Nikon D610

Teško je pisati o novom proizvodu koji zapravo baš i nije nov, iako se s njim direktno nismo sreli u ovim redovima. Utisak „podgrejanog krompira” nas nekako prati od početka, iako možda preterujemo, pokušaćemo sve da vam obrazložimo. Predstavljamo vam Nikon D600 D610.

Kritike i reči hvale letele su sa svih strana na pomisao o entry level, full frame aparatu, dok svetu nije predstavljen Nikon D600, pre otprilike godinu dana. Aparat sam po sebi nije bio toliko revolucionaran, jer može da se kaže da je sastavljen od delova drugih modela koji su već u ponudi, osim senzora, ali o tome nešto kasnije. Trenutak njegovog predstavljanja, pozicioniranje na tržištu i cena su ono za čime je ceo fotografski svet, uslovno rečeno, poludeo. Pristupačni full frame aparat, ako se može nazvati pristupačnim nešto što košta četvorocifreni iznos u evrima... Testovi po netu odjekuju rečima hvale, a zašto i ne bi kada je reč o proizvodu koji stvara novi segment na tržištu i to radi izuzetno dobro, oskudujući tek ponekom opcijom koja uglavnom može biti potrebna specifičnijim krugovima fotografskog zanata. Narodski rečeno „ko prstom u oko”, Nikon je sa D600 napravio pun pogodak, ali...

Ista ta globalna mreža koja ga je vinula u nebesa i stala u red ne bi li dobila svoj primerak, počinje da se žali na fleke na fotografijama. Uskoro je ustanovljeno da je reč o prašini/ulju koje se taloži na senzoru usled imperfekcije u proizvodnji i... To nas dovodi do Nikona D610 koji danas držimo u rukama.

U Nikonu su se odlučili da je lakše (i jeftinije) rešiti se lošeg PR-a predstavljanjem „novog” modela, nego trošenjem resursa na pokušavanju „ispravljanja krivih Drina”. Razumljivo. S druge strane potrudili su se da D610 ne bude tek prepakovani D600, pa su tako unapredili brzinu rafala sa 5,5 na 6 fps, dodat je 3 fps Quiet Shutter (Qs) režim i poboljšan je algoritam za detekciju AWB (Auto White Balance), na koji su neki korisnici žalili, a naravno tu je i novi mehanizam zavesice koji ne nosi probleme kao onaj kod D600.

Sve ostalo je identično kao kod prethodnika, što nije ni malo loše, jer su njegove specifikacije i kvalitet zabeleženih fotografija na visokom nivou. Pa je tako D610 opremljen istim FX (Full Frame) CMOS senzorom od 24,3 MPx (6016 x 4016 px), sa osetljivošću u rasponu ISO100-6400 (proširivao do ISO25600). Auto-fokusni sistem poveren je Nikon Multi-CAM4800 senzoru, poznatom iz modela D7000 i D600, sa 39 fokusnih tačaka od kojih je 9 cross-type (veća preciznost zbog detekcije fokusa u dve dimenzije). Najveća zamerka upućena auto-fokusnom sistemu može biti što su sve tačke grupisane u centralnom delu kadra. U slučaju da se subjekat nalazi u krajnjim delovima kadra, potrebno je fokusirati na njega i prekadrirati fotografiju.

Snimanje video-materijala moguće je u 24p ili 30p, kao i 60i, sve do fHD rezolucije. Zvuk se beleži pomoću mono mikrofona, a jedna od prednosti ovog aparata je mogućnost priključivanja eksternih stereo mikrofona i slušalica pomoću kojih dosta kvalitetnije možete da snimate i pratite zvuk.

Hardverski, aparat je dosta robusniji od onih iz Dxx00 serija, a D610 je i bolje zaptiven, Nikon tvrdi da je zaptivenost u rangu D800. Uprkos tome što spada u (naj)višu klasu, ipak je reč o aparatu koji je donekle namenjen i „domaćicama”, pa ne čudi postojanje Auto, Auto Flash Off i Scene mode na točkiću za odabir načina snimanja, pored standardnih P, A, S, M i prepodesivih U1 i U2. Odmah ispod njega nalazi se točkić za odabir Single, Continuous (Low i High), Quiet i Qc, Timer, Remote i Mirror up. Oba se zaključavaju, što vas onemogućava da slučajno promenite neko podešavanje. Veoma korisno.

Za razliku od aparata srednjeg ranga, kod D610 postoji dovoljan broj „poluga i tastera” koji vam omogućavaju da ne skidate pogled sa tražila koji prikazuje 100 odsto pokrivenosti kadra (ili ekrana od 3,2 inča sa 921.000 tačaka kada koristite Liveview), kako biste u trenutku promenili podešavanje brzine zatvarača, otvora blende, osetljivosti senzora ili neko drugo. Pored okidača, na vrhu aparata nalazi se i zasebno dugme pomoću kojeg snimate video, što je znatno unapređenje u odnosu na starije Nikone, ali ne i D600, koji je fizički identičan ovom modelu.

Liveview ima dva načina funkcionisanja za snimanje fotografija i za snimanje videa i oba su nezavisna sa podešavanjima, pa je tako moguće podesiti svaki za sebe. Ugrađeni blic je obavezan u ovom rangu aparata, doduše sinhronizacija ide samo do 1/200, ali omogućava upotrebu CLS (Creative Lighting System), što je Nikonov naziv za bežično okidanje eksternih bliceva.

