Taksiko

Beogradski Taksiko razvija najlakši način da naručite taksi putem pametnog telefona na osnovu svoje lokacije

U oficirskim krugovima jedne kasarne u Srbiji još se prepričava anegdota o „gušteru” koga je „divlji” taksista provozao nekoliko kilometara ukrug do mesta gde će služiti vojsku, da bi mladić nešto kasnije shvatio da se kasarna nalazi baš preko puta autobuske stanice. Umesto da samo pređe ulicu, mladić je dosta platio za nepotrebnu vožnju okolo-naokolo. Kada je komandant kasarne to slučajno čuo, našao je kvarnog taksistu, koji se kasnije „lepo proveo”. Međutim, većinu ovakvih „divljaka” pravda teško sustigne.

Inspirisan „divljim” taksistima, ali u Beogradu, tim iskusnih developera web i mobilnih rešenja odlučio je da napravi Taksiko, servis koji ne samo da će vas spasti „piratske vožnje”, već će vam omogućiti da na najlakši način, putem samo nekoliko dodira ekrana ili klikova, naručite taksi. Sa ciljem da saznamo više o tome šta Taksiko planira, popričali smo sa osnivačem Mlađanom Antićem, koji je i CEO ovog mladog, perspektivnog startapa.

Sigurna vožnja

Mlađan nam je objasnio da je ideja Taksika da korisnici na najlakši, maksimalno automatizovan način naruče pouzdanu vožnju.

Umesto da navode lokaciju na kojoj se nalaze, te da razgovaraju preko telefona, dovoljno je samo da za svoj smartphone preuzmu besplatnu aplikaciju Taksiko, koja je dostupna u varijanti za iOS i Android.

U oba slučaja, korisnike će dočekati Google mapa sa kružićem koji obeležava njihovu tačnu lokaciju. Ako dodirnu kružić, pojaviće se opcije koje će im omogućiti da odaberu standardno taksi vozilo ili neko drugo u skladu sa svojim potrebama – ono koje podržava prisustvo kućnih ljubimaca, ljudi sa posebnim potrebama, veću količinu prtljaga ili kombinaciju svega toga. Postoji i mogućnost dopisivanja dodatnog komentara, ukoliko je to potrebno. Na kraju, sve što korisnici treba da urade jeste da potvrde svoj izbor i tako naruče vožnju.

Kako je Taksiko lean startap, ovaj pristup oseća se u samom dizajnu – nove funkcionalnosti se polako uvode, dosta toga se testira, pa je sve promišljeno i za sve postoji razlog zašto se nalazi baš na određenom mestu i zašto radi baš na način na koji radi.

U roku od (najčešće) jednog minuta nakon „narudžbine”, korisnika će kontaktirati taksi služba radi potvrde i obaveštenja kada će vozilo doći. Aplikacija nudi veoma jednostavno korisničko iskustvo, jer je i cilj da se ljudi koji naručuju vožnju osećaju sigurno i prijatno. „Kada vozilo stigne na određenu lokaciju, klijent dobija obaveštenje da ga ono čeka, kako se ne bi smrzavao na ulici ili stajao bez potrebe čekajući”, objašnjava Antić, i dodaje da se „većini ljudi desilo neprijatno iskustvo sa taksistima „divljacima” u Beogradu ili pak poznaju nekog ko je imao sličnih problema”. „Hteli smo to da promenimo, da omogućimo ljudima da jednostavno i brzo naruče najpovoljniji i najsigurniji taksi u gradu, čak i ako nisu odatle i ne poznaju grad.”

Taksiko je odnedavno dostupan i u web varijanti, što omogućava i naručivanje sa desktopa, netbookova i drugih uređaja. Web apliakcija na adresi get.taksiko.com funkcioniše isto kao i mobilna. Da biste se registrovali, morate da unesete i broj svog telefona radi kontakta. Tim planira i razvoj drugih rešenja za druge platforme, ali trenutno nije poznato kada će to biti. Ipak, imajući u vidu to da su web, iOS i Androidi pokriveni, ogromna većina korisnika neće imati problema da koristi Taksiko.

I u drugim gradovima

Taksiko zasad lepo radi u Beogradu, a isto rešenje već je implementirano i pod drugim brendom u Mančesteru, mada se poslovni model razlikuje. Međutim, ideja osnivača startapa je da se tu ne stane, već da Taksiko bude dostupan i u drugim gradovima Srbije, kao i u regionu, kao i da se implementiraju i druge opcije: „Do kraja godine planiramo da proširimo uslugu na još nekoliko većih gradova u Srbiji. Već neko vreme pregovaramo sa taksi kompanijama u regionu, te se u skoroj budućnosti očekuje saradnja sa njima. S obzirom na činjenicu da je Taksiko lean startup, stalno radimo na novim funkcionalnostima i testiramo ih. Poslednja stvar koju smo omogućili korisnicima u Beogradu je „gejmifikacija”, koja im omogućava svaku desetu vožnju besplatno”, objašnjava Antić.

