Laki upravnik prozora

Dobro je poznata stvar da kod GNU/Linux sistema postoje alternative za sve i svašta – za jednu vrstu posla postoji širok izbor aplikacija kojima se isti može završiti, što funkcioniše po principu „ko šta voli nek izvoli”. Potrebno je samo izguglati aplikaciju koja vam odgovara. Međutim, ovde nije reč o aplikaciji za narezivanje diskova ili za puštanje multimedijalnog sadržaja, već raznovrsnost pronalazimo čak i na planu radnih okruženja koja su korisnicima dostupna. Okruženja kao što su KDE ili Gnome predstavljaju potpuno opremljena grafička okruženja koja pružaju maksimalnu udobnost prilikom korišćenja, a čine ih upravnici prozora, palete alatki, apleti, paneli i aplikacije. S druge strane nalaze se upravnici prozora (eng. window manager), koji omogućuju prikaz prozora bez mogućnosti prikaza ikona na radnoj površini, blještavih efekata itd. Njihova glavna odlika je jednostavnost – maksimalno štede resurse, pa su samim tim veoma brzi u radu. Ovog puta predstavljamo vam OpenBox, upravnik prozora za X11 sistem.

Kada je nastao, zasnivao se na upravniku prozora Blackbox, ali je ova veza prekinuta od trenutno aktuelne verzije 3. Kompletno okruženje iznova je napisano na programskom jeziku C i kreirano tako da bude minimalističko i brzo. Podržava različite vrste menija pomoću kojih korisnik kontroliše aplikacije ili različite vrste prikaza o stanju sistema. Podrazumevani je upravnik prozora na distribucijama LXDE, CrunchBang Linux i Tiny Me, mada spisak nije konačan.

Od međuzavisnosti zahteva jedino X11 biblioteke, što znači da se bez poteškoća može instalirati iz riznica softvera na svim popularnim distribucijama, a na Arch Linux instalira se komandom:

# pacman -S openbox

Uz OpenBox poželjno je instalirati i alate koji olakšavaju njegovo podešavanje kao što su obconf i obmenu. Iako je većina aplikacija pisana korišćenjem Gtk+ ili Qt biblioteka, tj. namenjene su prvenstveno Gnome ili KDE okruženju, moguće ih je bez ikakvih poteškoća koristiti i pod OpenBoxom iz prostog razloga što on poštuje freedesktop.org standarde, a istovremeno je očuvana i podrška za starije standarde.

Iako minimalistički, OpenBox se veoma jednostavno podešava da radi i izgleda onako kako korisnik želi. Moguće je promeniti gotovo svaki aspekt interakcije sa okruženjem, laički rečeno – potpuno je prilagodljiv. Neki korisnici u šali govore da je OpenBox video igra za upravljanje prozorima. Vrlo lako se integriše u Gnome i KDE okruženje, čime se kombinuju prednosti kompletnih grafičkih okruženja i jednostavnost OpenBoxa. Rezultat toga je urednije i brže okruženje, nad kojim korisnik ima veću kontrolu.

Jednostavnost podešavanja upravnika prozora ogleda se i u broju konfiguracionih datoteka. Sve što je za OpenBox potrebno podesiti nalazi se unutar direktorijuma ~/.config/openbox, koji sadrži datoteke menu.xml, rc.xml i autostart.sh. Prva datoteka sadrži korisnički meni, u rc.xml su smeštena sva podešavanja za ponašanje upravnika, dok se u fajl autostart.sh obično smeštaju programi koji automatski treba da budu pokrenuti prilikom podizanja OpenBoxa. Ovde pre svega spadaju apleti za kontrolu zvuka, tastature, mreže itd. Iako je sve moguće podešavati ručnom izmenom pomenutih datoteka, isto je moguće učiniti i pomoću grafičkih alata.

Obconf je grafički interfejs za izbor teme okruženja OpenBox, koji inače podržava BlackBox teme. Korisnici i sami mogu kreirati sopstvene teme, za šta se upustvo nalazi na zvaničnom sajtu OpenBoxa. Važno je napomenuti da za ovaj upravnik prozora postoji veći broj dostupnih opcija za razvoj tema nego kod bilo kog iz porodice *Boxova. Obmenu je alat koji omogućava rad sa menijem – njegovo kreiranje i ažuriranje do koga dolazi vremenom. Uz klasične menije, korisniku od velike koristi mogu biti skripte koje kreiraju dinamičke menije (eng. Pipe menus) koji na radnoj površini predstavljaju monitore sistema, kontrolu multimedijalnih plejera, vremensku prognozu itd.

Zbog svih nabrojanih karakteristika, OpenBox je idealan za starije računare ili za korisnike koji slede princip „lightweight” sistema. Podrazumevano postoje četiri radne površine koje se menjaju okretanjem točkića na mišu. Prečice sa tastature i desni klik miša podešavaju se u datoteci rc.xml. Iako na oko deluje siromašno, prisutna je i podrška za prikaz i rad sa dva monitpra (Xinerama), ali je brzina ipak najbitnija karakteristika OpenBoxa.

Da ne bi sve bilo idealno, potrebno je osvrnuti se i na neke mane ovog programa. Za njegovo podešavanje potrebno je izdvojiti dosta vremena. Uz instalaciju dobija se samo golo okruženje i potrebno je podesiti gotovo sve. Za nekoga ko je navikao na Dolphin ili Nautilus, nedostatak sličnog upravnika datoteka na OpenBoxu može biti veliki minus, jer svi laki upravnici deluju obogaljeno. Upravnik prozora ne dolazi sa podrazumevanom podrškom za ikone ili paletu alatki već se sve naknadno instalira. Na ovom polju postoji veliki izbor, na primer Tint2, PyPanel, LX Panel itd. Za pozadinsku sliku (wallpaper) takođe je potrebno instalirati aplikaciju koja njime upravlja kao što je feh. Montiranje CD-a i DVD-a, kao i digitalnih kamera složeniji je posao nego kod okruženja koja to rade „na klik” ili automatski.

Nakon svega navedenog, iako zvuči strašno, ne treba se plašiti korišćenja OpenBoxa. Sva podešavanja čuvaju se u pomenute tri datoteke. Vrlo je jednostavan za korišćenje, a kada se jednom podesi po želji korisnika, preporučljivo je napraviti rezervne kopije konfiguracionih datoteka i spisak instaliranih aplikacija, pa će već kod naredne instalacije sistema sve teći mnogo brže. Slobodno možemo reći to da je OpenBox pravi izbor za korisnike željne izazova.

Nenad DIMITROVSKI