Funkcija Comodo Site Inspector donosi zanimljive sigurnosne informacije o posećenom sajtu

Pojedini proizvođači (tvorci, kreatori, kako god hoćete) browsera nam toliko idu na ganglije u poslednje vreme da ni meditacija ne može da pomogne. Gle čuda, internet se brzo razvija, želje korisnika uzleću kao Nasine rakete, te valja odgovoriti stalnim izbacivanjem apdejta. Slažemo se! Međutim, ne slažemo se sa tim da narod treba buniti brojkama od kojih se vrti u glavi. U momentu pisanja teksta (kraj novembra), Chrome je već bio na koti 23, a Firefox na 17. Jedino su u Operi skromni, pa se i dalje nalaze na broju 12 (sufiks 11).

Družina ne bi bila to što jeste da ne postoje i dva izuzetka. Kada je o Internet Exploreru reč, niko više ne zna za koji operativni sistem važi koja verzija. Na XP-u je to IE8, na sedmici imamo IE10 Release Preview, dok je mlađani Windows 8 bundleovan sa jedanaestom iteracijom čuvenog pregledača. Ako vam je to čudno, šta tek onda reći za Apple? Razvijaju li oni uopšte onaj njihov Safari? Ostadoše ljudi zarobljeni u proleću 2012. godine. Svidelo im se vreme, pa su potpuno zaboravili na HTML5, performanse i ostale drangulije. Ma, šta fali verziji 5.1.7?

Funkcija Split View po defaultu nudi svojevrsni head to head prikaz web sadržaja

I dok se iza kulisa odvijaju radnje koje običnim smrtnicima niti su jasne niti ih zanimaju, nama je na pamet pala sjajna ideja. Zašto se ne bismo bacili na neki od alternativnih browsera? Na kraju krajeva, došlo je vreme novogodišnjih praznika, širom regiona hara opaka bolest zvana „spojeni neradni dani”, pa ako već treba da birate između prežderavanja i IT eksperimenta, bolje je da izaberete ovo drugo. Možda ćete izgubiti nešto slobodnog vremena, ali kad praznična groznica prođe, nećete morati u radnju po šire pantalone ili kod kardiologa da vam objasni zašto je holesterol/šećer štetan. A možda ćete tokom procesa steći i i novog drugara.

Alternative, a šta je to?

Verujemo da mnogi od vas i ne znaju da je etar pun alternativnih verzija internet pregledača. Marketing mašinerija napravila je dobar posao, a još efikasnije su „urbane legende”, koje se kao kakav bapski lek prenose s kolena na koleno (čitaj: od usta do usta). IE je ozloglašen i jedino ga izvlači to što dolazi u paketu sa Windowsom. Firefox je bio odličan, ali je sada spor i trom. Chrome je brz i skočan, samo mnogo davi sa apdejtima. Opera je inovativna, ali zapravo ne znate nikog ko je koristi. Safari... On je posebna priča, to valjda instaliraju samo Apple wannabeovi.

Maxthonov Reader Mode uklanja sve nepotrebne elemente sa ekrana i u prvi plan ističe tekst i prateće slike

Onako iz glave možemo da vam predložimo jedno pet alternativa. Međutim, ovde moramo stati i pojasniti stvari. Sve što se samostalno razvija već smo nabrojali. Komuna programera, nažalost, nema čarobni štapić i niko tu nije dovoljno jak da se na softverskoj pijaci sam pojavi s nekim nedozvoljenim, genetski modifikovanim ostvarenjem. O čemu se onda radi? Izvorni kodovi (ili barem delovi) pomenutih internet pregledača uglavnom su javnosti stavljeni na izvol’te. Ako imate slobodnog vremena i privatni život ne smatrate važnim, pozvani ste da ih preuzmete, stavite na operacioni sto i secirate ih do mile volje. Karikiramo, ali mali Đokica baš tako zamišlja razvoj alternativnog browsera, pa zašto ne bismo i mi? Pojedini moduli se modifikuju, onu drugi se izbacuju, a neki čak i dodaju. Na taj način dobijamo Frankenštajne koji ni izgledom ni mogućnostima ne podsećaju na svoje uzore, što je zapravo i cilj opisanog devijantnog plana. Naravno, krajnji proizvod je za korisnika besplatan, i baš zato je sve zanimljivo.

