Samogradnja arkadnog emulatora (2)

Pošto ste dobili glavne smernice za samogradnju arkadnog emulatora, posle sklapanja hardvera ostaje i posao vezan za softversku stranu mašine.

Iako softverski deo posla na prvi pogled predstavlja jednostavan posao, uskoro ćete se uveriti da i to iziskuje dosta razmišljanja i planiranja. Prva instanca je instalacija operativnog sistema. U ovo ne treba ulaziti previše detaljno, jer se bitno ne razlikuje od svakodnevne instalacije operativnog sistema. U obzir dolaze uobičajeni „krivci” – Windows XP i Windows 7 predstavljaju sasvim zadovoljavajući izbor, Windows 8 još nije podržan do kraja, pa se njega, barem za sada, treba kloniti. Opcije standardnih Linux sistema su u igri, ali su daleko manje podržane u smislu emulatorskog dela, pa treba biti obazriv. Za instalaciju operativnog sistema i specijalizovanog softvera treba izabrati disk ne manji od 250 GB. Ovo predstavlja sasvim dovoljnu bazu za dalje napredovanje i softversku nadogradnju mogućnosti vaše arkade.

Prva stvar nakon instalacije OS-a jeste obezbeđivanje sadržaja za vaše novo čedo. Ovde treba napomenuti da bivši giganti igračke industrije ne gledaju baš blagonaklono na otuđenje svoje intelektualne svojine, bez obzira na to što su neke igre van proizvodnje i više od 20-30 godina, te ako želite da se zadržite u granicama legalnog, treba naći dobar izvor igara.

Jedan od sajtova je svakako http://mamedev.org/roms/. Ovde ćete pronaći dvadesetak igara koje možete preuzeti bez ograničenja, ali ne očekujte ništa od zvučnih naslova. Daleko bolji izbor nalazi se na www.romnation.net/srv/roms/mame.html, ali ovaj sajt radi u sivoj zoni, barem kada je copyright u pitanju, a za one kojima nije ovo od preteranog značaja, ostaju torenti, koji se lako pronalaze preko popularnih pretraživača. Kompletna baza arkadnih igara je nekih 30 GB, dok su igre koje su izašle na arkadama sa hard diskovima velike bezmalo 300 GB, mada se ovi naslovi kod nas nisu ni pojavljivali na tržištu, pa je ova podela, srećom po nas, taman kako treba, i oslobađa nas nepotrebnog downloada.

MAME

Ukoliko ste preskočili prvi deo teksta i jedino želite da se igrate preko standardnog računara, potrebno vam je još jedno parče softvera, sam emulator. Najpoznatiji od svih je svakako MAME (skraćeno od višestruki emulator arkadnih mašina – Multiple Arcade Machine Emulator). Nalazi se na adresi http://mamedev.org/ i trenutno je u verziji 0.148u3. Emulator se nalazi u konstantnom razvoju već 16 godina, kada je krenuo da se razvija za vremešnu DOS platformu, mada je kasnije pretrpeo izmene i postao dostupan i na Linux platfomi, kao i na rasprostranjenim Windowsima.

Iako je prošao pozamašni broj godina, emulator se i dalje nalazi na maloj brojci revizije iako se situacija menja na mesečnom nivou. Razlog tome je perfekcija sa kojom se prilazi razvoju ovog sistema. Naime, grupa autora koja stoji iza ovog emulatora sebi je za cilj dala zadatak da što vernije emulira originalne sisteme. Iako su arkadni automati svima nama izgledali isto, „ispod haube” se razlikovalo na hiljade varijanti, kako u pogledu elektronike tako i u pogledu enkriptovanja softvera koji se na automatu izvršavao. Recimo, autori emulatora imali su problem emulacije negativaca u popularnoj igri Bubble Bobble, pa su tome „doskočili” tako što su čip koji je sadržao podatke o tome isekli i analizirali kako da dođu do tačnih podataka, u čemu su na kraju uspeli. Iako se broj kombinacija originalnih platformi meri hiljadama, momci i devojke iz razvojnog tima su uspeli da do sada nateraju nekih 17.000 naslova da rade sa njihovim emulatorom, što je rezultat vredan svakog poštovanja.

Instalacija je krajnje pojednostavljena, i svodi se na skidanje odgovarajućeg fajla (postoji 32-bitna i 64-bitna verzija), i njegovog otpakivanja na zadatu lokaciju. Sve igre koje ste skinuli dovoljno je prekopirati u „roms” direktorijum, koji je nastao otpakivanjem MAME instalacije. Pokretanjem MAME32 ili MAME64 izvršnog fajla zabava odmah može da počne. Izgled aplikacije je krajnje jednostavan, i sastoji se od spiska igara koje ste stavili u „roms” folder, opcije za izlazak iz emulatora i podešavanja kontrola za igrače.

