AMD Radeon R9 270X i Sapphire Radeon R9 280X Toxic

Krajem septembra AMD je konačno na sva zvona objavio svoju novu generaciju grafičkih karti. Bilo je mnogo nagađanja, glasina, pretpostavki od kojih su neke bile tačne, a neke potpuno pogrešne. Svemu tome došao je kraj, jer je AMD dao zvanične odgovore na mnoga pitanja. Na samom početku dobijamo tri nova modela, koja dolaze sa potpuno promenjenim sistemom oznaka. Dakle, „HD xxxx” izlazi iz upotrebe, a sada imamo R9 270X i R9 280X. Prvi deo označava klasu kojoj određeni Radeon pripada, a nakon toga ide trocifreni broj koji ga smešta u okviru sopstvene kategorije.

Krenućemo od jeftinijeg modela, a reč je o Radeonu R9 270X. Ovaj model se pozicionira na istu cenovnu poziciju koju je do sada držao HD 7870. Štaviše, ove karte su toliko slične da može da se kaže da AMD ništa nije ni promenio u hardverskom smislu. Osnovu čini Curacao čip, koji deli sve osobine sa dobro poznatim Pitcairnom. Ovaj čip je izrađen u 28-nanometarskoj litografiji i ima 1.280 Stream procesora. Uz njih raspolaže sa čak 80 teksturnih i 32 ROP jedinice. Kao što smo već rekli, ovo su prekopirane specifikacije Pitcairna u poslednji detalj. AMD je povećao malo frekvenciju, kako bi makar donekle imao prednost u odnosu na raniji model, pa je umesto 1.000 sada propisan takt od 1.050 MHz. Dakle, od samog grafičkog procesora ne možemo očekivati povećanje u pogledu performansi. S druge strane, memorijski podsistem je primetno poboljšan. Upotrebljena je GDDR5 memorija zajedno sa 256-bitnom magistralom. Iako je to važilo i za HD 7870, AMD se odlučio da upotrebi znatno brže čipove. Sa efektivnih 5.600 MHz, oni osiguravaju bandwidth od oko 180 GB/s, dok je HD 7870 mogao da se pohvali sa svega 153 GB/s. Dakle, AMD polaže nade na veći memorijski protok koji će doneti dovoljan napredak u performansama u odnosu na prethodnika.

Sam dizajn karte je veoma sličan ranijim generacijama. Ovog puta je odluka pala na mat crno-crveni oklop izrađen od plastike, ispod kog se krije prilično masivan hladnjak. Turbina je povećana u odnosu na ranije referentno rešenje kako bi se redukovala buka. Sam rashladni profil sastoji se od aluminijumskih rebara, ali kroz njega prolaze tri bakarna heatpipea. Baza kulera je takođe izrađena od bakra, koji je daleko bolji toplotni provodnik od aluminijuma. Iako nećemo viđati mnogo modela sa referentnim kulerom, moramo priznati da je AMD odradio dobar posao. Temperature su relativno niske, a isto važi i za količinu generisane buke. Jednostavno, Radeon R9 270X je prilično funkcionalna grafička karta u svakom smislu. Dok se GPU nije zagrevao preko 70 stepeni, tokom dugih perioda opterećenja ventilator je umeo da se „zanese” i da uđe u bučniju zonu. Ipak, imajući u vidu da je to karakteristika svakog kulera sa turbinom ovo ne možemo uzeti kao posebno veliku zamerku. Kako je reč o karti više srednje klase, tu je i potreba za dodatnim napajanjem u vidu dva šestopinska molex konektora. Razlog za to je činjenica da ova karta nije previše štedljiva i njena tipična potrošnja tokom opterećenja je oko 180 W. Za video-izlaze nismo nimalo brinuli, jer AMD u tom pogledu nikad ne izneveri. Korisnicima su na raspolaganju DisplayPort, HDMI i dva DVI-a.

Dok R9 270X možda nije preterano impresivan, Radeon R9 280X je apsolutno najveći hit u novom trilingu štihova iz AMD-a. Pre svega, radi se o blizancu popularnog Radeona HD 7970. Šta je to toliko posebno kod Radeona R9 280X, pitate se. Pa, činjenica da je njegova cena erodirala za čitavih 80 evra na domaćem tržištu, tako da je završio gotovo dve klase ispod one na kojoj se nalazio Radeon HD 7970. Mnogi modeli se mogu naći već po ceni od oko tridesetak hiljada dinara, što drastično menja situaciju na tržištu u korist AMD-a. Umesto dosadašnje mrtve trke koju je vodio sa GeForce GTX 770, R9 280X dobija daleko lakšeg protivnika. Reč je o karti GTX 760 koja se sada nalazi u veoma nezavidnoj poziciji. Verujemo da će R9 280X definitivno naterati konkurenciju na drastične mere ukoliko žele da ostanu konkurentni.