Kako smo testirali

Iako više volimo da zaključak o programima donosimo na osnovu sopstvenih čula (i iskustva), testovi su nezaobilazni deo priče. Kada su browseri u pitanju, tu nema mnogo prostora za pametovanje. Brzinu podizanja (sa otvorenim stranicama ili bez njih) ovog puta smo preskočili i idemo na „osećaj”, ali smo zato sve takmace „preroštiljali” kroz klasičan dijapazon testova – Acid3 (acid3.acidtests.org), Futuremark Peacekeeper (peacekeeper.futuremark.com), SunSpider (www.webkit.org/perf/sunspider/sunspider.html), HTML5 (html5test.com), CSS3 (css3test.com) i Fishbowl HTML5 Graphics Benchmark (ie.microsoft.com/testdrive/performance/fishbowl). Naravno, pažnju posvećujemo karakteristikama svakog kandidata i sve to poredimo sa trenutno aktuelnom postavom iz „prve lige”. Sve testove obavili smo pod 64-bitom verzijom Windowsa 7 (Ultimate) i na mašini čije srce čine AMD-ov procesor AthlonX2 5000+ i 4 GB RAM-a.

Avant Browser 2012 build 189

Prostor iznad aktivnih tabova Sleipnir koristi za smeštanje grupa

Avant Browser nastao je na endžinu Internet Explorera. Predstavlja standalone program koji može da „oponaša” neimenovane verzije IE-a (čitaj: obezbeđuje generičku kompatibilnost), konkretno njegovu devetu iteraciju. U najmanju ruku, program donosi neuobičajen raspored elemenata na ekranu. Pri vrhu se, gledajući od leve ivice ekrana, nalaze klasični navigacioni dugmići (lepo dizajnirani), potom idu adresna linija i odvojena search linija koja je vezana za jedan od tri ponuđena search endžina (Google, Yahoo! i Avant). Suprotno svim očekivanjima, padajući meni nalazi se u krajnjem desnom gornjem delu ekrana, odmah do dugmića za minimizovanje i isključivanje programa. Da stvar bude još luđa, umesto tri, ovde se nalazi čak sedam dugmića koji nude razne načine za zatvaranje podignutih prozora, odnosno minimiziranje programa.

Ako sve ostavite po defaultu, po pokretanju programa na ekran se postavlja hibridna home stranica. Linkovi su predstavljeni thumbnailovima i sortirani su u četiri kolone, tako da se na jednostavan način pristupa sadržaju u sekciji Speed Dial, najčešće posećivanim stranicama, listi History, odnosno listi nedavno zabeleženih bookmarkova. Avant Browser podržava i tzv. Split View, koji omogućava deljenje ekrana po vertikali, tako da se stiče utisak o radu sa dva spojena browsera.

SeaMonkey izgleda baš kao neka od prošlih verzija Firefoxa

Nakon posete sekciji Tools, postaje jasno koliko zapravo ovaj browser ima mogućnosti. Na primer, podržano je skraćeno unošenje adresa (umesto www.google.com kucate gg, recimo), tu je i upravljanje „iscrtavanjem” naročitih linija mišem, pa zaštita od pop-up sadržaja, mogućnost da stopirate učitavanje slika, audio datoteka, filmića i animacija, zatim možete da odredite kako će se program ponašati po zatvaranju, šta se dešava onda kada otvorite novi tab, koji će se od preuzetih add-onova koristiti (na meniju su naročiti Avant addonovi, kao i IE plug-inovi). Ne možemo reći da programu nedostaje mogućnosti, niti da su one nerazumljive i haotično postavljene. Baš naprotiv!

