Leap Motion

Svako ko je ikada stajao naspram Xbox 360 konzole sa Kinect kontrolerom sigurno je iskusio čari „virtuelnog” upravljanja aplikacijama (čitaj: igrama) na ekranu, samo pomeranjem tela kroz vazduh, bez miša i tastature. Idejno je Kinect pravljen za Xbox konzolu, ali je dobio starijeg brata u vidu Kinect for Windows, koji je otklonio mnoge nedostatke i platformu približio PC korisnicima, ali po paprenoj ceni od nekih 250 evra. Glavni nedostatak desktop Kinecta ogleda se u nemogućnosti prepoznavanja ljudske šake, već prepoznaje cele ekstremitete i radi samo kada je korisnik u stojećem položaju.

Dok Microsoft radi punom parom na novom Kinectu koji će ove nedostatke ukloniti (poverljivi izvori SK-a kažu da se sprema novi algoritam za prepoznavanje), vredni momci iz Leap Motion tima došli su sa svojim rešenjem – kontrolerom malih dimenzija, koji stoji ispred monitora, a korisnik, mašući rukama i prstima po vazduhu, može da kontroliše aplikacije, igre, pa čak i sam operativni sistem.

Leap Motion je uređaj vrlo skromnih dimenzija (79 x 30 x 11 mm) i dolazi spakovan u sasvim skromnu kutiju, sa slikom uređaja na poklopcu. Unutar ambalaže ćete zateći spravu sa sjajnom zatamnjenom plastikom iza koje se kriju senzori za praćenje pokreta ruku. Donji deo je gumiran, a sve to oivičeno je u aluminijumsko kućište koje se po izgledu savršeno uklapa u dizajnerski koncept po kome je prepoznatljiv Apple. S prednje strane uređaja se još nalazi i statusna dioda, koja sija zeleno odmah nakon povezivanja uređaja na računar. S leve strane nalazi se USB 3.0 micro B port, mada je sam uređaj napravljen da radi i sa USB 2.0 portovima. U paketu se još nalaze i dva USB kabla, jedan nešto kraći od šezdesetak centimetara i jedan „klasične” dužine od 1,8 m. Izbor jednog od dva ponuđena kabla će vam se sam razrešiti – ukoliko Leap Motion koristite sa laptopom izabraćete kao po pravilu manji, dok će za desktop po prirodi stvari „leći” duži USB kabl. Gumirana donja strana uređaja je urađena izuzetno kvalitetno, te će sa lakoćom sprečiti izvrtanje i pomeranje uređaja po radnoj površini.

Sama detekcija pokreta odrađena je izuzetno jeftinim hardverom. Unutar Leap Motion kontrolera nalaze se dve kamere i tri infracrvena izvora osvetljenja. Sam uređaj prati šake korisnika kada se nalaze iznad njega, u otprilike četvrt kubnog metra vazduha iznad samog uređaja. Obe kamere zahvataju oko 150 stepeni iznad sebe, a uređaj je precizan (barem po proizvođačkim specifikacijama) do u stoti deo milimetra). Uređaj koristi veoma rasprostranjene RGB kamere, poput onih u našim mobilnim telefonima ili web kamericama, a naše pokrete prati 200 puta u sekundi, tako da je latenca između načinjenog pokreta i njegovog prenošenja na ekran računara skoro neprimetna. Softver primljene informacije obrađuje, dodaje im dubinu (iliti Z osu), a pri tom veoma uspešno raspoznaje svih deset prstiju obe šake, kao i njihov položaj u prostoru.

Samo povezivanje krajnje je jednostavno – sa jedne stane USB kabla vezujemo kontroler, drugi kraj bodemo u slobodan USB port računara. Ukoliko je sve povezano kako valja, LED diode sa prednje strane uređaja će zasijati zeleno. Da bi sve radilo glatko, potreban je malo jači računar, od procesora minimalno je Intelovo i3 čedo, to jest AMD Phenom II ili jače, kao i minimum 2 GB rama. Takođe, za skidanje drajvera i aplikacija, neophodan je i internet priključak. Od operativnih sistema podržan je Windows 7 i 8, a za Macintosh klijentelu potreban je OS X verzije 10.7 ili noviji. Po inicijalnom povezivanju, sam kontroler će podići web site odakle se preuzimaju drajveri, a ako to nije slučaj, ručno idite na adresu www.leapmotion.com/setup.

Po instalaciji drajvera bićete u mogućnosti da odmah testirate kako kontroler radi, kao i da dalje samostalno instalirate dodatne aplikacije. Pored samih drajvera, dobićete i programe za dijagnostiku (ako primetite neku anomaliju odavde možete direktno da pošaljete zahtev Leap Motion timu), kao i za status i rekalibraciju, ako za tim ima naknadne potrebe.

