GeForce GTX 680, Asus GTX680-2GD5

Pored dobrih GPU-ova, nVidia je majstor i u stvaranju pažljivo doziranog hajpa, posebno pred samo njihovo lansiranje. AMD bi, inače, mogao štošta da nauči od njih. Sa svakom novom generacijom uspevali su da podignu prašinu i podgreju atmosferu do vrhunca, nakon čega bi usledio veliki broj testova, opisa, mišljenja na temu novog čuda tehnologije. Dešavalo se da ti testovi ne idu na ruku „zelenom proizvođaču”, kao što je svojevremeno bio slučaj sa Fermijem, ali to su izuzeci. nVidia u najvećem broju slučajeva dobro odradi svoj posao. Sada je na red došao Kepler.

Kepler ili šifrovano GK104 prvi je nVidijin GPU proizveden u tehnologiji 28 nm. Nisu hteli previše da eksperimentišu, posebno ne pri prelasku na nov i nedokazan proizvodni postupak, pa su zadržali osnovne principe arhitekture Fermi, doduše samo u osnovnoj formi. Iako je arhitektura ista na nivou samih procesorskih jedinica, GK104 je suštinski nov grafički procesor, proizvod pažljivog rafiniranja Fermi implementacije u čipu GF114, koji smo sretali na karticama GeForce GTX 560 TI. Podsećanja radi, arhitektura u procesoru GF114 efikasnija je od one u GF100 (GeForce GTX 480) i GT110 (GeForce GTX 580), a sam GF114 je sporiji samo zato što ima manje jedinica za izvršavanje instrukcija, koje rade i na nižem taktu. Jedinice u GF114 su superskalarne i mogu paralelno da izvrašavaju instrukcije od kojih su satkane niti, tj. threadovi. Stariji čipovi i njihove jedinice mogu da obrađuju samo kompletne threadove.

Kepler je, naravno, dobio savremenije jedinice, a zahvaljujući 28 nm tehnologiji dobio ih je mnogo. Novi, precizniji proces doneo je i mogućnost da se znatno podigne radna frekvencija. Stižemo do još jedne razlike koju Kepler donosi u odnosu na prethodnike. Već Nekoliko godina unazad, nVidia koristi jedinstvenu implementaciju takozvanih „vrelih frekvencija” (bukvalan prevod). Konkretno, to podrazumeva da shader jedinice rade na dvaput većem kloku u odnosu na ostatak procesorskih jedinica, ROP i TMU jedinice. Za GK104 nVidia je odlučila da se vrati na jedinstven klok za sve jedinice GPU-a. Posledica te odluke je kartica GeForce GTX 680, zasnovana na grafičkom procesoru GK104, koja radi na 1 GHz, tojest sasvim precizno na 1006 MHz. nVidia nije menjala broj ROP-ova jer je 32 optimalan broj za karticu koja koristi 256-bitnu memorijsku magistralu. Broj teksturnih jedinica je podignut na 128, ali je najimpresivniji broj CUDA jedinica – neverovatnih 1536! To je tačno četiri puta više nego na GF114 i tri puta više nego grafički procesor koji Kelper zamenjuje – GF110 sa kartica GeForce GTX 580. Sve to zapakovano je u čip sa 3,5 milijardi tranzistora, površine 294 mm²! Impresivno, više nego impresivno.

Još nekoliko trikova utiče na performanse GTX 680. Prvo, tu je važno unapređenje memorijskih kontrolera. nVidia je do sada uvek kaskala za AMD-om kada je reč o mogućnosti da njeni GPU-ovi „iznesu” visoke radne frekvencije koje podržava GDDR5 memorija. Sa Keplerom je priča drugačija – memorija na kartici GTX 680 radi na više od 6 GHz, tačnije 6008 MHz. Tu je i nova mogućnost GPU-a da se automaski overklokuje u zavisnosti od opterećenja i temperature. U nVidiji tvrde da će u proseku svaki GTX 680 koji poštuje referentnu specifikaciju kartice i hlađenja moći automatski da se klokuje na 1058 MHz, a kartice sa boljim hlađenjem, kvalitetnijim čipovima i naprednijim naponskim jedinicama moći će da idu sve do 1110 MHz. nVidia ovu tehnologiji naziva GPU Boost i ona je sasvim transparentna za krajnjeg korisnika i operativni sistem.

Do sada ste već mogli da zaključite da je GeFrce GTX 680 sjajan grafički akcelerator, ali da ipak nije savršen. Naime, u nastojanju da se iscedi maksimum iz čipa GK104 u igrama i 3D segmentu, svesno su zanemarene GPGPU performanse. Na tom polju nVidia je pokazala najmanje unapređenja, neki bi rekli i da je u pitanju korak unazad. Kepler nema deo procesora namenjen Double Precision operacijama, koji su imali originalni Fermi i svi brzi Radeoni. Da bi poboljšala performanse novog procesora, nVidia će morati da izbaci novi CUDA kompajler, a do tada će kartice sa čipovima baziranim na arhitekturi Fermi biti brže.

