Računari u ekološkom građevinarstvu

Bašte počinju da rastu po vrhovima solitera, po krovovima autobusa, a fasade zgrada postaju vertikalne farme. Dok ljudi beže iz sela u gradove, agrikultura kreće za njima

Iako se privatni bazeni u nečijim baštama svakodnevno pune, a iz nekih restorana se dnevno baci više hrane nego što neko pojede za godinu dana, klimatske promene su novija tema, a glad je tu oduvek, samo što oni koji nisu gladni i žedni obično ne misle o tome. Dok su neki srećni ako pojedu bilo šta, drugi se bore da ono što je u njihovom tanjiru i stomaku bude što zdravije. U vreme kad su organski proizvodi sve traženiji (i skuplji), sve je više građana, i to onih koji žive daleko od farmi, koji bi rado ubrali prirodni plod iz svoje bašte.

Za uzgoj voća i povrća više nije neophodno seosko okruženje ili kuća. Na malo prostora može se učiniti mnogo. Koncept poljoprivrednog uzgoja u soliterima naziva se vertikalna poljoprivreda. Rezidencijalni i agrarni prostori imaju za cilj prehranu velikog broja stanovnika. Tako London Tower Farm obećava prehranu svih koji žive u soliteru, a održava se kroz ekološke procese skupljanja kišnice i solarne energije.

Hi-tech farme uz malo održavanja daju velike rezultate. Naime, 150 vertikalnih farmi moglo bi da prehrani čitav Njujork. Zvuči idealno. Ono što je potrebno jeste struktura na kojoj rastu. U pokušaju da se ozelene gradovi, naročito oni puni glomaznih solitera, upošljavaju se arhitekte, urbani planeri, IT inženjeri i čitav tim stručnjaka koji prave zgrade, zajednice i mini-gradove, imajući u vidu samoodrživost.

Viseći vrtovi

Na pauzi za ručak pružite ruku i uberete jabuku. Dobro, znamo da jabuke mogu biti opasne, bilo da je pruži Eva, veštica iz bajke ili neki supermarket do kojeg je plod stigao napunjen materijama koje nisu poželjne u bilo čijem organizmu. Zato je prednost imati jabuke i ostale plodove u kojima tačno znamo šta je. Projekat Breathe Green ima ideju da usred Menhetna postavi strukturu koja liči na džinovski list, a udahnula bi život gradu (kao dodatna pluća) svojim nizom zelenih prostora – staklenika, koji se penju po nivoima, a koji sadrže i sofisticirani sistem regulisanja temperature tokom čitave godine kako bi se obezbedio odličan rod.

Dok su neki soliteri integrisali život stanara i bašte, tu su i visoke zgrade kojima je uzgoj voća i povrća primarna namena. Kompanija Plantagon predlaže farme u vidu džinovskih kugli od stakla, čiji oblik obezbeđuje dovoljno sunca da bi se održale biljke koje u njima rastu. Takođe, nema izdataka za transport hrane do potrošača, a rajski plodovi, pravo s neba, bili bi nadohvat ruke.

Kao što smo videli u prethodnom broju (SK 4/2013), farmeri na njivama u tradicionalnom okruženju uvode moderne tehnologije. Radi se čak na osposobljavanju robota za samostalno vođenje farmi. Međutim, tradicionalne farme i dalje zavise od (ne)milosti majke prirode. Urbana agrikultura teži eliminisanju nepoželjnih prirodnih faktora, ali istovremeno i približavanju čoveka prirodi. Novi soliteri i moderne urbane intervencije su tu da nahrane gradove, pročiste ih i učine estetski prijatnijim.

