Lančana reakcija

Fedora je oduvek bila GNOME distribucija, što ovog puta znači veliku stvar. Poznato je da je Fedora distribucija u kojoj možete očekivati najsvežiji softver u trenutku objavljivanja. Štaviše, bilo je momenata kada su mogućnosti iz testnih repozitorijuma popularnih programa nalazile put do finalnih izdanja distribucije, te je jasno kao dan šta to u ovom trenutku znači za distro čiji je podrazumevani desktop GNOME. GNOME je, kao što znate (SK 5/2011), raščistio sa prošlošću, što će reći da novoobjavljena Fedora 15 kao prvu i najveću novinu sadrži GNOME 3.

Novi desktop

Baviti se svim novinama donosi koje podrazumevani desktop u Fedori 15 nema mnogo smisla jer smo, kao što je već pomenuto, o GNOME 3 već pisali. Fedora je novi GNOME upakovala tako da sve što važi za sámo okruženje važi i u njenom slučaju. Ukratko, stvari su dobrim delom nedovršene, potpuno nove i drugačije, te je možda više nego ikada preporučljivo prvo probati Fedoru sa live sistema, bilo da je već koristite ili ne. Doduše, uslov za to je da je podržan grafički čip računara na kojem planirate da je probate, a u našem slučaju live sistem pružio je puno GNOME 3 iskustvo i sa nVidijinom karticom.

Ostalo

Kad govorimo o desktopu, ne bi trebalo zaboraviti ni ostale mogućnosti koje Fedora nudi, a koje drže kontinuitet sa prethodnom verzijom kada je korisnički interfejs u pitanju. Zapakovani KDE je verzije 4.6, dok XFCE, potencijalno zanimljiv korisnicima koji žele GNOME 2 iskustvo, stiže u novoj, relativno skoro objavljenoj verziji 4.8. Pored paketa koje možete instalirati iz Fedorinih repozitorijuma, KDE i XFCE varijante mogu se preuzeti i kao live sistemi. Dotični Fedora „spinovi” (spins), kako se nazivaju alternativne verzije Fedore, dopunjeni su i varijantom koja koristi LXDE, što može biti zanimljiva opcija za sisteme sa malim hardverskim resursima poput netbookova.

Firefox 4, koji je između dva izdanja Fedore postao stabilan, sada je deo petnaestice i predstavlja podrazumevani web pregledač. Fedora nastavlja trend zamene paketa OpenOffice.org (SK 9/2008) LibreOfficeom (SK 12/2010), što je zasad uglavnom samo promena brenda i prateće grafike, a radi se o verziji 3.3.

Još jedna bitna, većini tehnički manje vičnih korisnika neuočljiva novina jeste systemd, novi init sistem prvenstveno planiran za Fedoru 14. Systemd je stvar iste namene kao vremešni System V init, odnosno Ubuntuov Upstart – bavi se, grubo rečeno, menadžmentom procesa. Ako ste ikada gledali podizanje GNU/Linux sistema bez splash ekrana i primetili poruke koje govore da su neki servisi pokrenuti, videli ste poruke init sistema. Systemd svoj posao obavlja znatno drugačije i modernije od System V inita, između ostalog sposoban je da servise pokreće na zahtev (on demand), te paralelno ukoliko se radi o procesima koji nisu zavisni jedni od drugih. Kada pominjemo podizanje sistema, brže podizanje Fedore 15 nego u prethodnim verzijama upravo je zasluga systemda.

Dok smo ispod haube ne bi bilo dobro propustiti Btrfs, koji je još jedna stavka na listi novina u Fedori 15. Doduše, taj fajl sistem nije dostupan u instalerima live sistema, već isključivo kroz „tradicionalni” instaler. Iako je podržan tako da je moguće startovati sistem sa particije formatirane Btrfsom, preporučuje se da se particije formatirane njime redovno bekapuju. Trebalo bi da Btrfs postane podrazumevani fajl sistem u sledećoj verziji Fedore.

Lista novina je, kao i uvek duga, međutim one najzvučnije i široj javnosti poznate smo pomenuli. Ostali su novi sistem za prijavu problema, redizajnirani SELinux troubleshooter, kao i novi powertop (alat za analizu i optimizaciju potrošnje struje), uz bolje podešene alate za power management.

Iskustvo

Pre svega valja istaći to da je Fedora 15 odlična platforma za testiranje novog GNOME-a, budući da se radi o iskustvu veoma bliskom fabričkom. Testiranje nove Fedore u najkraćem se može nazvati dobrim iskustvom. Kao i u većini prethodnih verzija, radi se o odličnom odnosu stabilnosti i aktuelnosti softvera, prijatnoj spoljašnjosti i zanimljivoj unutrašnjosti. Nismo uočili ozbiljnije probleme sa stabilnošću, a performanse su na nivou na kom se to od Fedore može očekivati.

Stvari, nažalost, nisu tako jednostavne, budući da je opšti zaključak o Fedori 15 zajednički sa svim onim što GNOME 3 može da pruži u ovom momentu. Ma koliko se razvojni tim potrudio da sve ono ispod radnog okruženja bude dobro, utisak stvara ono što korisnik vidi i koristi na ekranu.

• • •

A utisak je da je Fedora 15 samo delimično dovršen desktop. Tako će ostati sve dok GNOME 3 ne sazri ili Fedora ne uradi nešto drugo što će nadoknaditi nedostatke, a to je malo verovatno. Odluka o prelasku na GNOME 3 u ovom trenutku ima i ozbiljne posledice po ceo GNU/Linux desktop „ekosistem”, budući da sada pored Ubuntu desktopa, još nedovršenog i u razvoju, imamo i Fedoru, manje-više u istom stanju.

Kako će GNOME 3 izgledati i funkcionisati kada Fedora 16 bude spremna, videćemo. Ako su GNOME i Ubuntu dobili čestitke za hrabrost i volju da se stvari promene, nema razloga da to ne bude slučaj i sa Fedorom.

Ivan JELIĆ