Naime, ovaj startap je nedavno uveo opciju koja nagrađuje lojalnost korisnika. Svaka deseta vožnja „podiže nivo” (level) korisničkog profila. Kakvih će popusta i mogućnosti biti u budućnosti, ostaje da se vidi, a do tada, što je mnogo bitnije, ekipa radi na širenju za druge gradove i region. Na sreću, ima dosta taksi firmi koje prepoznaju potencijal mobilnih tehnologija, jer i njihovi klijenti koriste telefone, najčešće u pokretu, kako bi naručili taksi: „Taksi firme su generalno zainteresovane za ovako nešto jer uviđaju važnost mobilnih tehnologija i spremne su na saradnju”, ističe Antić, i dodaje da su veći problem krajnji korisnici: „Ljudi sporo menjaju navike, pa je potrebno mnogo vremena da svoje pametne telefone počnu da koriste kao zaista pametne sprave, a ne samo za pozive i SMS poruke.”

Ipak, ovo bi trebalo da se promeni sa sve većim brojem Android korisnika u Srbiji, te činjenicom da je sve više mladih, ali i poslovnih ljudi koji koriste pametne telefone i prednosti koje takve platforme nude. Taksiko je jednostavan za korišćenje, jer je tu da umesto vas zna u kojoj se ulici nalazite, a postoji i mogućnost naručivanja taksija i na druge lokacije, a ne samo na trenutnu.

Taksiko u Beogradu sada radi samo sa jednom, pouzdanom taksi kompanijom, dok pod drugim brendom ovaj sistem u Mančesteru funkcioniše nešto drugačije. U Srbiji Taksiko ima biznis model koji podrazumeva da taksi kompanije plaćaju fiksnu, unapred dogovorenu cenu po svakoj uspešnoj vožnji, a u Mančesteru diretkan pristup aplikaciji imaju sami taksisti, te da bi prihvatili vožnju oni moraju da kupuju odgovarajuće kredite. Na taj način je izbačen posrednik, pa je i komunikacija sa klijentima još brža zato što je direktna. Na taj način taksisti sami biraju da koriste Taksiko.

Ovaj startap, ipak, nije bez konkurencije – u svetu su se pojavile kompanije poput Hailo i GetTaxi koje nude sličnu stvar, ali je regionalno i svetsko tržište dovoljno veliko za još ovakvih rešenja, naročito ako su ona dobra, brza i jednostavna kao Taksiko.

Domaća scena

U razgovoru sa Mlađanom Antićem osvrnuli smo se i na perspektivu domaće startap scene. Antić veruje da je Srbija danas, što se ekosistema za startape tiče, bolja nego pre nekoliko godina. „Za to je najzaslužnija organizacija SEE ICT, koja organizuje događaje i okupljanja koja pomažu internet preduzetnicima da nauče mnogo toga”, ističe Antić, uz konstataciju da je broj startapa u Srbiji i dalje veoma mali. „Ipak, dosta ljudi se odlučuje da rizikuje i započne svoje posliće, što me veoma raduje”, sa zadovoljstvom dodaje Antić.

Za uspeh startap ekosistema u razvoju, kako se pokazalo i u regionu (Slovenija, Bugarska, Hrvatska), bitna je i uloga države. „Ona mora da olakša stvari malim preduzetnicima tako što im neće, na primer, prve godine naplaćivati poreze i dažbine, dok ne stanu na noge. S druge strane, treba sufinansirati događaje i dati potporu NGO-ima poput pomenutog SEE ICT-a.”

Kada je reč o eventualnim domaćim investitorima u startape, Antić savetuje oprez. „Novac osobe koja nije prošla kroz sopstveni startap nije vam potreban, jer kada je reč o investiciji, ne radi se samo o parama. Mnogo je bitnije da investitor donese i iskustvo i kontakte, a takvih u Srbiji još nema”, objašnjava Antić, i dodaje da je investiranje sa Zapada uvek opcija, ali da je najbolje da startap pokuša sam da se razvije ukoliko je to moguće.

Da je uspeh bez investicije moguć pokazao je i sam Taksiko, kao i primeri drugih domaćih kompanija poput Manage WP-a ili Nordeusa.

Antić se, govoreći o perspetkivi domaćih startapa, osvrnuo i na tehnološki razvoj, koji je jeftiniji ovde nego na zapadu, što je svakako prednost. Međutim, iako ima dosta ljudi koji su dobri sa web tehnologijama, Srbiji nedostaju odlični developeri mobilnih rešenja. „Ima mnogo manje ljudi koji se bave mobilnim platformama. Moram da naglasim da je sada veoma malo onih koji to rade dovoljno kvalitetno. Takve ljude iz Srbije mogu da nabrojim na prste”, zaključuje Antić.

Ivan VESIĆ