Na testovima se Avant Browser baš i nije proslavio. Test Acid3 završio je sa maksimalnom ocenom, a i na testu Fishbowl postigao je kvalitet slike (i brzinu) baš kao i IE. Od svog uzora nasledio je i skočnost kada je izvršavanje JavaScriptova u pitanju, dok u svim ostalim kategorijama gubi od Safarija, koji je ubedljivo najslabiji takmac među velikanima.

Za kraj još nešto da napomenemo. Avant Browser može se preuzeti i u verziji Ultimate. U pitanju je prava troglava aždaja – browser koji rendering endžin može da menja u letu, pa čak i da zapamti koju stranicu preferirate da otvorite kojim endžinom. Na meniju su Trident (Internet Explorer), Gecko (Firefox) i Webkit (Chrome).

Comodo Dragon Internet Browser 23.0

Sigurno ste čuli za kompaniju Comodo. Njeni sigurnosni programi visoko se kotiraju i pouzdan su partner u borbi sa virusima, malwareom i ostalom gamadi. Programerima je na pamet pala sjajna ideja – da stečeno znanje na polju bezbednosti povežu sa internet pregledačem. Za saučesnika „u zločinu” izabran je projekat Chromium, a sve je objedinjeno pod imenom Comodo Dragon Internet Browser. To je program koji je za krajnjeg korisnika besplatan.

Ovaj pregledač zapravo je indigo kopija Chromea. I sami se možete uveriti da im se čak i broj verzije slaže. Autori to ne kriju, ali se trude da na svakom koraku istaknu da je u pitanju brža i sigurnija verzija Chromea. Za brzinu i nismo baš sigurni, pošto Comodo na gotovo svim testovima kasni pokoji procenat. Ipak, to je gotovo zanemarljivo, naročito onda kada se na vagu stave rezultati ostalih takmičara – stvar se tada menja iz korena i Comodo postaje rival dostojan Chromea.

Organizacija ekrana vrlo malo odudara od one u Chromeu. Adresna linija zauzima centralno mesto pri vrhu ekrana. Levo od nje su osnovni navigacioni tasteri, dok se na krajnjoj desnoj ivici nalaze tasteri za ubacivanje stranice u listu favorita, odnosno dva naročita dugmeta. Prvo Comodo Site Inspector poziva sigurnosni modul koji analizira sadržaj posećene stranice i na ekranu ispisuje detaljnu statistiku. Tu možete videti da li vam prete bilo kakve sumnjive aktivnosti – phishing, malware i slično, da li je u prethodnih sedam dana zabeleženo postojanje nekakvih pretnji, a čak se može videti i do kog je datuma domen zakupljen, odnosno ko je zakupac. Drugo dugme Share Page Service nudi mogućnost deljenja informacija o posećenoj stranici, i to putem servisa Facebook, Linkedin i Twitter. Primećujete da nedostaje dugme putem kojeg se pristupa opcijama. Ono je pomereno u gornji levi ugao i podseća na rešenje viđeno u Firefoxu (razlika je u tome što je to ovde oko zmaja). Iza njega krije se klasičan dijapazon funkcija, što odgovara rasporedu viđenom u Chromeu.

Većina stvari koje Comodo donosi nalaze se „ispod haube”. Odbijanje malwarea, stopiranje kolačića, sprečavanje funkcije tracking i provera validnosti domena samo su neke od njih. Program postoji i u verziji koja se oslanja na Firefox i nosi naziv Comodo IceDragon.

Maxthon Browser 3.4.5

Ne dajte da vas oficijelne informacije prevare. Maxthon jeste inicijalno postavljen na Tridentu, ali mu po celom telu piše Webkit. Ne morate previše da se razumete u tematiku, dovoljno je samo da pogledate tabelu i obratite pažnju na rezultate koje je ovaj browser postigao. Rame uz rame stoji sa Chromeom, i da se nije zagrcnuo na JavaScript testovima i HTML5 grafici, sada bismo bili u velikom rebusu. Važno je istaći to da Maxthon funkcioniše po „dvoglavom” principu, te da switchovanje endžina obavlja automatski. Kada naiđe na stari sadržaj, aktivira se Retro (IE kompatibilni) mod, dok je u većini slučajeva aktivan Ultra režim rada (Webkit). Prebacivanje između ova dva režima može da se obavi i ručno, pritiskanjem naročitog dugmeta, koje je smešteno odmah iza adresne linije.

