Asus F2A55-M, Gigabyte F2A55M-DS2, MSI FM2-A55M-E33

Ideja APU projekta svakako su integracije. Mali i moćni računari sa visokim stepenom integracije komponenata polako ali sigurno evoluiraju, a najbolje što trenutno možete naći na tržištu jesu AMD-ovi APU-ovi. Oni su sada dogurali do druge generacije, a korak koji ih razdvaja od prethodnika je ogroman, kako po pitanju arhitekture tako i po performansama. O tome ste već mogli da čitate u posebnim tekstovima, a ovoga puta ćemo se fokusirati na jeftinije modele matičnih ploča i na to šta one mogu da ponude u, budimo realni, najpopularnijem segmentu.

Kako to obično biva sa AMD-om, sa novom generacijom procesora (APU-ova) dolaze i novi čipsetovi. Navikli smo na to da su oni lenji do krajnjih granica, te da unapređenja možemo očekivati samo onda kada su priterani u ćošak. Odličan primer je čipset za procesore AM2/3/3+, koji od generacije 7xx do 9xx nije doneo skoro ništa pametno, da ne kažemo revolucionarno. Slična je priča i sa APU-ovima. Ovog puta je soket dobio drugačiji raspored rupica, pa za novi APU morate pazariti i novu ploču, a razlike između novog i starih čipsetova su toliko minorne da su već prvog dana predstavljanja svetlost ugledale matične ploče sa čipsetovima A55 i A75 (prethodne generacije) na koje su nakalemljeni soketi FM2. To znači da proizvođači mogu da koriste već kupljene čipsetove stare generacije i da za malo novca ponude zanimljive ploče.

Za ovaj test odabrali smo tri modela vodećih proizvođača, koji se razlikuju i po ceni i po opremi. Po običaju, krećemo od najjeftinijeg modela sa testa. Očekivano, to je MSI-jev. Oni već neko vreme gube trku u višim klasama sa Asusovim i Gigabyteovim modelima, pa se ljuta borba vodi u nižim segmentima. MSI-jev FM2-A55M-E33 je mali, prgavi model koji na minijaturnoj štampanoj ploči nudi najneophodnije komponente poštujući samo jedan princip, a to je niska cena. U odnosu na Gigabyteov model, uštedećete jednu, a u odnosu na Asusovu ploču čak dve crvene novčanice. Očekivano, sve tri ploče imaju najslabiji APU čipset A55, i u skladu s tim pripadaju najnižem cenovnom segmentu. Na PCB-u veličine dve standardne čokolade od 100 grama upakovani su soket, dva DIMM slota, čak tri slota za proširenje i gomila elektronike. Oko soketa raspoređeno je pet faza za „obradu” CPU/iGPU napajanja, dok je i memorija dobila svoju minijaturnu naponsku sekciju. U ćošku ćete naći 4-pinski CPU ATX 12V konektor, a naspram njega, po dijagonali, i četiri SATA 3.0 konektora. Za proširenje možete iskoristiti jedan puni (x16) i jedan mali (x1) PCI Express 2.0 slot, kao i besmrtni PCI.

Zadnji panel sadrži ono najneophodnije – dva PS2, četiri USB 2.0, VGA i HDMI, te LAN i tropinske audio izlaze. Iako zbog svojih dimenzija izgleda smešno, napomenućemo to da ova matična ploča ima kvalitetnu naponsku sekciju sa feritnim jezgrima, kao i sve oklopljene kondenzatore, što je koliko-toliko garancija kvaliteta i dugovečnosti.

Ovaj model zamišljen je kao osnova jedne omanje kućne/kancelarijske mašine, i to bez preteranih egzibicija oko konekcija koje se verovatno neće koristiti, a mogu da naprave samo dodatan trošak. Tu su i konektori poput serijskog, koji će dobro doći za povezivanje sa nešto starijim uređajima, a za napredne korisnike eto i HDMI porta, koji potpomognut S/PDIF izlazom na PCB-u može da napravi pravu HiFi multimedijsku mašinu. Jednostavno, u ovim segmentima MSI već neko vreme odlično pliva i za malo novca nudi izbalansirane matične ploče, koje su cenovno uvek bolje plasirane od konkurencije.

