„Pa-pa-paranoja, doviđenja lepa moja...”

„Dubina” pretrage podešava se putim brojnih opcija iz sekcije Setting

Svaka čast onome ko je zaslužan za ubacivanje funkcije Recent Documents u Windows. Sada do mile volje možemo međusobno da se špijuniramo, da gledamo ko je otvarao koji fajl, pa čak da ga i sami pokrenemo/otvorimo kako bismo još bolje stekli uvid u nečije navike. Shvatili ste sarkazam, nadamo se. Navodno, ova funkcija je u Prozore ubačena kako bi korisnici lakše pristupali datotekama koje često koriste i kako bi mogli da ih otvore bez prethodnog pokretanja pripadajućih programa ili da ih nađu u slučajevima kada im zaborave naziv.

Sve ovo deluje odlično na papiru, ali je u praksi situacija malo drugačija. Naime, u Microsoftu gotovo da ne rade ništa novo kada je unapređivanje mogućnosti ovog segmenta Windowsa u pitanju, pa je sve palo na pleća programera-entuzijasta. Prva stvar koju smo videli jeste funkcija Recent, implementirana u okviru samih programa, a imaju je svi – od Office paketa pa do multimedijskih programa. Druga stvar su specijalizovani programi, baš kakav je i Recent Files Scanner, koji na temeljima Windows rutine nadograđuju nove mogućnosti i osobine.

Iz priložene tabele saznajete sve potrebno o pristupanju sistemskim ili korisničkim datotekama

Ovaj program zapravo je naročita vrsta Search enginea. Njegov cilj je da pretraži bazu korišćenih fajlova, ali se pri tome ne oslanja na sistemom definisane parametre, već na ono šta mu korisnik naloži. U potrazi za nedavno korišćenim fajlovima možete skenirati bilo koji direktorijum, bez obzira na to da li se on nalazi u bazi programa (Documents, Music, Videos, Programs, Favorites...) ili ga putem dijaloga Browse sami odredite. Dalje, iz pretrage se mogu isključiti/uključiti naročiti tipovi datoteka (zavirivanje u ZIP arhive, na primer), direktorijumi, pa čak i skriveni ili sistemski fajlovi. Naravno, osnova svega je definisanje vremenskog okvira u kojem se pretraga vrši. U pitanju je klasična „od-do” rutina, koja podrazumeva postavljanje početnog i krajnjeg datuma, odnosno upisivanje vremena u formatu sata i minuta.

U zavisnosti od postavljenih elemenata pretrage (prvenstveno datumskog okvira i izabranih memorijskih lokacija), proces skeniranja može da potraje prilično dugo. Kada se konačno završi, rezultati se smeštaju u tabelu, u kojoj se vide vreme i datum poslednjeg pristupanja fajlu, njegov naziv i ekstenzija, veličina, te putanja do fizičke lokacije na disku. Pritiskanjem desnog tastera na mišu možete da pokušate da pokrenete izabrani fajl, otvorite direktorijum u kojem se čuva ili zatražite podrobnije informacije o njegovim izmenama (umesto tabelarnog, dobićete klasičan tekstualni prikaz). Otvaranje fajlova može da se obavi uz pomoć podrazumevanih i na sistemu registrovanih aplikacija za tu svrhu ili pak iz programa koji sami odaberete.

Rezultati pretrage mogu da se snime na disk (podržan je samo Excel 2007 format zapisa), lista može da se pretražuje internim upitima, a čak je dozvoljeno da naredite programu da „nadgleda” definisani skup direktorijuma u potrazi za izmenama.

Vladimir PISODOROV