Komercijalni pregledač slika  | | Opcija ima daleko manje nego u Image Vieweru, koji proizvodi ista firma |
Za mnoge korisnike gledanje slika na računaru počinje i završava se sa programom ACDSee. Takva situacija je već, brat bratu, dobrih deset godina (ako ne i više). Međutim, pisali smo o tome sto puta, ACDSee je odavno prevazišao svoju prvobitnu namenu i prerastao je u program koji samo što ne počne da melje kafu i pravi gibanicu. Komercijalizacija i gomilanje nepotrebnih mogućnosti zaslužni su za to što su neki korisnici počeli da traže alternative.A njih i te kako ima. Jedan od najpoznatijih izdanaka u klasi je FastStonov Image Viewer. Od kada smo svojevremeno otkrili ovaj program, koristimo ga svakodnevno i on u potpunosti zadovoljava sve naše potrebe. Hitro se odaziva na komande, pomoću njega na brz i jednostavan način završavamo poslove vezane za kropovanje slika ili promenu dimenzije, a dobijamo i podršku za rad sa dva monitora, konverziju formata, odnosno čitav bunt obradnih alata. Pored toga što sadrži probrane opcije i ne guši korisnika suvišnim podešavanjima, Image Viewer je besplatan i nije ni čudo što je uspeo da „otkine” deo kolača neprikosnovenom ACDSeeju.  | | Osnovni ekran programa deluje spartanski |
Nakon ovakvog uvoda možete pomisliti da je tema teksta nekakva specijalna verzija Image Viewera. Donekle ste u pravu. Naime, programeri su smatrali da je njihovo čedo veliko i „široko”, te da bi korisnicima bilo dobro ponuditi ostvarenje koje će se baviti esencijom. Tako je nastao MaxView, pregledač koji je nekoliko puta manji od svog starijeg brata i zainteresovanima nudi samo ono osnovno. Pošto ga pokrenete, dočekuju vas jednostavna radna forma i potpuno odsustvo thumbnailova. Nema opterećenja ekrana preview slikama, čak se nije našlo mesta ni za navigaciono drvo direktorijuma ili bilo kakav vizuelni sistem bistrenja lokalnog skladišnog prostora. Naravno, overavanjem opcije Open pojavljuje se klasična Browse forma, a do slika se dolazi i tako što se iz programa izvrši povezivanje sa podržanim grafičkim formatima. Tada će se slike u programu (preko celog ekrana ili ne) otvarati odakle kod da ih pozovete. Toolbar sa opcijama lociran je pri vrhu ekrana i ako nešto možemo pečatirati epitetom osnovno, onda je to on. Komande za kretanje napred-nazad, zoom dugmići i svega nekoliko opcija za preduzimanje obradnih radnji su sve što tu nalazite.Kakve vas to obradne radnje očekuju? Pre svega, tu je promena dimenzija, koja je urađena u maniru programa pisanih za Windows 95. Uz očuvanje geometrije (koje je obavezno), mogu se menjati širina ili visina slike, a na raspolaganju je i izbor nekoliko standardnih vrednosti. Tu je nezaobilazni Crop Board, pomoću kojeg sa slike možete iseći željeni detalj i potom ga snimiti kao poseban fajl ili ga kopirati u Clipboard. Sekcija FastStone Editor namenjena je apliciranju naprednih radnji. Slike možete optočiti tekstom, geometrijskim oblicima, strip balončićima, neke delove podvući markerom i slično. Odiseja se završava sekcijom Adjust Lightening, iz koje se možete poigrati osvetljenjem fotografije. Iz MaxViewa moguće je definisati slideshow (verovali ili ne), pristupiti kameri ili „otvoriti” skener. Ako malo dublje zagrebete po padajućem meniju, pronaći ćete nekoliko grafičkih filtera (Sharpen, Blur, Oil Painting, Sketch, Sepia, Negative...), statičnu funkciju Histogram, odnosno korisnu opciju Set as Wallpaper, pomoću koje sliku lepite direktno na desktop. Kada je u pitanju Full Screen prikaz, MaxView se ne razlikuje mnogo od Image Viewera. Tačnije, princip rada je isti, ali broj mogućnosti nije. Parkiranje miša pri levoj i donjoj ivici ekrana ne dovodi do „iskakanja” opcija, dok se pri vrhu ekrana „na poziv” dobija isti onaj toolbar o kojem smo maločas pisali. Desni deo ekrana rezervisan je za EXIF i informacije o samim fajlovima. FastStone MaxView je odličan program, ali mu mi, nažalost, ne vidimo upotrebnu vrednost. Možda nas je praznično ludilo već udarilo, možda smo se prejeli kolača, a možda i miris ćurke iz rerne ima čudno dejstvo na naš nervni sistem. Ne znamo, ali i dalje ne vidimo svrhu programa koji predstavlja ogoljenu verziju već dokazanog alata koji je pokorio toliko korisnika. Zapravo, ne bismo imali ništa protiv MaxViewa (minimalizam uvek nađe svoje pobornike) da je u pitanju besplatno ostvarenje. Ovako, ispada da je za filtrirani upravljački interfejs i nekoliko unikatnih opcija (gledanje slika iz šifrom zaštićenih arhiva, na primer) potrebno izbrojati čak 20 zelenih novčanica. Why? Vladimir PISODOROV | | |
