Biće kul, ipak

Hej, ljudi, stigao je PayPal! Ne baš skroz, ali OK. „Krajnje je vreme”. Nespretni korak, pa sapleteni korak, ali jedna civilizacijska tekovina manje na dugom ispreprečenom krivudavom putu. I šta više da se kaže?

U međuvremenu, preko bare, Facebook pokušava da uđe u globalnu igru OS-a za mobilne telefone, ali bez pravljenja OS-a. Ideja je dobra, ali je egzekucija problem, počevši od načina kojim Zakerberg želi da nas uveri da je Facebook Home cool.

Da li ste videli viralno proširene reklame za Facebook Home? U jednoj se Home korisniku u avionu „pridružuje” razmaženi sestrić – slavljenik rođendana, „mačkarka”, koju svako od nas ima na mrežama, te ekipa iz spota Ledi Gage (?!). U drugoj se slične stvari dešavaju osobi kojoj je Fejs jedini spas od zastrašujuće dosade porodičnog obroka, dok u trećoj Zakerbergov saradnik jedva čeka da napusti kancelariju. Kako i ne bi: Facebook ga mami primamljivim prilikama za zabavu dok ga šef smara.

Marketing za Home je zapravo priča o celokupnom Facebook iskustvu svih nas koji visimo na Fejsu putem mobilnog uređaja u situaciji kada je realnost prosto dosadnija od online sadržaja. Ta priča tera nas na razmišljenje: zašto sam ja ono beše počeo da koristim Fejs? Ah, da, zbog posla. A zašto onda zatičem sebe kako blejim u feed dok čekam red u banci?

„Nemoj još jedan tekst o uticaju društvenih mreža”, mislite u ovom trenutku.

Međutim, kako to izbeći kada je Facebook postao realniji od realnosti, značajan deo naše svakodnevnice? Da li je vreme da se zapitamo kako imerzivna tehnologija utiče na evoluciju? Kako Google, Facebook, iPhone utiču na mozak?

Home neće biti neki značajni faktor, ali krajem godine stiže Glass. Apple pravi sat. Stiže budućnost (a ovde i prijem uplata preko PayPala).

Istina, da malo racionalizujem, mnogim ljudima je „stvarni fizički-društveni život” bogatiji zbog tehnologije. Web nam pomaže da otkrijemo događaje, organizujemo aktivnosti i lakše komuniciramo sa ljudima s kojima ćemo se kasnije više i stvarno viđati. Instant znanje je takođe blizu, nadohvat ruke, tačnije nekoliko dodira ekrana. Toliko mogućnosti.

Ipak, šta to znači za evoluciju, za mozak? Google je remapirao neuronsku mrežu. Umovi dobrog dela progresivnog čovečanstva ne razmišljaju, ne pamte kao nekada. Promene imaju svoje prednosti, ali je, na primer, mogućnost dugog držanja koncentracije pod znakom pitanja. Kao i tradicionalni mediji. Tradicionalno obrazovanje. Tradicionalno sve. Fokus je često „izvan fokusa”.

Facebook je ubrzao stvari. Uveo je Like. Nekada su slanje mejlova, pretraživanje weba, pisanje komentara, blogovanje bili stubovi internet aktivnosti. Sada dominira samo Like, najosnovnija, najčešća aktivnost, koja zapravo vrlo često ne predstavlja ništa drugo nego onaj lažni konformistički osmeh, kratko klimanje glave, onu polusvesnu reakciju za podmazivanje pozitive, koju radimo i koju rade nama.

Da li osetite krivicu ako ponekad ne lajkujete post nekog svog serijskog lajkera? Da li vam je bezveze što su vam roditelji među Facebook prijateljima? Zašto neki ljudi šeruju samo citate? Drugi samo ono što je u trendu („stig’o PayPal!”), treći udomljuju kučiće, gledaju „rialitije”, samo da bi kasnije filozofirali o kulturnoj i moralnoj dekadenciji i tuposti naroda. Ko šeruje detalje iz svog poslovnog života da bi to nabijao na nos (ne)prijateljima iz mladosti, a ko to radi profesionalno da bi gradio reputaciju i zaradio više para? Ko kritikuje društvo jer ništa nije postigao? Ko je uticajan na webu, a ko se uticajnima ulizuje da bi i sam to postao? Da li društvena internet zajednica neminovno razvija humanu svest i počinje da pomaže ljudima kojima je pomoć najpotrebnija, ili novo srce dobija samo neko ko ima dobar web PR, ispod čega se krije profesionalna radoznalost internet gurua kome je cela ta priča samo metrika, istraživanje fenomena? Zašto su mačke kul, a primarna lokacija za selfshot je kupatilo? Koliko ljudi, toliko ćudi. Toliko i pitanja. Probao sam filtriranje feeda, ne pomaže. Još nisam probao Google Glass, ali ne verujem da će pomoći. Biće kul, ipak.

Svaki lajk skriva reakciju: lažni osmeh, snažno odobravanje, istinsku sreću, zgražavanje da se ne bi gubilo vreme na komentarisanje. Da li će tako biti i sa svakim pogledom kroz Google Glass?

Ivan VESIĆ