Original koji je postao neuspela kopija

Novi, našminkani izgled Opere, sa kojim je pokušano da se prikrije nedostatak bitnih opcija

Kao dugogodišnjem korisniku Opere, autoru ovog teksta bilo je veoma neobično da posle verzije koja počinje brojem 12, nova Opera nosi oznaku 15. Prva reakcija bila je da autori žele da se novim verzionisanjem približe aktuelnim verzijama Firefoxa ili Chromea, ali nakon malo istraživanja pokazalo se da je to netačno (ili barem delimično netačno).

Greška u koracima

Iako nikad nije dostigla popularnost Internet Explorera, a kasnije i Firefoxa ili Chromea, Opera je uvek važila za kultni internet browser. U svojoj skoro dve decenije dugoj istoriji bila je rodonačelnik mnogih danas opšte prihvaćenih standarda (tabovi, nastavak prekinutog procesa downloada, striktno pridržavanje HTML standarda, speed dial...). Uvek se razlikovala od konkurencije i to joj je donelo armiju vernih korisnika. A onda su autori „zaključili” kako je Opera (sa trenutno aktuelnom verzijom 12.16) previše komplikovana i kako nešto mora drastično da se promeni.

Opcije za podešavanje mogu da se nabroje na prste

U stvari, ispostavilo se da žele da odustanu od svega što su do sada radili na Operi i da u potpunosti odbace 17 godina razvoja. Da bi to distanciranje jasno naglasili preskočene su verzije 13 i 14 i pred nama se našla Opera 15, u potpuno novom izdanju. Izvorni kod za ovu verziju pisan je od nule. Autori kao da su želeli da raskrste sa svim što su do sada radili i razvijali i da se u potpunosti distanciraju od prethodnih verzija. Promenili su čak i rendering engine koji se krije iza našminkane spoljašnosti. Dosadašnji Presto engine je zamenjen novim, ali ne originalnim rešenjem, već (verovatno po prvi put u svojoj istoriji) Opera uzima nešto od drugih browsera. Za novi engine izabran je Chromium, a obrazloženje autora je da su želeli dobru kompatibilnost, brže renderovanje stranica, ali i da sebi ostave više vremena za razvijanje kreativnih stvari (što se, nažalost, nigde ne vidi). Međutim, Opera je i sa Presto engineom imala vrhunsku kompatibilnost i pri tome i svojstvenost koja ju je odvajala od konkurencije. Uostalom, to što neke stranice nisu prikazivane onako kako su njihovi autori zamislili nije bila greška Opere – krivi su autori tih stranica jer se nisu striktno pridržavali standarda, kao što je to Opera radila. Kao neko ko koristi isključivo Operu, autor ovog teksta osetio se izdanim – stekao je utisak da je Opera sa novom verzijom izgubila svoj identitet i šmek koji ju je krasio svih ovih godina. A zbog korišćenja tuđeg enginea više Operu ne možemo da zovemo alternativnim browserom – to je sada običan (rekli bismo neuspeo) klon Chromea.

Sve je minimizovano, uključujući i broj poštovaoca Opere

Sličnost sa Chromeom je vidljiva i pogledom na opcije. One sada izgledaju gotovo identično kao u Googleovom browseru. Sva ona lepeza opcija koje su dozvoljavale fino prilagođavanje korisniku sada su nestale. Na raspolaganju je tek nekoliko globalnih opcija koje ne dozvoljavaju gotovo nikakvu personalizaciju. Ugledanje na pomenuti browser vidljivo je i po skraćenom ciklusu izbacivanja novih verzija. Najavljeno je da ćemo dobijati nova manja unapređenja na nedeljnom, a velika unapređenja na mesečnom nivou.

Agregator vesti nosi naziv Discover

Najstrašnije od svega je što su mnoge funkcije, na koje su korisnici Opere navikli godinama unazad, izbačene bez ikakvog objašnjenja ili sa objašnjenjima koje vređaju inteligenciju. Na primer, više ne postoji Bookmark, uz komentar da to niko nije koristio (a radi se o verovatno najkorišćenijoj opciji u bilo kom browseru). Umesto toga, autori su zamislili da se korisni sajtovi smeštaju u speed dial. Zamislite nekoliko stotina sajtova koji su natrpani na ekran na ovaj način! Dobro, sada je moguće definisati i speed dial foldere, ali je to i dalje sporo, nepraktično i nadasve nepotrebno, za razliku od nedostajućeg Bookmarka. Promenjen je način downloada programa koji je sad daleko manje informativan i manje upotrebljiv, jer više nema detaljnih informacija o preuzetom softveru na jednoj zajedničkoj stranici. Nema ni Torrent klijenta, nema mogućnosti otvaranja novog prozora u pozadini, nije moguće pogledati preview tabova, niti ih grupisati...

