Podešavanja web pretraživača

Da li ste se ikada zapitali koji se programi najviše koriste na kompjuterima? Nisu to ni Word, ni Excel, niti Photoshop, već pretraživači interneta. A kako se podešavaju?

Slika 1: Statistika o popularnosti internet pretraživača u Srbiji prema sajtu StatCounter

Web pretraživač, iliti browser, služi kao posrednik za pristup ogromnom svetu informacija na mreži svih mreža. Popularnost ove vrste programa traje već nekih petnaestak godina i u budućnosti će biti još izraženije. Kompjuteri su za veliku većinu populacije jedino sredstvo za korišćenje interneta i skoro da se ostale mogućnosti tih moćnih mašina ni ne koriste.

Nažalost, upravo zbog visokog stepena korišćenja pretraživača interneta, ovi programi postaju najčešće mete raznoraznih banera, reklama, trojanaca, virusa i svega što liči na to. Takvi programi, čak i onda kada uspemo da ih udaljimo, ostavljaju haos za sobom i vrlo često naš omiljeni web pretraživač posle njih uopšte ne liči na onaj stari (nekada čak neće ni da radi). Ukloniti tragove havarije i vratiti podešavanja na ona koja nam odgovaraju najčešće je nemoguće obaviti iz standardnih opcija menija (a da ne poništimo ostala podešavanja), već je neophodno zaviriti „pod haubu”, tačnije izvršiti direktnu manipulaciju nad podacima u fajlovima duboko skrivenim od očiju korisnika. Osim otklanjanja neispravnosti web pretraživača, razlog za „dubinsku intervenciju” može da bude i prilagođavanje izgleda i ponašanja programa, kao i postizanje boljih performansi.

Lukav kao Firefox

Slika 2: Izgled about:config dijaloga u Firefoxu

Mozilla Firefox uvek je bio izbor onih koji iz nekog razloga nisu voleli Microsoft. Dugo godina je ovaj program bio jedina prava protivteža moćnicima iz Redmonda. Situacija je sada nešto izmenjena, ali je program i dalje vrlo popularan u svetu i kod nas. Svi oni koji sebe smatraju naprednijim korisnicima obavezno imaju instaliran Firefox i uz njega veliki broj dodataka, koji su pre nekoliko godina bili najčešće razvijani baš za njega. Ako je verovati statistici, u februaru je 37,97 odsto izlazaka na internet sa područja Srbije izvedeno upravo preko Firefoxa.

Skrivenim podešavanjima se praktično može pristupiti na dva načina. Prvi je da se to uradi kroz adresnu liniju programa, dok drugi podrazumeva direktnu intervenciju na fajlu u kojem se zapisuju svakojake informacije vezane za program.

Slika 3: Jedan od preostalih tragova Incredibara u podešavanjima Firefoxa

Da vidimo kako izgleda prvi mačin. Kada u adresnu liniju pretraživača otkucamo tekst about:config, dobićemo obaveštenje „This might void your warranty!”, koje ćemo mudro da ignorišemo i nakon obećanja „da ćemo biti pažljivi”, ulazimo u meni za podešavanja, koji će ličiti na onaj prikazan na Slici 2.

Pored ove funkcije, postoji još nekoliko zanimljivih opcija: about: (osnovni podaci o programu), about:buildconfig (spisak parametara prilikom kompajliranja programa Firefox), about:cache (fajlovi keširani u memoriji i na hard disku), about:credits (zahvalnice ljudima koji učestvuju u projektu Firefox), about:plugins (podaci o aktivnim plug-inovima).

Ono što prvo pada u oči je to da su pojedine stavke konfiguracije naglašene sa podebljanim fontom. Uvek kada je font podebljan, polje status sadrži vrednost user set. U slučaju da vam je neki toolbar (ili nešto slično) poremetio startnu stranicu ili vas je prebacio na drugi sajt za pretraživanje, u polju Search (na vrhu) zadajte neku karakterističnu reč kao što je naziv toolbara ili naziv nepoželjnog sajta za pretraživanje. Dobićete mnogo suženiji rezultat i lako ćete uočiti linije koje treba izmeniti ili resetovati na početnu vrednost. Obratite pažnju na to da su sve opcije za podešavanje podeljene po kategorijama kao što su accessibility., app., browser., devtools., dom. itd. Kucanjem jednog od tih pojmova u polje Search možete izdvojiti samo one vrednosti koje su vam potencijalno zanimljive i na taj način lokalizovati problem. Na primer, raznorazni maliciozni programi imaju običaj da naprave haos sa podešavanjima vezanim za JavaScript i DOM i kucanjem fragmenta dom. možete proveriti u kakvom su trenutno stanju ti parametri.