Maxthon Browser je jedno od retkih alternativnih ostvarenja koje prati maksimu „što više opcija to bolje”. Gde god da pogledate svuda su komandne ikonice, čak je ugrađen i vertikalni toolbar, koji se prema potrebi može „sakriti” iza leve ivice ekrana. Na njegovom vrhu nalazi se ogromno smajli dugme, koje je zapravo ulaz u sekciju sa podešavanjima i uobičajenim komandama Save, Print, New itd. Slede dugmići za uvid u listu favorita, manipulisanje započetim preuzimanjima, RSS čitač, pa čak i jednostavna beležnica. Toolbar je konfigurabilan i dozvoljava postavljanje dodataka po želji. Sve što treba da uradite jeste da skoknete do Extension Centera, odakle možete da preuzmete gomilu zanimljivih programčića.

Surfovanje u Maxthonu zaista je prijatno i lepo iskustvo. Na primer, odmah do adresne linije nalazi se search polje, koje se jednim klikom miša pretvara u multi search zonu – mesto gde možete simultano upregnuti čak sedam endžina za obavljanje nekih potreba. Sledi dugme za automatsku popunu formulara, snimanje screenshota ekrana, prevođenje teksta na stranici, a bez daha smo ostali kada smo videli tzv. Night mod, u kojem browser prilagođava boje interfejsa za korišćenje u uslovima slabijeg ambijentalnog osvetljenja, kao kod uređaja za navigaciju. Tu je i naročiti mod Reader, koji postaje dostupan (pojavi se ikonica otvorene knjige na kraju adresne linije) kada se na stranici detektuje veća količina teksta. Sadržaj se tada bukvalno preslaže u nekakvu brošuru koja sadrži samo tekst i prateće slike – svi ostali elementi stranice sklanjaju se iza crnog zastora da ne smetaju. Naravno da je tu i svita sigurnosnih modula – za blokiranje reklama, trackinga i slično, opcije za „privatni” browsing, te mogućnost pristupa eksternim programima direktno iz pregledača, opcija rada u split screen režimu (kao kod Avanta), podrška za kastomizaciju izgleda, preuzimanje video datoteka momenat po detektovanju na stranici i još mnogo toga.

Maxthon Browser s pravom je jedan od najpopularnijih alternativnih internet browsera. Dokaz za takvu tvrdnju je i podatak da su naročite verzije odavno stigle do vlasnika Appleovih i Android uređaja, da je specijalno optimizovan za tablete... Šta drugo da kažemo osim – svaka čast!

Sleipnir 3.8.2

Kako testirati browser koji koristi čak tri rendering endžina? Valjda je logično ostati na podrazumevanom, onom kojeg je sam proizvođač postavio kao glavni. U slučaju Sleipnira (Fenrira, ako ste tako navikli) to je Webkit, a na meniju su još i Internet Explorer 7, odnosno IE10. Inače, sve u vezi s ovim browserom je „multi”, tako da postoji i u verziji za mobilne telefone, nudi sinhronizaciju između prenosnog uređaja i računara, podrazumeva jednostavno pretraživanje Googlea, Amazona i eBaya, a u vatru može da baci i Wikipediju, Twitter, odnosno YouTube. Inače, organizacija ekrana najviše nas podseća na Firefox pošto je veliko Fenrir dugme locirano u levom gornjem uglu, dok se tabovi nižu ka desnoj ivici ekrana. Ovakva postavka elemenata zauzima dosta prostora s obzirom na to da je dugme Sleipnir postavljeno visoko i da je prilično gabaritno. Zbog toga desni gornji deo status bara zvrji prazan, sve do dugmića za minimizaciju i isključivanje programa. Stvar postaje nešto jasnija pritiskanjem dugmeta Group. Tada se neiskorišćen prostor iznad tabova transformiše u grupni prikaz otvorenih stranica, kojim možete manipulisati po želji. Dozvoljeno je menjanje ikonica, boje grupnog taba, baš kao i davanje novog imena. Na taj način sajtove možete tematski podeliti bez ikakve muke.