Staklenici čiste i hrane

Krovovi i fasade u cveću, voću i povrću ne izgledaju tako neobično, ali da li će u budućnosti po soliterima šetati i životinje koje su do sada bile u selima? Da li će u zgradama u kojima je sve automatizovano kroz prozor moći da se vidi stado krava? Circular Symbiosis Tower je projekat nebodera u vidu vertikalne farme sa domaćim životinjama. Jednostavno, koncept predlaže odgajanje stoke u gradovima. Soliter sadrži spiralne platforme livada, gde bi se krave slobodno kretale. Nakon mesec dana boravka na livadi, bile bi poslate na sledeći nivo. Zatim bi druge životinje, na primer, pilići, koristile prethodno polje dok trava opet ne poraste. Kvalitet života životinja bio bi poboljšan kao i kvalitet stanara solitera.

Ovakav „gastropolis” budućnosti podeljen je na nekoliko delova, sa strukturama za biljke, životinje i ljude. Deo za stoku ili Cow Palace prekriven je travom, a tu je i postrojenje koje bio-gas (metan) iz kravlje balege koristi da obezbedi energiju potrebnu strukturi.

Zelene strukture, osim što imaju svrhu da prehrane ljude u gradu, tu su i sa ciljem da pročiste gradove. Tako City Respiration Skyscraper, projekat čeških arhitekata, obećava da za samo nekoliko nedelja može da očisti vazduh od zagađenosti zahvaljujući algama i specijalizovanom sistemu vodenih prskalica. Slična vrsta antismog arhitekture planira se i u Parizu, a projekat je nazvan Solar Drop. Struktura je prekrivena solarnim fotovoltažnim panelima za stvaranje zelene energije, a premaz od titanijum-dioksida, zajedno sa UV zracima, radi na razgradnji i smanjenju smoga i ostalih vazdušnih zagađenja.

Zeleni zid postavljen u botaničkoj bašti Longwood u Pensilvaniji prekriven je skupim staklenikom na krovu, koji može da eliminiše oko sedam tona toksina i prašine iz vazduha u okruženju. Zidovi bujnog zelenila, sa sistemom za samonavodnjavanje, jesu oličenje novog samoodrživog dizajna.

Projekat Vertical City u Meksiku je park na neboderu, dizajniran radi borbe protiv smoga. Radi se o nizu solarnih panela sa baštama.

Projekat Acadia Tree Tower jednog češkog arhitekte izgleda kao drvo. „Stabla” strukture su soliteri sa vertikalnim baštama, koji su spojeni „krošnjom”, tj. krovom na kojem je park.

Soliter Seawater Vertical Tower u Dubaiju je staklena bašta koja treba da unapredi samoodrživost grada. Ova vertikalna farma koristi morsku vodu da osveži i ovlaži staklenike, a zaliva biljke pretvaranjem vlage u svežu vodu. Visoka struktura ima oblik sličan granama drveta. Na svakoj od „grana” biće bašta.

I u pustinji se mogu stvoriti veštačke oaze. Sahara Forest Project je zeleni projekat, kojim se planira pretvaranje pustinje u ekološko okruženje koje će obezbediti energiju, vodu i hranu. Oaze ili nešto poput oaza stvaraju se i u metropolama. Oasis Tower u Dubaiju je jedan od pokušaja da se odgovori na sve veću populaciju u mestima gde nema obradive zemlje. Ideja je da se obezbedi hrana za 40.000 ljudi godišnje. Naravno, soliter će koristiti obnovljivu energiju. I Park Gate izgleda kao oaza usred pustinje, urbane pustinje Dubaija. U pitanju je solarni soliter, čija će se temperature održavati na ekološki način.

Alternativno zelenilo

Urbane džungle više nisu od betona. Danas usred betonskih gradova mogu da niknu prave zelene džungle. Toronto je otišao korak dalje i uveo je zakon Green Roof by-law, koji obavezuje svaku novu zgradu da bude prekrivena sa bar 50 odsto zelene površine.

Urban Reforestation Project je koncept planiran za 2030. godinu, a cilj je da spoji solitere Kuala Lumpura putem zelenih mostova, ukrasnih i korisnih bašti bujnog zelenila. Tako se panorame megalopolisa menjaju, a vazduh postaje čistiji.