Opera Mail takođe više ne postoji kao deo Opere, već je sada planiran kao zasebna aplikacija. Doduše, ovo je jedna od retkih odluka koju možemo da pozdravimo, jer teško da je neko koristio Operu kao mail klijent. Privatni (zaštićeni) tabovi su takođe izbačeni. Umesto njih sada je moguće samo otvoriti novu zaštićenu instancu browsera. Opera, rodonačelnik MDI (Multiple Document Interface) načina otvaranja web stranica, koji je prihvaćen i kopiran od svih konkurenata, ovako je vrlo efikasno degradiran.

Stash, jedan od retkih korisnih noviteta

Prilikom startovanja Opere više ne postoji mogućnost definisanja kako da se pokrene. U prethodnim verzijama mogli ste da birate da li želite da se uvek otvara default stranica, speed dial ili da se sačuvaju svi tabovi koji su bili otvoreni u trenutku prethodnog gašenja programa. Sada je dostupna samo ova poslednja opcija.

Noviteti? Ima i njih..

Ali zato su nam autori ponudili mogućnost lake izmene tema. Ovo deluje kao klasično „zamazivanje” očiju. Kao da su hteli da poruče: „vidite kako sve izgleda lepo, nema veze što ne radi...”. Jedna od tri nove opcije je Stash, neka vrsta kombinacije tabova i speed diala implementirana u vidu grupisanih stranica. Na taj način se, navodno, olakšava njihova pretraga. Poenta ove opcije je da se korisnik brže snađe u gomili otvorenih tabova, izdvajajući u Stash stranice koji su mu važne. Druga nova funkcija nosi naziv Discover i po nama je potpuno nepotrebna. To je neka vrsta online magazina koji agregira odabrane vesti na jednoj stranici. Off-road mod je unapređenje nekadašnje Opera Turbo opcije koja je prvi put predstavljena u verziji 10. Ona obezbeđuje kompresovanje fotografija čime se ubrzava renderovanje stranica na sporim konekcijama.

Kompatibilnost

Nov način prikaza downloada

Kada je kompatibilnost sa različitim standardima, ona je gotovo na identičnom nivou, kao kod Opere 12. Opera 15 je uspešno prošla Acid 2 test, na Acid 3 testu je dobila 100/100 poena, a na testu HTML kompatibilnosti ostvarila je tek četiri poena više u odnosu na Operu 12 (408 prema 404 od mogućih 500). Pri tome, nova Opera ima nešto lošiju kompatibilnost sa HTML 5 standardom kada su forme i web aplikacije u pitanju, ali je zato mnogo bolje prošla na testu sigurnosti. Jedino što je nova Chromium rendering mašina donela gotovo duplo ubrzanje renderovanja stranica u odnosu na stari Presto.

Operacija uspela, pacijent umro...

Kako nam se čini, eksperiment sa novom Operom nije uspeo. Autori su iz nje izbacili sve što ju je činilo drugačijom od konkurencije i dobili smo bezličan browser koji je bleda kopija Chromea. A u tom slučaju, bolje je odmah instalirati Chrome nego igrati se sa kopijama. Možda je najsadržajniji komentar nove Opere napisan u rečenici na forumu proizvođača. „Uklonili ste sve što smo voleli kod Opere! .”. Gledajući po funkcionalnosti ovo je veliki downgrade popularnog browsera. Širom interneta korisnici vrlo eksplicitno ispoljavaju svoje ogorčenje i osećaju se prevarenim. Verzija 15 (mada bismo je mogli nazvati i -15) osim imena, bukvalno nema ništa zajedničko sa prethodnim verzijama. Ako ništa drugo, Opera 15 bi, bar po žestokim reakcijama korisnika, vrlo lako mogla da ponese epitet najvećeg softverskog promašaja godine (a možda i decenije).

Srećom, Opera 12.16 još živi i nadamo se da će nastaviti da se razvija, pa će korisnici ovog browsera bar još neko vreme moći da koriste funkcionalan softver na koji su navikli. A ako baš želite da vidite koliko je nova Opera nazadovala možete bez bojazni da je instalirate i probate – ona je toliko različita od Opere 12 da bez problema koegzistiraju na računaru, samo ih je potrebno instalirati u različite foldere. Jedino što su autori uspeli sa ovom verzijom je da efikasno unište decenijama stvaran kult i da razbesne fanove. A ako se ubrzo ne dozovu pameti imamo osećaj da će se uskoro pojaviti poruka: RIP Opera!

Branislav BUBANJA