Portabilna pero-laka kategorija

JPEGView nema bazično korisničko okruženje,

Čini se da je na polju grafičkih viewera sve odavno rečeno. Karte su podeljene, korisnici opredeljeni, pa mesta za nove projekte jednostavno nema. Međutim, ako podrobnije analizirate situaciju, videćete da nije sve tako jednostavno. Sa vodećim programima u klasi dešava se (odavno) isto što i sa programima za narezivanje diskova. Čast izuzecima, ali sve je postalo glomazno i opterećeno dodacima koji život ne znače. Da se razumemo, lepo je imati mogućnost obrade, izrade izvršnih slideshow prezentacija, sistem ocenjivanja i moćnu search funkciju, ali se postavlja pitanje da li ste spremni to i da platite? „Pregledač slika” treba da bude jednostavan, brz i dobro potkovan znanjem kada je učitavanje različitih formata zapisa u pitanju. Ne bi mu škodilo ni da je besplatan i da za svaku novu verziju ne morate da izvdojite novca kao za jedne Đokovićeve patike. JPEGView, bar na papiru, donosi baš to...

Ovaj portabilni alat nakon ekstrahovanja zauzima na hard disku svega 1,7 MB slobodnog prostora. Kada ga pokrenete, otvoriće poveliku, sistemsku Open radnu formu, koja upućuje na učitavanje slike – bez ikakvih obrisa da postoje neka podešavanja, opcije... Odmah da vas upozorimo da JPEGView nije svetski šampion kada su ulazni formati u pitanju i prepoznaje ih nešto više od 20. Naravno da su oni najkorišćeniji tu (JPG, TIFF, BMP, PNG, GIF...), kao i gomila RAW formata (izgleda da ovakva podrška sve više postaje neophodnost), ali primetili smo da nedostaju neki veoma važni formati. Na primer, ne možete učitati kreacije rađene u Photoshopu, JPEG2000 nije na listi, IFF takođe... Klik mišem na željeni fajl dovodi do gotovo trenutnog prikazivanja slike preko celog ekrana. Nećete stići ni da trepnete, a pred očima će vam se pojaviti materijal. Ako u direktorijumu ima više slika, koristeći tastere ’PgUp’ i ’PdDn’, odnosno kursorske strelice (levo i desno), brzinom svetlosti premeštate se s fajla na fajl. Bez zastajkivanja, bez čekanja, bez razmišljanja. Program brzinu crpi iz dobre optimizacije koda i nativne podrške za rad sa procesorima do četiri jezgra. Za običan „pregledač slika” to je i više nego pohvalno.

pa se otvaranje slika obavlja iz proširenog Open dijaloga

JPEGView, kao što smo nagovestili, nema bazično korisničko okruženje i putem modifikovanog Open dijaloga usmerava vas direktno na otvaranje slika. Zbog takve organizacije, opcije se zapravo nalaze embedovane u samom vieweru. Pre nego što ih „probistrimo”, važno je reći da ako putem sekcije Open with podesite JPEGView kao podrazumevani pregledač, Open dijalog ne morate nikad više ni da vidite. Svaki put kada prikaže sliku, JPEGView pri dnu ekrana iscrtava sićušnu transparentnu formu sa osnovnim komandama za kontrolu toka reprodukcije. Tako se na jednostavan način može skočiti na prvu ili poslednju sliku u direktorijumu, mogu se šaltati slike bez korišćenja tastature, a dozvoljena je i rotacija (koraci od 90 stepeni u oba smera), zumiranje, prebacivanje u režim prikaza u prozoru, aktiviranje prirodne veličine slike (1:1) i slično. Zanimljivo je to što je rotiranje moguće i pod proizvoljnim uglom, te što program tada može da izvrši automatsko kropovanje tako da se ne vide crne ivice. Isto važi i za promenu perspektive slike, pa polako uviđamo da JPEGView zapravo i nije tako bazičan kao što smo u prvi mah to mislili. Paleta alata uklanja se sa ekrana levim klikom miša bilo gde na sliku.

Kao i neki drugi programi iz klase, JPEGView ima tzv. vruće površine (uglove, kako hoćete). Ako parkirate pokazivač miša u levi gornji ugao, pojaviće se dugmence i, koje je zapravo prečica do ispisivanja informacija iz EXIF zaglavlja (sve u paketu sa histogramom). Ako se miš povuče do donje ivice ekrana, pojaviće se poveći toolbar, koji hostuje 15-ak alata za reprocesiranje prikaza. Uz pomoć klizača, slikama može da se menja osvetljenost, kontrast, saturacija, balans boja i slični parametri, a sve to može da se snimi, pa čak i koristi kao šablon prilikom prikaza ostalih slika iz pripadajućeg direktorijuma. Dalje, program podržava i kropovanje bez gubitaka, a ono se može obaviti ručnim definisanjem granica (rectangle metoda) ili izborom jednog od predefinisanih šablona (5:4, 4:3, 16:9, 16:10...). Samo krenite da crtate oblast mišem po slici i opcije će se pojaviti.

Opcijama može da se pristupa i iz kontekstnog menija (desni klik mišem na sliku), s tim što je tada na raspolaganju i nešto više mogućnosti. Recimo, otkriva se mogućnost automatske reprodukcije slika u datom direktorijumu, uz mogućnost štelovanja dužine držanja slike na ekranu, setovanja tranzicionih efekata, pa čak i određivanje broja sličica u sekundi. Naime, JPEGView nudi posebno kreiranje slideshow, a posebno movie prezentacija. Nažalost, bez mogućnosti snimanja kreacija na hard disk. Od važnih opcija istakli bismo još sekciju za masovnu (batch) promenu imena fajlovima, mogućnost snimanja parametara direktno u EXIF zaglavlje, te podatak da se sve nabrojane radnje mogu obaviti i putem tastature korišćenjem naročitih prečica. One su lepo dokumentovane i objašnjene, a sve što treba da uradite da biste dobili spisak na ekranu jeste da pritisnete taster ’F1’.

JPEGView nas je prijatno iznenadio, kao nijedan program u prethodnom periodu. Jednostavan je za korišćenje, brz, portabilan, besplatan, pa čak nudi i mogućnost osnovnih obradnih radnji. Što je najlepše od svega, besplatan je, a ovo mu je praktično prva verzija. Pozitivne kritike, koje stižu sa svih strana, autoru programa sigurno će biti vetar u leđa, pa očekujemo da se sa razvojem nastavi nesmanjenom žestinom.

Vladimir PISODOROV