Ukoliko bismo sada počeli da nabrajamo sve moguće opcije i podešavanja koja možemo da izvedemo na ovaj način, teško da bi nam ceo broj „Sveta kompjutera” bio dovoljan za to. Umesto toga, desnim klikom na opciju o kojoj želimo više da saznamo, iz kontekstnog menija izabiramo Copy Name i pravo na Google! Tamo ćete naći sva objašnjenja koja će vam biti potrebna. Alternativno, možete posetiti stranicu goo.gl/uMY3U, gde ćete naći ceo spisak svih mogućih podešavanja. Na internetu je moguće pronaći mnogo saveta po pitanju poboljšavanja brzine i karakteristika samog pretraživača. Recimo, mnoge od nas nervira da kada kopiramo link sa ćiriličnim slovima, dobijemo dugački niz hijeroglifa u stilu: sajt.rs/%D0%9A%D0%.htm . Ukoliko opciju network.standard-url.escape-utf8 promenite na false, dobićete neiskvarene i razumljive linkove (ovo potencijalno može da bude rizik za bezbednost sistema, ali i ne mora). Tih malih i korisnih trikova ima na stotine i samo je na vama da li ćete ih iskoristiti ili ne.

Pristupiti opcijama Firefoxa moguće je i na drugi način, i to preko fajla pod nazivom prefs.js, koji se nalazi u folderu C:\Users\ime_korisnika\AppData\Roaming\Mozilla\Firefox\Profiles. Kao što možete primetiti, u pitanju su iste opcije koje smo videli u prethodnom primeru, a zapisane su u obliku user_pref(„”). Jedina prednost ovog načina ogleda se u boljoj preglednosti pojedinih opcija koje sadrže mnogo nabrojanih elemenata. Na primer, opcija ScriptData_WSG_whiteList sadrži spisak dozvoljenih sajtova za pretraživanje. Dakle, za ogromnu većinu korisnika prvi način pristupa je mnogo pogodniji.

Opera i opereta

Slika 4: Sve skrivene opcije pretraživača Opera

Opera i pored sjajnih karakteristika, nekim čudom nikada nije uspela da bude pretraživač interneta sa velikom bazom korisnika. Iako je u nekim zemljama (na primer, u Belorusiji) još najpopularniji program, u celom svetu ga ukupno ne koristi više od dva odsto ljudi. U Srbiji je taj postotak 6,15, što i nije tako loše.

Po pitanju opcija za podešavanje, Opera sledi logiku Firefoxa, ali se umesto reči about: koristi reč opera:. Sve opcije koje podržava ovaj pretraživač možete videti na Slici 4. Dakle, više-manje iste stvari kao u prethodnom slučaju, uz dodatak praćenja opterećenja rada procesora.

Slika 5: Opera nudi vrlo ugodan interfejs za skrivena podešavanja

Ono što nas kod Opere najviše interesuje skriveno je pod opcijom opera:config. Posle onoga što smo videli kod Firefoxa, bićemo vrlo pozitivno iznenađeni načinom kako su tvorci Opere organizovali napredna podešavanja. Sve je razdeljeno po logičkim grupama i sve operacije se obavljaju u za to napravljenom korisničkom interfejsu. Ukoliko nam je sumnjivo značenje nekog podešavanja, možemo lako da ga vratimo na „fabričku” vrednost pritiskom na dugme default, koje se nalazi u okviru svake opcije. Kratak opis svih raspoloživih funkcija nalazi se krajnje desno. Nakon završetka izmena u svakom od razdela, postoji mogućnost da promene snimimo ili da se jednostavno od njih „otkažemo”. Sve je ovde do te mere jednostavno i razumljivo da ne traži nikakvo posebno objašnjenje. Kapa dole ljudima iz Opere na onome što su odradili.

Vraćanje na izvorna podešavanja u slučaju Opere je nešto složenije. Prvo zađite u meni Help/About i tamo potražite gde je smeštena putanja do foldera Preferences. Ona izgleda otprilike ovako: C:\Users\ime_korisnika\AppData\Roaming\Opera\Opera\operaprefs.ini. Udaljenjem fajla operaprefs.ini možemo da uklonimo potencijalne nepravilosti, uz gubljenje svih prethodnih podešavanja.

Googleovo bojadisanje

Slika 6: Skrivene opcije programa Google Chrome

Opcije skrivene daleko od naših očiju nisu zaobišle ni Google Chrome, trenutno najpopularniji pretraživač interneta u Srbiji, gde 41,64 odsto korisnika daje prednost upravo njemu. Mrzeli mi ili voleli ovaj pretraživač, mora mu se priznati da je brz, fleksibilan i da ima veliki broj svakojakih ekstenzija. Međutim, kada su u pitanju podešavanja, programeri iz Googlea bili su nekako škrti i ovaj segment posla odradili su prilično bezvoljno. Manje iskusnim pojedincima ovo svakako neće mnogo smetati, ali je sa stanovišta naprednog korisnika mnogo bolje kada podešavanja postoje nego kada ih uopšte nema.

