Pregled aktivnih zadataka na toniranom zaslonu

Tokom korišćenja GNU/Linuksa različiti korisnici mogu da odu u dve krajnosti. Jedna je da koriste već naširoko rasprostranjena grafička okruženja kod kojih je svako podešavanje dostupno na klik, ali koja jedu malo više resursa, ili da pređu na korišćenje minimalističkih upravnika (menadžera) prozora i softvera uopšte i da pri tom svedu potrošnju resursa na razuman nivo. Na prvu loptu, kada se čuje pojam „minimalistički softver”, nekome to može biti sinonim za nefunkcionalan softver koji je teško konfigurisati i koristiti. Ova priča pomoći će u davanju odgovora na pitanje da li je moguće da minimalistički softver bude jednostavan za korišćenje, a pri tom i da bude prijatnog izgleda.

Dobar primer za minimalistički softver koji vrlo dobro radi svoj posao, lako ga je konfigurisati i prilagoditi sopstvenim potrebama, a već po instalaciji izgleda fenomenalno (dakle, sa podrazumevanim postavkama) jeste Tint2, panel i paleta zadataka (taskbar) u jednom. Nalazi se u riznicama softvera svih distribucija i obično se koristi sa Openboxom (SK 07/2010), a lako se može koristiti uz Gnome ili bilo koje drugo okruženje. Zavisi od paketâ gtk2 i imlib2 i sastoji se od četiri dela, i to od trake zadataka, sistemske palete, prikaza vremena i statusa baterije za koje je moguće definisati izgled, i to boju ili transparentnost, tip slova, ikone, granične linije i pozadine. Meni nigde nije pomenut jer ga i nema, ali je moguće definisati da se na pritisak nekog od tastera miša otvori meni Openboxa (ili okruženja koje se koristi). Tasterima miša moguće je dodeliti i neke druge funkcije poput pokretanja neke aplikacije ili zatvaranja aktivne. Lako se može postaviti u bilo koji deo ekrana definisanjem pozicije putem dva parametra u konfiguracionoj datoteci. Takođe, moguće je vršiti pregled svih definisanih radnih površina na jednom panelu, ili da svaka radna površina prikazuje aplikacije koje se nalaze na njoj. Pored toga, postoji opcija za definisanje multiekranskog prikazivanja, to jest definisanje po jedne instance Tinta za svaki monitor. Aplikacije je moguće prebacivati između različitih radnih površi jednostavnim prevlačenjem njihovih ikona. Pored svih ovih nabrojanih karakteristika, valja pomenuti još jednu, naizgled skromnu mogućnost – automatsko sakrivanje panela kada se on ne koristi. SVN (razvojna) verzija ovog panela ima mogućnost imenovanja i prikaza različitih radnih površi i definisanje brzih pokretača za aplikacije koje sam korisnik izabere, dok je konfigurisanje potpuno isto.

Za početak, dok se korisnik još privikava na Tint2 i dok savladava sintaksu korišćenja za podešavanje panela iz tekstualnog moda, moguće je koristiti grafički alat koji sve ovo olakšava. Radi se o aplikaciji TintWizard koju ne treba posebno opisivati, jer kada se jednom shvati kôd koji se koristi za konfigurisanje Tinta, grafički alat nije ni potreban.

Svaki minut uložen u čitanje dokumentacije i podešavanje izgleda Tinta na kraju će se isplatiti, jer će korisnik dobiti panel potpuno prilagođen sopstvenim potrebama. Čak ni podešavanje neće dugo trajati, jer lako možete naći gotov na Internetu ili iskombinovati elemente iz više njih. Nepostojanje menija ne može se smatrati nedostatkom već nečim na šta se možete navići. Tint je alternativa svim postojećim panelima i oličenje je jednostavnosti. Izuzetno atraktivno izgleda, a ima i mogućnost potpunog prilagođavanja korisnikovim potrebama. Kada se jednom proba, teško da će nekoga ostaviti ravnodušnim.

Nenad DIMITROVSKI