Same programe za Leap Motion skidaćete iz njegove virtuelne prodavnice, pod nazivom AirSpace. U trenutku pisanja ovog teksta, na AirSpaceu ima osamdesetak aplikacija, većinom su besplatne, neke su dostupne samo za Mac, neke samo za Windows platformu, ali je većina dostupna za oba sistema. Grubo su podeljene po kategorijama poput Games, Creative tools, Experimental, Education, Science... Posebno mesto zauzimaju podele All free apps, All Mac i All Windows apps. Mac svet, kao po nepisanom pravilu ima par šarenolikijih aplikacija, dok su Windows aplikacije pisane i sa nekom „poslovnijom” namenom.

Macintosh platforma po prvom startovanju AirSpacea automatski dobija na raspolaganje i Orientation App. Cilj ove aplikacije je da se familijarizujete s vašim novim čedom i naučite kako kontrolisati predmete njima, i po prvom uključivanju ćete moći da vidite u žičanom modelu vaših prstiju i šaka kako ih konroler vidi, te ćete biti u mogućnosti da se priviknete na prostor u kome uređaj registruje vaše pokrete. Aplikacija je napravljena da simulira neku vrstu konfeta u vodenom sadržaju, gde prstima treba da istim upravljate prema instrukcijama koje dobijate na ekranu. Doduše, aplikacija je znala i da prikaže poneki bag u radu, te da sneveseli nove korisnike Leap Motiona.

Igre su, primetili smo, za sada najrasprosteanjeniji naslovi na AirSpaceu. Ovde možemo naći neke već poznate naslove sa drugih platformi, poput Cut the Tope, gde je cilj nahraniti malo zeleno stvorenje slatkišem sečenjem konopaca određenim redosledom i dobrim tajmingom, igra koju ste već sigurno sreli na tabletima ili smart telefonima. Nakon inicijalnog privikavanja na sam način kontrole, Leap Motion dao je izvanredne rezultate, kao i sa igrama poput Baloon Buzz gde prstima navodite pčelu na ekranu sa zadatkom da bušite balone koji se pojavljuju na ekranu, ili poput već izvikanog Fruit Ninje, gde ste svi već sasvim sigurno upoznati sa ciljem koji je pred vama.

U delu „eksperimentalnih” aplikacija vredi pomenuti VIZ.it, aplikaciju koja pravi geometrijske šare koje iscrtavate prstima po vazduhu, Midnight, aplikaciju gde prstima upravljate particle sistemom koji iscrtava fenomenalne šare po ekranu, ili Beautiful Chaos, aplikaciju gde stvarate pokretnu umetnost, jednom rukom kontrolišući scenu, drugom kameru i boju. Tu je i AirHarp, gde rukama po vazduhu prebirate po strunama virtuelne harfe (mada, iskreno, ovde treba dosta vežbe kako bismo mogućnost greške sveli na minimum). Lotus app služi za interaktivno pravljenje muzike rukama, a muzičke trake urađene su veoma kvalitetno, naročito ako iste slušate na nekim kvalitetnijim slušalicama.

Interesantna je svakako i aplikacija Unlock, dostupna isključivo za Windows platformu. Zamišljena je kao zamena za svakodnevno kucanje šifre na vašem računaru, mada i ova klasična opcija logovanja ostaje aktivna nakon instalacije Unlocka. Aplikacija od vas traži šaku kojom ćete se logovati, istu „skenira” i povezuje za vaš profil, pa je naredni put sasvim dovoljno da šaku zadržite iznad kontrolera da bi ste otključali svoj PC. Naravno, ovo je daleko od perfektnog i traži malo vremena da bi se računar otključao, ali kada se jednom namesti, deluje veoma efektno. Mada aplikacija može da radi i na domenskom sistemu, ipak je preporuka da se ovakav način biometrijske identifikacije ne koristi u poslovnim sistemima, zbog velike nepreciznosti i potencijalnih sigurnosnih problema.

Ako spadate u naukom opčinjene, AirSpace ima i na tom polju nekoliko aplikacija vrednih pomena. Prva je svakako Exoplanet, aplikacija koja sadrži sve dosad otkrivene planete van sunčevog sistema, sa veoma lepim vizuelnim okruženjem i objašnjenjem svih poznatih osobina ovih dalekih svetova, a za planete bliže nama tu je Solar walk koja se bavi planetama unutar našeg Sunčevog sistema, njihovim orbitama, položajima u vremenu, kao i koliko se za sada zna o svakoj planeti našeg sistema pojedinačno. Za početnike u medicini i biologiji tu su dve aplikacije koje svakako vredi pogledati, prva je Cyber Science-Motion gde možete pobliže da se upoznate s anatomijom ljudske lobanje, te da stečeno znanje i testirate unutar ove aplikacije, ili, ako želite da secirate žabu, obavezno pogledajte aplikaciju Frog Dissection. Ukoliko bi ste voleli da vizuelno predstavite ili vidite neki od većih molekula, svakako se poslužite aplikacijom Molecules, koja na Mac platformi potpuno podržava Retina displeje.