No, vratimo se karti na testu. Ovog puta nećemo pričati o referentnoj verziji, jer smo imali sreće da nam Sapphire obezbedi R9 280X, i to u nesvakidašnjoj Toxic verziji. Prvi kontakt je bio sa velikom kutijom u kojoj smo pronašli pregršt dodataka, uključujući i HDMI kabl dužine 1,8 m. Ovaj proizvođač je oduvek bio izdašan po pitanju dodatne opreme, a i dalje se trude da održe tradiciju. Sama karta je impresivna, dugačka i masivna, sa kulerom koji budi strahopoštovanje. Sapphire je rešio da promeni imidž, pa je kolorna šema narandžasto-crna, što za njih definitivno nije uobičajeno. Tri ventilatora velikih dimenzija kriju ispod sebe masivni rashladni profil. Gusto nabijena rebra stvaraju dva odvojena tela koja su spojena sa četiri heatpipea velikog prečnika. Na kraju, tu je i sama baza koja predstavlja vapor chamber (komoru za isparavanje), čiji smo način rada više puta objašnjavali u testovima Vapor-X modela. Suštinski, on se ponaša kao heatpipe velike površine, a oslanja se na kretanje materije pri promeni agregatnog stanja.

Uklanjanjem kulera otkrili smo veoma kompleksnu štampanu ploču. Sapphire je naponsku jedinicu odradio perfektno: osam faza filtriranja napona, uz kvalitetne oklopljene zavojnice sa feritnim jezgrom. Memorija je zajedno sa GPU-om prekrivena hladnjakom, a ispod su se krili čipovi koje je potpisala kompanija Samsung. Dakle, jasno je da se Sapphire odlučio na maksimalan kvalitet bez ikakvih kompromisa.

Sam GPU je klasičan Tahiti koji smo „prežvakali” nebrojeno puta do sada. Ovaj čip je izrađen u 28 nanometara, a ima 2.048 Stream procesora, kao i 128 teksturnih i 32 ROP jedinice. U slučaju Sapphire R9 280X Toxic, podešen je u zavisnosti od odabranog BIOS-a na 1.100 odnosno 1.150 MHz. Naime, Toxic model karakteriše taster za promenu biosa koji se nalazi odmah do dva CrossFire konektora. Jedan od njih nudi nešto bolje performanse zahvaljujući povećanim frekvencijama. Mi smo, razume se, koristili bios sa agresivnijim postavkama. U svakom slučaju Tahiti je veoma snažan čip, a uparen sa 3 GB GDDR5 memorije raspoređene na 384-bitnu magistralu, pruža sjajne performanse. Posebno sa novim cenovnim pozicioniranjem.

Sa tako visokim taktovima kuler se vrlo lako bori, što smo i očekivali. Velika masa i čak tri kulera garantuju da će Toxic biti tih i hladan, čak i ukoliko se odlučite da se dodatno pozabavite overklokom. Naravno, poseduje i mogućnost softverske promene napona, tako da za ovakvu egzibiciju imate dosta mogućnosti. Mi smo nakon kratkog igranja postigli 1220 MHz za GPU, što je zaista sjajan rezultat. Memorija je u plafon udarila sa efektivnih 7,2 GHz, što je za svaku pohvalu.

Na kraju, ne zaboravite da obezbedite dva osmopinska molex konektora, kao i kvalitetno napajanje. Prosto, sa oko 250 W potrošnje koja je deklarisana na fabričkim taktovima, možemo očekivati da model iz Sapphirea zahteva i do 300 W u određenim trenucima. Video-izlazi su sjajni i tu su dva DVI-a, HDMI i još dva mini DisplayPorta. Kako proizvođač obezbeđuje odgovarajuće konvertore u paketu, smatramo da neće biti korisnika koji bi mogao da se požali.

Prvi modeli nove generacije Radeona nisu doneli praktično ništa novo u domenu tehnologije. Reč je o preimenovanim Radeonima HD 7970 GHz Edition i HD 7870 koji su sada dobili nešto drugačije frekvencije. Ipak, sa novim cenama ove karte dobijaju drugu dimenziju. Sam R9 270X i ne toliko, međutim, R9 280X će postati omiljeni model entuzijasta i naprednih korisnika, jer će za krajnje razumnu svotu novca dobiti nekadašnji high-end koji i danas obezbeđuje glatko igranje u svim rezolucijama, uključujući i 1440p, odnosno 1600p. Konkurencija na ovaj potez je ostavljena potpuno bez mogućnosti reakcije u kratkom roku, tako da u klasi od oko 260 evra imate samo jedan izbor koji se zove Radeon R9 280X.

Nebojša TODOROVIĆ