Growingcity inkorporira bašte u dizajn enterijera. Radi se o detaljima koji obogaćuju prostor, ali se ipak ne čini da čovek živi u stakleniku. Mini-bašta može se naći nasred radnog stola ili na uličnim svetiljkama.

Migrating Floating Gardens nude lebdeća rešenja za život biljaka u urbanim sredinama. Ove bašte visiće na nebu iz na daljinu kontrolisanih vazdušnih brodova, koji će sadržati hiljade manjih biljaka i loza i senzore za detektovanje trenutnih vremenskih uslova, zagađenosti itd. Koristeći GPS i GIS, lebdeće bašte putuju nad gradom obezbeđujući kiseonik i hlad.

Omega Hydroponic Garden je masivna, rotirajuća, viseća bašta. Helijumski baloni sa biljkama leteli bi nad svojim bazama na tlu. Ovaj vazdušni agrarni projekat bio bi omogućen zahvaljujući tzv. aeroponičnoj tehnologiji. Naduvane kapsule bile bi sastavljene od laganih materijala i lako bi se spustile na zemlju kad biljke treba da se obrade ili da se uberu plodovi.

Za urbane farme mogu da se iskoriste različite infrastrukture. Predlog jedne čikaške kompanije je da se u okviru projekta Feeder stanovnicima metropole obezbedi zeleni prostor koji može da ih hrani. Ideja je da se zagađen vazduh na auto-putu pročisti zahvaljujući zelenilu koje raste na rampama iznad auto-puteva, ali ne zvuči nam baš ekološki da se hranimo iz bašte koja je u blizini prometnih saobraćajnica.

Hrana iz vode

U budućnosti će po gradskim kanalima ploviti samoodrživa veštačka ostrva sa solarnim panelima i turbinama za vetar i talase, te će ih pokretati snaga prirodnih sila. Sistem navodnjavanja prečišćava svu otpadnu vodu i kišnicu uz pomoć posebne vrste školjki. Voda koju pročiste školjke koristiće se za uzgoj trave i povrća, a to će omogućiti održivost stoke na „ostrvu”.

Akvakultura je tehnologija uzgoja morskih organizama u kontrolisanom okruženju. I akvakultura i hidroponika stvaraju otpad, međutim kada se udruže, taj otpad nestaje, tj. uzajamno se koristi – biljke žive od ribljeg otpada, a ribe time dobijaju vodu koju su biljke pročistile. U akvaponik sistemima (kombinacija akvakulture i hidroponike) imitira se prirodni balans. Fin’s Labyrinth je predlog inovativnog zabavno-potrošačkog projekta. Samoodrživ način uzgajanja ribe odvija se pred očima kupaca, koji svoju hranu biraju dok još pliva.

Sprout je sistem koji se sastoji od specijalne biopolimerske plastike, namenjen da hrani i uzgaja plodove koristeći jedan od načina uzgoja hidroponike. Podloga obezbeđuje da koren biljaka pliva u vodi sa hranljivim sastojcima, a voda koja se koristi ostaje u sistemu i može da se koristi ponovo.

Stanovi u zelenom

Unapređuje se i uzgoj voća i povrća unutar stanova. Vertical Garden Design može da unese žive zelene strukture unutar bilo kog prostora. Zelene površine imaju automatizovani sistem navodnjavanja i osvetljavanja. Navodnjavanje se vrši uz minimalni utrošak vode, a takođe je tu i kontrola ubacivanja potrebnih sastojaka za rast biljaka.

Doprinos uzgoju zelenila u stanovima dao je i naš Marko Vučković. Grass Lamp od laganog PVC materijala koristi hidroponiku kao metod za uzgoj biljaka. Bez zemlje, biljke rastu samo korišćenjem minerala koji se rastvore u vodi, koren biljke ih upije i koristi za rast, što je olakšano korišćenjem specijalne ultraljubičaste svetlosti.