Sleipnir donosi integraciju sa društvenim mrežama, omogućava snimanje stranica u oblak radi kasnijeg čitanja, a ima i ugrađen RSS čitač. Na testovima je iznenađujuće agilan i jedino nas iznenađuje to što nije uspeo da kompletira Acid3 prepreku, koju i u IE10 režimu rada preskače sa maksimalnih 100 poena (ni sam IE10 ne postiže toliko). Svidelo nam se to što je program skočan i brzo reaguje na komande, a i to što ostavlja veći deo ekrana za rendering sadržaja od nekih drugih ostvarenja. Integracija sa društvenim mrežama dobar je dodatak, ali ga mi ipak nismo koristili, kao ni opciju sinhronizacije sa mobilnim uređajem. Valja napomenuti to da je na meniju i upravljanje naročitim pokretima miša.

SeaMonkey 2.14

SeaMonkey zasnovan je na platformi Gecko, pa nije čudno što vizuelno neodoljivo podseća na Firefox. Međutim, ovaj browser zapravo i nije browser, već online svaštar koji želi da organizuje sve poslove koje obavljate „u etru”. To se, logično, odnosi na surfovanje, razmenu pošte, čet, razvoj web prezentacija, praćenje news grupa – autori ga ne zovu bez razloga Internet Application Suite.

Na prvi pogled, u pitanju je „tematizovan” Firefox, minus veliko komandno dugme u levom gornjem uglu ekrana. Baš kao u vintage Firefoxu, tu su prvo tasteri za navigaciju, potom adresna linija, pa taster Search (baš taster, ne linija), ikonica Print i konačno link ka oficijelnoj stranici projekta. Ispod se nalazi Bookmark bar, tako da ako ste navikli na to da baratate Firefoxom, osećaćete se kao kod kuće.

Ako vam pogled odluta na status bar, tačnije na njegov krajnji levi deo, primetićete pet komandnih dugmića. Upravo putem njih vrši se pozivanje naročitih modula programa i na taj način se otključava njegov pun potencijal. Odatle pristupate ugrađenom mail klijentu i newsgroup readeru (objedinjeni su pod istim krovom), potom su tu Composer, jednostavan HTML editor koji donosi naprednu podršku za CSS, adresar koji može da se iskoristi i kao instant mesidžing program, a tu je i ChatZilla!, IRC klijent za sve one kojima je četovanje na ovakav način priraslo srcu. To je dosta različitih mogućnosti na jednom mestu.

Kada su performanse u pitanju, SeaMonkey se ponaša očekivano. Rezultati su na nivou najnovijeg Firefoxa (vi budite sudija pa odlučite da li je to dovoljno ili ne), a jedini upitnik postavlja se na izvršavanje JavaScriptova. Od deset takmaca, samo je Sleipnir zabeležio lošiji rezultat.

Rezultati, zaključci, želje, oglasi...