Vreme je da vam predstavimo i konkretnu GeForce GTX 680 karticu koja nam je stigla na test. U pitanju je Asusova karta GTX680-2GD5. Iako je u pitanju referentna kartica sa Asusovom nalepnicama, ipak treba čestitati ovom proizvođaču jer je prvi predstavio GTX 680. Kartica je nešto kraća od Radeona HD 7970, koristi tradicionalni i jeftiniji sistem hlađenja sa tri hit pajpa, a za napajanje traži „samo” dva 6-pinska naponska konektora. Sve to sugeriše da je GTX 680 manji, hladniji i štedljiviji i od prethodnika kojeg zamenjuje i od konkurenta kojem se suprotstavlja – GeForcea GTX 580 i Radeona HD 7970.

Tokom testova u to smo se i uverili. Merenje potrošnje pokazalo je da je GTX 680 u proseku 10 odsto štedljiviji od konkurenta, što je otprilike onoliko koliko se može proceniti po deklarisanom TDP-u. GTX 680 je specificiran na 195 W, a Radeon HD 7970 na 210 W. Poređenja radi, GTX 580 je deklarisan na 244 W. Buka je na sličnom nivou, a ako bismo morali da biramo koja je kartica tiša, izabrali bismo GeForce.

Još jedan u nizu noviteta koje donosi GeForce GTX 680 jeste raznovrsnost video izlaza i mogućnost da se tri monitora istovremeno koriste za prikaz iste slike. nVidia je svoj pandan AMD-ovom Eyefinityju nazvala nVidia Surround. Za njegovo kreiranje mogu da se koriste bilo koja tri od četiri izlaza koji se nalaze na zadnjoj strani kartice GeForce GTX 680. Tu su dva DVI, jedan HDMI i jedan DisplayPort. Ovo je potez vredan pohvale i put koji će voditi ka sve većoj rasprostranjenosti multimonitorskih sistema, naročito uz sve jeftinije FullHD monitore. A ko god je imao priliku da isproba rad na tri monitora, zna da je u pitanju fenomenalno iskustvo.

I taman kad pomislite da vas na tržištu grafičkih procesora gotovo ništa više ne može iznenaditi, dese se proizvodi poput Tahitija i Keplera. Sada imate situaciju da su dva glavna konkurenta zamenila mesta i fokus svojih proizvoda. Do izlaska serije Radeon HD 7900, AMD je uvek imao manji i efikasniji GPU, ali deficitarniji na polju GPGPU performansi. S druge strane, nVidia je još od GPU-a Tesla (GT200) forsirala velike čipove, koji su dobar deo svoje ogromne površine posvećivali GPGPU mogućnostima, po kojima su i postali poznati. Fermi (GT100 i GT110) samo je nastavio taj trend, ali je Kepler doneo potpun zaokret. GK104 je prvi nVidijin čip koji je manji i efikasniji od konkurencije, a AMD ima nešto bolje GPGPU performanse.

Još jedna stvar čini ovu rundu epske bitke između AMD-a i nVidije dodatno zanimljivom – razlika davno nije bila tako mala. GeForce GTX 680 je svakako najbrža single GPU kartica. Preuzela je krunu od Radeona HD 7970, ali je razlika veoma mala. To je ostavilo širom otvorena vrata samim proizvođačima konkretnih kartica da se bore za prevlast, dizajnirajući nereferentne, overklokovane modele.

Na samom kraju, bukvalno pred zaključenje ovih redova, AMD je dodatno podgrejao čitavu priču o HighEnd karticama tako što je solidno srozao cene Radeonima serije 7900. Tako je sada Radeon HD 7970 3GB jeftiniji od GeForcea GTX 680 2GB, dok je Radeon HD 7950 pozicioniran na istom nivou kao i GTX 580. AMD će, naravno, učiniti sve da na svojoj strani održi čuveni odnos cena i performansi, ali nVidia nakon dugo vremena ima mogućnost da na to uzvrati, jer sada ima jednako sitan tehnološki proces, sličnu proizvodnu cenu, a samim tim i mogućnost da se bori i cenom.

Sve su to posledice jake konkurencije, a ovogodišnji cenovni rat na GPU tržištu upravo je počeo. Kupcima ostaje samo da tempiraju momenat kada će da potroše novac na novu grafičku karticu. Ako su vam mogućnosti i želje velike, to može da bude baš GeForce GTX 680 – sigurni smo da ne biste zažalili.

Saša UZELAC