Agri-Cube omogućava uzgoj 10.000 plodova povrća tokom godine, uz minimalno održavanje, putem hidroponike, sistema ventilacije i specijalnih fluorescentnih lampi koje podstiču rast. Koristeći tehnologiju kontrole okruženja i tečnog đubriva, svaki nivo za uzgoj može da ima različite uslove, pa Agri-Cube može da uzgaja više od 20 vrsta povrća. Dovoljno je mali da može da se smesti u restorane i tako omogući da ugostitelji sami uzgajaju ono što im je potrebno za pripremu hrane. Prenosni japanski automat Chef’s Farm vrlo je sličan, a služi samo za uzgoj salate.

Novi koncept farme uspeva gotovo nemoguće – postiže rezultate uz korišćenje manje od desetine količine vode potrebne za konvencionalnu agrikulturu, bez sunčeve svetlosti, zemlje i pesticida, uz minimalni utrošak energije. AeroFarm unutrašnje baštenske jedinice lako mogu da se slože vertikalno, pa su idealne za urbanu agrikulturu.

Hyundai Kitchen Nano je opcija za one koji žele organske plodove nadohvat ruke. Hidroponika je tako u vašoj kuhinjskoj bašti, a uređaj vas obaveštava kada je potrebno dodati vode ili minerala, tako da plod bude zreo i zdrav. Projekat Home, Green Home takođe nudi niz modernih saksija, vegetativnih cigli i zelenih zidova koji se smeštaju unutar stana. Smart Digital Plant Care System se brine da biljkama ništa ne nedostaje.

Digitalne bašte

Danas, kada ljudi retko odvajaju vreme da „zastanu i omirišu cveće”, normalno je da se na poklon šalje digitalno cveće. Green Air je tu da nas približi pravim biljkama. U pitanju je saksija ispunjena bujnim zelenilom koje daje svež vazduh, ali i predah u radnom prostoru. Saksija se postavlja na vrh kompjuterskog ekrana i ima toplotni senzor. Kada se monitor zagreje do određene temperature, saksija Green Air svetlosno opominje korisnika da je vreme za pauzu. Važno je skrenuti pogled sa ekrana.

Virtuelni svet kopira stvarni, stvarni kopira virtuelni. FarmvilleNYC je projekat koji nudi stanovnicima grada da učestvuju u uzgoju onoga što jedu unutar grada. Na način na koji društvene mreže povezuju korisnike sa ostalim korisnicima i informacijama, ovaj projekat povezuje korisnike sa hranom koju jedu. Struktura se oslanja na aplikaciju Farmville. Putem aplikacije na pametnom telefonu korisnici mogu da vrše navigaciju kroz FarmvilleNYC i da učestvuju u načinu na koji se povrće uzgaja.

Sa biljkama je kao i sa ljudima – i previše i premalo pažnje može da ih ubije. Da biljke ne bi uginule jer imaju premalo ili suviše vode, tu je O2 Air Purifier. Ne samo da vas podseća kad treba zaliti biljke, već je tu i da omogući isparavanje suvišne vode i ubrza proces fotosinteze.ka bi moralo biti sa umišljajem.

Power Plant je automatizovani uzgajač biljaka savršen za male prostore i za one lenje i zaboravne. Nije jedinstven. I Solar Planter može svakog pretvoriti u baštovana. Kako? Jednostavno, sprava obavlja čitav posao za vas tako što prikuplja vlagu iz vazduha za zalivanje biljaka, beleži podatke o vodi i svetlosti dok plod raste.

Ako ne želite da imate čitavu baštu, evo predloga za vas. Da li ste čuli za svetleće pečurke? Nije u pitanju novi halucinogen. Radi se o jestivim pečurkama koje svetle u mraku, a možete ih sami uzgajati. Pečurka će istovremeno biti i osveživač prostora. Enterijer možete ulepšati i sintetičkim LED pečurkama, koje izgledaju kao prave.

Sanja STOJANOVIĆ