Prvih 20 godina

Malo je onih koji se interesuju za svet slobodnog softvera a da nisu pročitali čuvenu poruku poslatu 25. avgusta 1991. godine na diskusionu grupu comp.os.minix. U njoj jedan student Univerziteta u Helsinkiju najavljuje da iz hobija počinje rad na besplatnom operativnom sistemu. Ova najava Linusa Torvaldsa označila je početak avanture koja nesmanjenom žestinom traje punih dvadeset godina. Kao što to obično biva kada su u pitanju jubileji, napravićemo kratku šetnju kroz istoriju i videti kako se Linux razvijao i koji su događaji uticali na to da danas bude perjanica zajednice okupljene oko slobodnog softvera.

Prva bitna odluka koju je Linus doneo jeste da podeli svoj rad sa drugima i da im dozvoli da se uključe u projekat. Već nakon nekoliko meseci razvoja, u februaru 1992. godine Linux je došao do prekretnice – verzija 0.12 objavljena je pod licencom GNU GPL umesto dotadašnje koja je zabranjivala komercijalnu distribuciju. Naime, GNU (GNU nije Unix), projekat Ričarda Stolmana, razvijao se od 1983. godine i napravio je odličnu pravnu i softversku osnovu za potpuno slobodan operativni sistem, koji je uključivao sve potrebne alate, ali kojem je nedostajala ključna komponenta (kernel, tj. jezgro) koja bi povezala sve elemente u jedan funkcionalni proizvod (GNU razvija kernel Hurd, ali on ne napreduje dovoljno brzo). Upravo je Linux kernel popunio prazninu i usmerio svež vetar u jedra zajednice slobodnog softvera pokrenuvši lavinu programera, akademskih krugova i firmi kojima je bila potrebna jeftina zamena za skupi i zatvoreni Unix (otuda i običaj da se piše GNU/Linux).

Vrlo brzo, u martu 1992. godine, X Window System je portovan na Linux, koji je skočio na verziju 0.95, ali je do prve „okrugle” verzije ipak bilo potrebno sačekati dve godine. Od samog početka razvoja entuzijazam učesnika ne jenjava i Linux konstantno napreduje, dobijajući sve više linija koda i sve veći prostor na FTP serverima po svetu. Baza podržanog hardvera se povećava, Linux se portuje i na druge platforme pored inicijalne arhitekture x86 (DEC Alpha i Sun SPARC među prvima) i veliki broj tada popularnih i potrebnih programa dobija svoje Linux verzije. Zajednica korisnika i programera uključenih u razvoj svakodnevno se širi, pri čemu je vezivno tkivo i motivacija za učestvovanje u projektima ideja o slobodnom i besplatnom softveru, koji ne sputava korisnika i koji je moguće maksimalno prilagođavati i unapređivati.

Pojavljuju se i prve distribucije Linuxa koje, kombinujući kernel sa GNU alatima i drugim programima, omogućavaju još lakše širenje Linuxa kroz akademske i poslovne krugove, a polako dolaze i na računare kućnih korisnika. Godine 1993. nastaju projekti Slackware i Debian, koji i dan-danas predstavljaju popularne i uspešne Linux distribucije, i to pored više od tri stotine drugih aktivnih. Portovanje web servera Apache na Linux pomoglo je njegov ulazak i u korporativne vode. Firme počinju da pružaju usluge i predstavljaju proizvode bazirane na Linuxu, vraćajući zajednici deo profita kroz donacije pojedinačnim projektima bitnim za razvoj Linuxa ili prilažući izvorni kôd svojih aplikacija. Već 1994. godine nastaje RedHat, najpoznatija open source kompanija, a 1998. godine i druge velike firme kao što su IBM, Compaq, Oracle itd. najavljuju podršku za ovaj slobodni operativni sistem i sopstvene proizvode bazirane na njemu. U istom periodu svoj život započinju i projekti KDE i GNOME, a kao maskota Linux zajednice 1995. godine dolazi simpatični pingvin po imenu Tux, čija suverena vladavina nije osporena do današnjeg dana (sem kratkotrajne uzurpacije od strane Tuza, loga kernela 2.6.29). Linux polako raste, dobija sve više mogućnosti i preuzima primat na serverima i superračunarima, a danas je de facto standard u toj sferi, dok se učešće na polju desktop upotrebe kreće oko 1 odsto. Još jedan bitan segment tržišta u kom Linux takođe preuzima lidersku poziciju jeste potrošačka elektronika i prenosni uređaji. Postoji nekoliko projekata pod okriljem vodećih kompanija iz ove branše, ali je Android kompanije Google svakako najpoznatiji i najrašireniji i za kratko vreme je preuzeo više od 30 odsto tržišta, sa tendencijom rasta.

U toku ovih 20 godina nije sve išlo glatko, počevši od čuvene „Linux je zastareo” debate između profesora Tanenbauma (Andrew S. Tanenbaum, tvorac MINIX-a) i samog Linusa Torvaldsa (goo.gl/AtW3a), preko afere „Samizdat” u kojoj je Linus optužen za krađu MINIX koda (gde ga je Tanenbaum branio). Nekoliko potresa desilo se 1995. godine pokušajima pojedinaca da registruju i zaštite ime Linux, nakon čega bi se kompanije ucenjivale plaćanjem prava na upotrebu zaštićenog imena. Sudskom odlukom ovi pokušaji su osujećeni, a ime je zaštićeno i dato Linusu. On je upravljanje poverio neprofitnoj organizaciji Linux Trademark Institute, koja je sada deo kuće The Linux Foundation. Svakako najpoznatiji sudski proces vezan za Linux jeste tužba firme SCO Group protiv IBM-a zbog doniranog koda. Parnica se protezala od 2003. do 2010. godine i rezultovala je priznavanjem prava na UNIX firmi Novell i bankrotom firme SCO Group (detaljnije na goo.gl/NEAQ5). Pored toga, Linux se još bori i sa često veoma prljavim kampanjama drugih proizvođača zatvorenih i skupih operativnih sistema, ali ipak polako zauzima mesto koje zaslužuje zbog svog kvaliteta i prednosti.

Linus Torvalds ostaje vodeća ličnost pokreta i, u skladu sa svojim karakterom, najavljuje verziju 3 kernela, koja neće doneti neke bitne promene, ali je jednostavno „vreme za nju”. Budućnost Linuxa je sigurna, ono što nije sigurno jeste kako će ona izgledati. Linux se i dalje razvija i prilagođava trendovima i potrebama korisnika, a svako ko želi da na bilo koji način učestvuje – dobrodošao je. Alternativa komercijalnim rešenjima koju je svet slobodnog softvera iznedrio višestruko je značajna, ne samo zbog faktora cene već i zbog slobode koju korisnici ovih sistema uživaju, te ne bi bilo pretenciozno reći da je Linux tu odigrao glavnu ulogu. Srećan rođendan i hvala!

Goran STRIČIĆ