Ne možemo da ne iskoristimo priliku i pogledamo kako stvari stoje u prvoj ligi browsera. Iako je, krajnje nerezonski, godinama držao (ubedljivo) prvo mesto među programima ove namene, IE sada tone kao da mu je neko nazuo gvozdene cipele. Da su u Microsoftu učinili dobre poteze – jesu, ali korisnička masa je čudan entitet koji ne reaguje uvek do slova po zakonima (meta)fizike. Prvo mesto sada ubedljivo drži Chrome, dok su Firefox i IE u zagrljaju smrti. Pitanje je trenutka kada će Vatrena lisica udaviti IE i okititi se srebrnom medaljom. Prema nekim istraživanjima, iza famozne trojke nalazi se Safari, koji u stopu sledi Opera. Možda ako računate vlasnike Apple računara – na Windowsu takva stvar, po nama, jednostavno nije moguća. Apple ništa ne radi sa Safarijem, ostavlja ga da bitiše tu gde jeste i kao da iz prikrajka gleda kako se ostali takmaci upinju. Da se ne razumemo pogrešno, ni momci i devojke iz Opere nisu cvećke, ali to što rade i dokle su stigli ipak prevazilazi Appleove napore.

U alternativnoj ligi nismo doživeli prevelika iznenađenja. Testovi su pokazali da postoje mala odstupanja, ali ako koristite određeni endžin, onda tačno znate kojim se smerom krećete. Kao što ste mogli da vidite, dosta autora odlučilo se na koketiranje sa dva, pa i tri različita endžina, što njihove pulene čini pravim svaštojedima, i to automatizovanim, jer umeju sami da prepoznaju sadržaj na stranici i potom izvrše prilagođavanje.

Već smo rekli da će ono što odlučuje biti u domenu dodatnih mogućnosti, a toga ovde i ima i nema. Recimo, Comodo nas nije previše oduševio. Jeste da je brz kao munja i da se na svim poljima podjednako dobro snalazi, ali mu nedostaje onaj „finalni dodir”. Autori su odlučili da akcenat stave na sigurnost korisnika, ali nam se čini da je to urađeno samo da bi se promovisao rad kompanije na tom polju. Pogledajte realno, pa ko je danas siguran na internetu? Sleipnir Browser pokušava da nas kupi integracijom sa društvenim mrežama i mobilnim uređajima. To lepo zvuči u teoriji, ali se postavlja pitanje koliko je sve to zaista potrebno i da li postoje i drugi načini da se tako nešto uradi. Ne treba zaboraviti ni mogućnost snimanja stranica u oblaku, što jasno govori da je Sleipnir okrenut ka jednostavnom protoku informacija i sinhronziaciji. Avant Browser nam se prilično dopao. On ne pokušava da bude ono što nije i nudi balansiran nivo mogućnosti. Ukoliko tražite alternativu, upravo bi ovaj browser mogao to da bude, naročito u Ultimate izdanju, koje pod jednim kišobranom donosi sva tri danas korišćena endžina – Trident, Gecko i Webkit. To je bilo dovoljno za drugo mesto, pošto je naš favorit Maxthon Browser. Ovaj pregledač mnoge će odbiti zbog mnoštva opcija i činjenice da mora da ih prikaže na ekranu. Nama se baš to dopalo, kao i podatak da sve radi brzo i pod konac. Zažmurićemo na HTML5 grafički test.

U ovom kratkom sumiranju rezultata namerno smo preskočili SeaMonkey. Niti se on od konkurencije izdvaja naročitim performansama, niti je rđav, pa ne želimo da ga uvrstimo u uži izbor. Jednostavno, u pitanju je specijalan slučaj, browser koji prevazilazi osnovnu namenu i vuče vas ka all-in-one paketu, nudeći vam mnogo lepih stvari na jednom mestu. Postavlja se pitanje – šta ako vam njegove mogućnosti nisu potrebne? Da li ih ignorisati ili jednostavno iz gomile ostvarenja izvući jedno i prepustiti se njegovim čarima? To ostavljamo vama, a mi samo dodajemo da je u pitanju mali vrag koji zna svoj posao.

Da smo ovaj test radili pre dve godine, knjiga bi bila bogatija za još dva poglavlja: K-Meleon (kmeleon.sourceforge.net) i Flock (flock.en.softonic.com). Oba projekta već dugo se ne razvijaju, ali to ne znači da ih ne možete probati. Po kuloarima se šuška da će Flock uskoro vaskrsnuti iz pepela kao Feniks...

Vladimir PISODOROV