Brzina zatvarača ide „samo” do 1/4000, a i bracketing je ograničen na tri ekspozicije, što je još jedan način da se D610 postavi gde mu je mesto. Dva slota za SD(HC) kartice služe sa skladištenje velikih fajlova (ili pravljenje trenutnog bekapa), bilo da ste se odlučili za JPG i/ili RAW način čuvanja fotografija, a naš predlog vam je da ne koristite kartice sporije od klase 10, pošto upis više uzastopnih fotografija i pražnjenje bafera u tom slučaju mogu da potraju.

Pored ekrana, sa leve strane, nalazi se par tastera koji imaju dvostruke funkcije, pa dok u režimu snimanja omogućavaju promenu balansa bele, kvaliteta ili ISO-a, u preview modu su im funkcije drugačije. Ergonomija aparata je dobra, pa se najbitnije opcije nalaze dostupne palcu i kažiprstu desne ruke, sa gripom solidne veličine.

Nikon D610, nažalost, nije dobio upgrade u vidu integrisanog WiFi modula, koji s jedne strane može da bude korisna opcija, ali ujedno i povećava cenu aparata. Dodatni modul (WU-1b) upravo omogućava tu funkciju, a nova, niža, cena D610 naspram D600, anulira njegovu cenu.

Meni aparata podeljen je na šest glavnih oblasti – Playback, Shooting, Custom settings, Setup, Retouch, Recent settings. Većinu njih ćete podesiti i na njih zaboraviti sve dok koristite aparat, a na neke ćete se vratiti ako se budete bolje upoznali sa aparatom kako biste promenili neke funkcije. Tu ne računamo podmeni Retouch, u kojem direktno iz aparata možete da kreirate različite efekte na fotografijama.

Najbitniji deo svakog aparata je njegov senzor, a Nikon D610 je opremljen jednim od najkvalitetnijih senzora današnjice. O njegovim mogućnostima beleženja detalja nema dovoljno mesta na ovim stranicama, bez preterivanja. Količina detalja koju je u stanju da zabeleži je fascinantna, pogotovo kada se udruži sa kvalitetnom optikom koja može da iskoristi njegov potencijal. Kit objektiv Nikkor G AF-S 24-85 mm f3,5-4,5 VR izlazi solidno na kraj sa ovim monstruoznim senzorom, ali stavljanje optički lošijeg ili boljeg objektiva je odmah primetno na fotografijama. Dinamički opseg impresivan je u JPG fajlovima, a marginu greške koju je moguće napraviti u RAW fajlovima i izvući detalje iz podeksponirane fotografije, bez gubitka kvaliteta... Po nekoliko blendi... Stvarno impresivno.

Od ovako gustog napakovanog senzora se mogu očekivati nešto lošije ISO performanse, pa su tako fotografije kristalno čiste do ISO1600, do ISO3200 se pojavljuje šum samo za one koji gledaju svaki piksel, a ISO6400 je po nama i dalje savršeno upotrebljiv, jer gubitka detalja gotovo da nema. Čak bismo se usudili da kažemo da je i proširene vrednosti, do IS25600, moguće koristiti, ali uz gubitak detalja. Brzina auto-fokusa sa kit objektivom je solidna, u najbolju ruku, sa bržim objektivima ona je rasla, ali se oseća da nije u nivou tela koja su pozicionirana iznad. Najočiglednije je bilo u pokušaju praćenja subjekata čija se brzina menja, gde se D610 pošteno „znojio” da pravilno zaključa fokus, pogotovo ako se ne koristi centralna fokusna tačka (a to nije nešto što često volimo da vidimo).

Nikon je dosta unapredio snimanje video-materijala u odnosu na prethodne generacije dSLR-ova, od kojih neki nisu ni imali tu mogućnost. Sada je sve dosta dostupnije, lakše za korišćenje i većina opcija može da se menja direktno tokom snimanja, ali ne i otvor blende. On je fiksiran na onu vrednost na koju ste ga namestili pre nego što ste prešli u Liveview, a jedini način da se ovaj nedostatak prevaziđe jeste upotreba starijih objektiva koji imaju prsten za podešavanje blende.

Možda ste stekli utisak da smo tekst počeli sa negativnim aspektom, odmah ćemo vam reći da niste pogrešili, ali on nije usmeren ka samom proizvodu. Nikon D600 je odličan svestrani aparat koji je pomerio neke granice u svetu dSLR-ova na gore, a D610 predstavlja samo ispravke nekih njegovih mana i oni se zaista mogu gledati kao jedan proizvod. Proizvod namenjen širim masama, ali koji zbog toga ne umanjuje vrednost koju daje profesionalnom fotografu, pošto su sve najbitnije mogućnosti tu, na dohvat prsta, a ne skrivene po raznim menijima.

Senzor je njegov najveći adut koji korisnike sa obe strane spektra neće ostaviti ravnodušnim i dok će jednima dati odlične slike sa samo jednim klikom, drugima će dati skoro neograničene mogućnosti manipulacije iz samo jedne ekspozicije. Bravo za Nikon!

Vojislav VUJANIĆ