Ukoliko niste namenski krenuli da pravite svoju arkadu i interesuje vas samo nekih desetak igara, ovo može biti i kraj priče. Ako pak imate želju da se igrate sa mnogo više naslova dragih vam iz detinjstva, uskoro ćete primetiti i glavni nedostatak ovog sistema, a to je pronalaženje igre koja vam treba, a naročito mukotrpno može biti traženje igre kojoj se ne sećate imena, a prikaz ekrana iz igre bi vam i te kako pomogao da traženi naslov prepoznate i pronađete. Kako je veliki broj zaljubljenika prepoznao ove nedostatke, okrenuli su se izradi softvera koji bi ovo premostio, a koji bi u pozadini i dalje izvršavao MAME emulaciju (ali i druge), te se tako došlo do ideje kreiranja frontendova, neke vrste izloga za biranje igara. Naročita pažnja posvećena je opciji upravljanja emulatorima tako da korisnik ne mora da koristi miša i tastaturu, već se za navigaciju koriste samo palica džojstika i tasteri oko i pored njega.

GameEx

Da je bilo mnogo ideja za mnogo platformi govori informacija da je na tržištu dostupno više od 30 frontendova, sa različitim uspehom. U moru prosečnih i/ili nepotpunih emulatora, izdvojila su se dva rešenja, od kojih je jedno komercijalno, a drugo besplatno, iako su oba namenjena Windows platformi. Komercijalni predstavnik je frontend pod nazivom GameEx, i predstavlja jedan od najboljih sistema za upravljanje emulatorima.

Idite na www.gameex.com i odatle sa linka download skinite aktuelnu verziju frontenda. Instalacija je velika nekih 40 MB, a dodatne teme uredno su spakovane u arhivu od nekih dvadesetak megabajta. Minimalni sistem je procenjen na Pentium 3 platformu od barem 800 MHz, ali na tome treba ostati samo ako planirate da igrate igre tipa PacMan i slične. Obavezna je i grafička kartica koja nativno podržava DirectX 9 instrukcije, kao i .Net Framework 2 SP1. Ukoliko nešto od softverskih komponenata nedostaje, instalacija će se sama pobrinuti za to i „dovući” tražene fajlove.

Nakon uspešne instalacije, ostaje i inicijalno podešavanje frontenda. Potrebno je iz novokreirane grupe GameEx iz dela Programs start menija startovati Setup Wizard. Nakon pozdravnog ekrana, sačekaće vas prvi izbor u podešavanju, i to kao Basic, Advanced i Custom setup. Basic mod će većinu stvari odraditi za vas, Advanced će vas o svemu pitati, a Custom vam ostavlja za pravo da vi birate koja ćete podešavanja setovati. Savet je da se ide sa opcijom Advanced, barem prilikom prve instalacije, kako biste se bliže upoznali sa opcijama koje frontend nudi. Posle izbora jezika i selektovanja grafičke teme, dolazimo do prvih bitnih pitanja o samom sistemu – informacije o displeju. Pored selekcije o rezoluciji, možete definisiati i izgled dugmadi, toolbarova u aplikaciji, podesiti da se GameEx izvršava i na drugom monitoru ako ga imate povezanog, kao i to da li će automatski rotirati ekran ako igra to od njega traži.

Naredni set opcija odnosi se samo na kartice ArcadeVGA, koje smo u prošlom broju pominjali, a koje služe za iscrtavanje slike na starim CRT ekranima koji su specijalizovani za arkadne mašine, a kako je ovo izuzetna retkost, nećemo se posebno zabavljati ovim opcijama. Naredna opcija bavi se podešavanjem audio opcija, poput onih vezanih za zvuke u emulatorima, pozadinske muzike dok se šetate menijima GameExa, pozicije muzičkih datoteka i opcije da li želite ili ne da se prilikom pokretanja frontenda on oglasi intro zvukom. Primetićete da postoji i opcija vezana za džuboks, što u praksi znači da ćete iz ovog frontenda lako moći da puštate i muziku ako to poželite, i to bez upotrebe miša ili tastature.

Input settings odnosi se na podešavanja vezana za miša i tastaturu, a u zavisnosti od vaših preferenci, softver nudi pregršt opcija vezanih za video i DVD fajlove, kao i za karaoke, koje takođe podržava u licenciranoj verziji. Opcije koje su vezane za izbor emulatora čine veliku skupinu u delu Setup, pa je moguće podesiti MAME emulator iz samog frontenda. Inače, GameEx je moguće koristiti sa svim emulatorima koji se mogu pokrenuti iz komandne linije, a ako ste vični i pisanju bazičnih batch (.bat) fajlova, iz njega možete pokretati i standardne PC naslove. Kako podešavanja ima mnogo, a nazivi mogu donekle i zbuniti prosečnog korisnika, svratite na link www.gameex.com/Support/SetupWizardFirstUse.aspx, koji sve ove opcije podrobno objašnjava.