U meni sa skrivenim opcijama ulazi se kucanjem about:about u adresnoj liniji (ali će se adresa odmah promeniti na chrome://about/, znači možemo da uđemo i kucajući ovu adresu). Pred nama će se pojaviti nešto što liči na prikaz sa Slike 6. Čitavih 37 novih opcija obećavaju pravo izobilje podešavanja, ali, nažalost, u pitanju su uglavnom instrumenti koje služe za nadgledanje rada sistema i korišćenja resursa, dok je za prilagođavanje programa potrebama korisnika ostao sasvim mali deo opcija. Opcije koje mi tražimo nalaze se na lokalnoj adresi chrome://flags/, gde nas dočekuje znak za radioaktivnost (upozorenje za opasnost, preterano), kao i informacija da su u pitanju eksperimentalne opcije koje mogu nestati u sledećim verzijama.

Slika 7: Radioaktivno! Chrome nas upozorava da nestručna promena parametara može da našteti pretraživaču

Prvo što možemo primetiti jeste da ovde postoji mnogo manji broj opcija nego u prethodna dva slučaja. Neke od njih će biti i onemogućene u zavisnosti od operativnog sistema koji koristimo. Ovde imamo samo dva tipa podešavanja. Naime, prvi je uključivanje ili isključivanje neke opcije, dok u drugom slučaju biramo između predefinisanih vrednosti (koje se opet svode na uključivanje i isključivanje). Mali broj korisnika Chromea zna da je ovaj meni u stvari front-end za korišćenje prekidača iz komandne linije. Postoji jako veliki broj raznoraznih tzv. prekidača, koji se aktiviraju preko komandne linije i koji su uglavnom namenjeni programerima, ali se poneka opcija može iskoristiti i za neke prednosti u svakodnevnoj upotrebi. Spisak svih prekidača može se pronaći na adresi goo.gl/0azd. Opcije se najjednostavnije koriste dodavanjem prekidača iza putanje programa u okviru menija Properties, koji dobijamo desnim klikom na prečicu (Shortcut).

Neke od korisnih stvari koje možemo da odradimo kako iz interfejsa kroz Chrome tako i uz pomoć prekidača su da, recimo, hardverski ubrzamo reprodukciju videa sa Enable hardware-accelerated video decode ili da ubrzamo učitavanje web stranica aktiviranjem HTTP pajplajninga ili pak da povećamo odziv interfejsa sa Threaded compositingom itd. Kao što već rekosmo, nije da nije korisno, ali je ipak znatno skromnije nego u prethodna dva slučaja.

Videli smo da je resetovanje Firefoxa moguće direktno kroz meni, bez vršljanja po raznoraznim folderima. Nažalost, programeri iz Googlea nisu ostavili takvu mogućnost, već se ovde mora slediti logika koju smo videli u slučaju Opere. Dakle, tražimo fajl (i potom brišemo) pod nazivom Default na lokaciji: C:\Users\ime_korisnika\AppData\Local\Google\Chrome\Application\User Data. Još samo da napomenemo to da folder AppData nije moguće odmah videti jer se radi o skrivenom folderu. Da biste ga učinili vidljivim, kada dođete do lokacije C:\Users\ime_korisnika\, idete u meni Tools -> Folder Options -> View -> Show hidden files, folders and drives i klikćete na OK.

Povratak otpisanog

Verovali ili ne, na početku internet revolucije Microsoft je smatrao da je sve to prolazna moda i u Windows 95 nije ugradio podršku za internet tehnologije. Međutim, nije prošlo mnogo vremena i pojavila se prva verzija Internet Explorera. Bila je to zvezda u usponu sve do verzije 6, od koje počinje pad njegove popularnosti. Razlozi za to bili su nedostatak fleksibilnosti u odnosu na konkurenciju, česti bezbedonosni propusti, kao i tromost u radu. Ljudima u Microsoftu trebalo je čitavih deset godina da shvate svoje greške, te su tek nedavno izbacili na tržište vrlo kvalitetni IE 10, koji je trenutno najbrži web pretraživač na tržištu.

Da vas malo razočaramo, Internet Explorer, za razliku od drugih pretraživača, nema skrivene menije sa dodatnim podešavanjima, ali pošto je on član „velike četvorke”, objasnićemo vam kako dodatno da ga ubrzate.

Prvo što bi trebalo uraditi jeste da na lokaciji registra HKEY_CURRENT_USER -> Software -> Microsoft -> Windows -> CurrentVersion ->Internet Settings kreirate 32-bitni (DWORD) ključ pod nazivom MaxConnectionsPer1_0Server i dodelite mu vrednost 10 (hex).

Sledeći korak je da zađete u opciju menija Manage Add-ons i isključite sve ono što smatrate nepotrebnim, počevši od svakojakih toolbarova, preko ekstenzija, pa sve do tamo nekih akceleratora.

Ta dva jednostavna koraka, uz stalno održavanje (Tools -> Delete Browsing History, bar jednom mesečno), napraviće od IE 10 pretraživač interneta koji ćete uvek rado koristiti.

U slučaju da je vaš sistem bio napadnut nekim virusom i da je narušio funkcionalnost programa IE 10 (ili ste sami nešto zabrljali), vraćanje na „fabrička” podešavanja obavlja se klikom na dugme Restore advanced settings u dijalogu Tools -> Internet Options -> Advanced. Sve aktivne ekstenzije i dodaci će biti isključeni, ali ne i udaljeni.

Igor S. RUŽIĆ