Za malo više novca dobićete model oznake GA-F2A55M-DS2, koji potpisuje Gigabyte. U standardnoj plavo-beloj kombinaciji, sa elementima postavljenim „pod konac”, stiže Gigabyteov takmac za niže segmente. Sa gotovo identičnim dimenzijama, ova ploča se trudi da opravda svaki dodatni dinar koji ste u nju uložili. Tako, pored slično rešene naponske sekcije, imamo osmopinski konektor za APU, što može dobro da dođe prilikom igranja sa frekvencijama, a svi znamo da su APU-ovi uglavnom raspoloženi da rade na višim taktovima od propisanih. Slotovi za memoriju, proširenje i hard diskove su identični, a MSI ima nešto više taktove memorije koje je moguće dostići overklokom. Ne zaboravite da je A55 čipset koji je ograničen na SATA 3 Gbit/s slotove, a samim tim ima nešto slabiji transfer, pa će eventualno povezivanje SSD-ova na neku od ovih ploča onemogućiti SATA portove da se pokažu u punoj snazi.

Zadnji panel je maltene identičan kao kod MSI-jevog modela, sem što umesto HDMI imate jedan DVI konektor. Uz Gigabyteov uređaj dobijate i nešto bolji BIOS i lep softverski paket, ali mi, i pored sertifikata Ultra Durable 4, imamo osećaj da Gigabyteov model ne opravdava svoju 20 odsto višu cenu.

Ako još malo podignete cenu, dolazite do jedne veoma ozbiljne matične ploče – Asus F2A55-M. Na prvi pogled je jasno da se radi modelu koji je opravdano skuplji. Veliki četvrtasti PCB omogućio je komotno raspoređivanje velikog broja komponenata. Krenimo redom. Sa 6+1 naponskom sekcijom, iako nema 8-pinski konektor, Asusova ploča deluje dosta ozbiljnije. Pored konektora za APU kuler, tu su još dva dodatna, što je jedan više od MSI-jevog ili Gigabyteovog predstavnika.

Memorija ima svoje zasebno filtriranje napona koje je zaduženo za četiri DIMM slota, pa je kapacitet Asusove ploče duplo veći u odnosu na one druga dva proizvođača, a imate i više slobode oko izbora slotova i buduće nadogradnje. Za proširenje kao bonus dobijate još jedan PCI Express 2.0 X16 (x4) slot, ukupno šest SATA (3.0) portova, a tu je i više USB 2.0 (na ploči i nazad), kao i zasebni USB 3.0 kontroler. Asus nije zaboravio ni taster memOK! niti prekidač GPU Boost pa, generalno gledano, ova ploča podseća na dosta skuplje primerke. Asus je ubacio i EPU čip, te je moguće uticati na rad sistema preko poluautomatizovanog kontrolera.

Zadnja strana ploče, u poređenju sa prethodna dva modela, izgleda mnogo ozbiljnije. Tu su dva plava USB porta treće generacije, VGA +DVI+HDMI kombinacija, optički S/PDIF, kao i audio kućica sa šest konektora. Na BIOS koji Asus „fura” na svojim pločama već neko vreme ne treba trošiti reči, jer je svetlosnu godinu ispred konkurencije na svakom polju. Kao što smo već navikli, i paket softvera koji ide uz ovaj model bogat je i veoma koristan, od Network iControla, AI Suitea II, pa do USB Chargera+ i sličnih aplikacija.

Naravno, sa pomenutom opremom dolazi i visoka cena, pa se postavlja pitanje zbog čega se Asus uopšte odlučio za čipset A55, a ne A75. U istom cenovnom rangu konkurenti imaju A75, a za nekoliko evra više i A85X matične ploče. Jeste da smo oduševljeni Asusom i opremom koju ploča sadrži, ali mislimo da je ovog puta bačena pogrešna karta i da će se veliki broj kupaca u ovom cenovnom rangu odlučiti za model sa osetno nižom cenom.

Zaključak ne zahteva previše mozganja. Najpristupačniji MSI nudi skoro sve što i Gigabyte, a mikrorazlike koje postoje u mogućnostima uglavnom će ostati mrtvo slovo na papiru. Pravi test dolazi tek nakon nekoliko godina upotrebe, a o tome ćemo krajem 2014. godine. Asus je, s druge strane, predstavio odličan model, ali se on našao ni tamo ni ’vamo – suviše je dobar u odnosu na čipset koji nosi, a suviše skup za konkurenciju sa kojom se bije. Ako pitate nas, MSI-jev ili Gigabyteov model biće odličan izbor za sve ispod najjačih modela APU-a A10, pri čemu blagu prednost dajemo MSI-ju zbog cene. Sa četiri USB 3.0 slota i dodatnom opremom, Asus je odlična ploča, ali bismo je radije zamenili nekim modelom sa čipsetom A75 ili A85X.

Ivan TEOFILOVIĆ