Upravljanje je lako, a sam korisnički interfejs podseća na Windows Media Centar ukoliko ste izabrali default temu. Džojstikom se krećete kroz menije, na prvi taster potvrđujete selekciju, dok se na drugi vraćate korak unazad. Sam frontend može da sadrži popriličan broj informacija o svakoj igri poput slike, videa kako sama igra izgleda, izgleda originalnog arkadnog automata, šta koje dugme radi, kao i korisničkog uputstva. Prilikom podešavanja aplikacije, primetili ste da postoje opcije pored kojih je iscrtan katanac, što u stvari znači da je to opcija dostupna jednom kada aplikaciju platite, mada je i u standardnom obliku poprilično upotrebljiva. Licenciranje je moguće na dva načina – jeftiniji od nekih 15 evra koji otključava ceo program i donosi besplatne nadogradnje koje izađu u narednih godinu dana, ili 25 evra, koliko otprilike košta cela aplikacija, sa doživotnim nadogradnjama. Spisak punih mogućnosti je dat na www.gameex.com/Register.aspx, a registraciju je moguće platiti i PayPalom, koji odskora radi i kod nas.

HyperSpin

Ukoliko je vaš cilj da pored funkcionalnog arkadnog automata imate mašinu koja će pleniti svojim izgledom, pravi izbor za vas predstavlja frontend pod nazovom HyperSpin. Ovaj frontend je dostupan na adresi http://hyperspin-fe.com. Reč je o znatno većem paketu od nekih 350 MB, a aktuelna verzija je 1.2, i od korisnika se traži da prvo instalira osnovnu verziju 1.0, pa da istu nadogradi zakrpom. Reč je o frontendu koji kompletno zamenjuje desktop okruženje, a kako je posebna pažnja data izgledu samog frontenda, očekujte da će se to odraziti i na kapacitet diska koji koristite.

Prvi korak je preuzimanje frontenda, a on se nalazi na adresi http://www.hyperspin-fe.com/forum/downloads.php?do=cat&id=118, te je fajl koji preuzmete potrebno samo raspakovati u neki folder. Već pri prvom pokretanju susrešćete se sa korisničkim interfejsom, koji je svojstven ovom frontendu. Reč je o velikom „točku” koji se vrti na desnoj strani ekrana, a do svake igre je moguće doći u samo tri klika. Glavni točak sadrži sve sisteme koje ste instalirali (i ovaj frontend podržava emulaciju i drugih sistema sem MAME-a), klikom na birani sistem ulazite u spisak raspoloživih igara, nakon čega traženu igru pronađete i klikom na taster startujete. Ukoliko je igra daleko na spisku, dovoljno je džojstik pomeriti udesno ili ulevo, pa će se pretraga ubrzati, i krenuće po slovima, a u praksi je do izbora igre potrebno samo nekoliko sekundi. Ono što je za svaku pohvalu je mogućnost biranja teme za svaki sistem ponaosob, pa će tako tema za MAME biti vizuelno drugačija od one za Nintendo Entertainment System, na primer. Takođe, moguće je i predefinisanje liste favorites, što će rezultirati munjevitim startom ako je to od značaja.

Ukoliko ste obratili pažnju, prilikom raspakivanja ovog frontenda pojavio se i folder Databases. Unutar njega se nalaze XML fajlovi, koje je moguće editovati uz pomoć bilo kog tekst editora poput Notepada. Svaki XML u suštini predstavlja jedan točak u sistemu navigacije, a to dalje znači da je izuzetno lako deljenje dobrih podešavanja sa ostatkom sveta – dovoljno je samo prekopirati XML fajl na drugi računar, i sva podešavanja su završena. Ostala setovanja se vrše na dva načina – napredniji korisnici mogu setovanja da izvrše i promenom settings.ini, koji se nalazi u folderu Settings, ili startovanjem izvršnog fajla HyperHQ. Odavde je, iz grafičkog okruženja, moguće izvršiti sva podešavanja relevantna za sistem, poput ponašanja točka, komandi, lokacije fajlova emulatora, video sekvenci koje prate selekciju igara, kao i samih kontrola.

Oba frontenda nisu previše zahtevna za sistem, a koliko će prostora tražiti na hard disku najviše zavisi od količine (i kvaliteta) video fajlova koji se koriste za prikaz igre u menijima. Naš opis ne daje verodostojnu sliku samih frontendova na delu, pa vam savetujemo da pogledate video zapise oba frontenda na delu. GameEx na delu možete videti na adresi www.youtube.com/watch?v=xkzvClprJWw, dok je HyperSpin u akciji moguće odgledati na prvoj strani projekta HyperSpin.

Oba sistema podržavaju i druge emulacije sem MAME-a, poput Nintendo i Sega sistema, Atari i Amiga računara dokle god je moguće emulator pozvati iz komandne linije. Oba rešenja imaju i dobar forum deo, sa predusretljivim korisnicima i, ono što je najvažnije, oba sistema se i dalje razvijaju i evoluiraju, na radost svih nas, a na vama je samo da izaberete sistem koji vama bolje leži.

Uroš VELIČKOVIĆ