Za muzički nadarene i/ili eksperimentatore, postoji podosta aplikacija i igara koje zavređuju pažnju. Jedna od njih je Fingertapps Piano, gde učite da svirate klavir u vazduhu iznad kontrolera, na početku jednim prstom, a za one koji apsolviraju sve nivoe na kraju i sa svih deset. Ako ste voljni da sami kreirate elektronsku muziku, obavezno probajte i Chordion Conductor.

Na kraju, svakako vredi pomenuti i sam softver za kontrolu operativnog sistema. Na Mac računarima je to Better Touch Tool koji vam omogućava da raznim pokretima ruku kontrolišete većinu aplikacija u OS X okruženju. Ovde možete definisati globalne parametre (to jest pokrete koji rade u svim aplikacijama), ali i parametre za pojedine aplikacije. Lista podržanih pokreta je pozamašna, a pored Leap Motion kontrolera, dodaje opcije i za druge ulazne periferije na Macu (na primer Magic Mouse, Remote...).

Za oba sistema postoji i nezavisna aplikacija Touchless koja bi, barem po opisu, trebalo da zameni upotrebu miša u svakodnevnom radu. Međutim, situacija je ovde malo drugačija, jer aplikacija je u tome uspela slabo da zadovolji, pre svega zbog zahteva koje postavlja pred nas u smislu rasporeda monitora, kontrolera i vas samih u bezmalo idealnu poziciju, kao i činjenica koja ume da frustrira kada jednom koliko-toliko savladate upravljanje. Naime, aplikacija deli prostor iznad kontrolera na dva dela, onaj bliži vama kao deo za upravljanje strelicom, i onaj bliži monitoru koji služi za potvrdu selekcije nakon navođenja na cilj, poput stilusa po ekranu i odsečnog pritiska istim na ciljano mesto. Problem je u barem dva aspekta – prvi, da prst nije dovoljno precizan kao miš (ovo može donekle da se reši upornim vežbanjem), i drugi, da prilikom selekcije prstom skoro uvek po pravilu podbacite cilj usled fizike koju nameće samo ljudsko telo, to jest zglob šake, pa ćete nesvesno prstom uvek pomalo pokazivati nadole.

Od komercijalnog softvera za ovu namenu, tu je za Windows platformu GameWave, prvenstveno namenjen igrama, ali može da posluži i za neke od funkcija unutar OS-a.

Zvezda na AirSpaceu za sada je sigurno Corel Painter Freestyle, u kojem prstima crtate po virtuelnom platnu ili već postojećoj slici. Za crtanje i slikanje možete koristiti od jednog do svih deset prstiju, kao i prave olovke i četkice, gde u samoj aplikaciji postoji već unapred definisanih 15 različitih četkica i šest tekstura podloge na kojoj slikate. Selekcija boja i drugih objekata vrši se veoma jednostavno, dovoljno je da se nad željenom bojom zadržite prstom par trenutaka, i zabava može da počne. Najbolja stvar je svakako to što je ova aplikacija potpuno besplatna, mada je i dalje u beti, što se neretko vidi i po bagovima.

• • •

Sve u svemu, Leap Motion se trenutno nalazi na pola puta od igračke do ozbiljne sprave koja bi mogla da postane sveopšte prisutna. Cenom je izuzetno primamljiv, a sasvim je izvesno da će se pojaviti računari sa već unapred ugrađenim kontrolerom, jer su HP i Asus već sklopili ugovore po ovom pitanju. Dečije bolesti svakodnevno se „krpe”, što od strane samog proizvođača hardvera (za sada su odradili dve revizije firmvera na uređaju), što od strane onih koji razvijaju aplikacije. Najveća snaga ovog uređaja ogleda se u odličnom okruženju za developere, pa mnogi mogu lako da pređu u svet 3D kontrole, a u potvrdu ovom ide i činjenica da je u prve tri nedelje već zabeleženo preko milion preuzimanja aplikacija iz AirStorea. Za sada, za uređaj se može reći da ima potencijala, ali ako na tome ostane i ne radi se na njegovom daljem usavršavanju, može ostati na nivou koji bi se pre nekoliko decenija smatrao naprednim prototipom.

Uroš VELIČKOVIĆ