eyeOS 1.9.0.1/2.1, Cloudo Beta, Glide OS 4.0, icloud 3.33 Beta, Jolicloud 1.1, myGoya, ZimdeskOS 2.0, Online Operating System 1.3

Kada bi vas neko pitao zašto želite da koristite web operativni sistem, šta biste mu vi odgovorili? Naizgled, prosečnom korisniku ovakva „trijaža” nikako nije potrebna, ali ne možemo zanemariti sve veću popularnost ovih „udaljenih OS-ova”. U nečemu mora da postoji caka inače ne bi toliki broj ljudi posezao za njima, a nove se iteracije množile k’o šaša. Dakle, u čemu je stvar?

Ako niste korisnik niti poznavalac web OS-ova, prva stvar koju morate znati jeste da oni omogućavaju rad praktično svima onima koji imaju širokopojasni pristup Internetu i web čitač. U prevodu, to znači ne morate uložiti ni dinara u svoj zastareli sistem da biste koristili neku zahtevnu aplikaciju – sav posao obavlja specijalizovani udaljeni server koji ima praktično neograničene resurse. Vaše je samo da zadate nalog, zavalite se u fotelju i prepustite da hardver „u oblacima” obavi predočeni mu posao. Granični slučaj predstavljaju web OS-ovi koji zahtevaju instaliranje kontrolne aplikacije na korisnikovom računaru. U tom slučaju, ako uspete da tu aplikaciju pokrenete na svom računaru, bez problema možete da koristite sve udaljene aplikacije. Druga stvar koja se javlja kao prednost, odnosno razlog za korišćenje web operativnih sistema, jeste njihova univerzalnost po pitanju pristupa resursima. Koristili vi Windows, Linux, Max OS ili neki drugi operativni sistem (mobilnu platformu, što da ne), sve što vam treba jeste pristup Internetu i podaci će „iskakati” pred vama kao loptice na teniskom treningu. S druge strane, iste podatke može da koristi više korisnika, što je od izuzetne važnosti pri radu na projektima koji zahtevaju angažovanje čitavog tima ljudi. Na taj način oni ne moraju fizički biti prisutni na jednom mestu, a posao će se opet obavljati bez ikakvih problema.

Iako sve na prvi pogled zvuči bajkovito, korišćenje web operativnih sistema ima i loše strane. Osnovno je to da po svojoj strukturi oni nisu toliko prilagodljivi kao klasični desktop sistemi. Ograničeni ste na radno okruženje kakvo vam je dato, a isto važi i za aplikacije. Ono što je dostupno da se koristi – dostupno je, nema lutanja po Netu i kopanja za novim multimedijalnim plejerom ili boljim editorom teksta. S tim se morate pomiriti. Dalje, šta je sa sigurnošću podataka? Cvikamo i od upada na sopstvene desktop mašine, kako tek treba da se osećamo ako će važne podatke gledati neki administrator ili operater kompanije koja pruža usluge „oblaka” ? Da ne ulazimo u priču o tome kakve su im sigurnosne mere i da li je zaštita od hakera dobro postavljena. Bilo kako bilo, pročešljali smo trenutnu ponudu i odlučili da vam skrenemo pažnju na sledeće primerke – sa svim njihovim vrlinama i manama.

eyeOS 1.9.0.1/2.1

Prvi web operativni sistem koji nam je privukao pažnju je eyeOS, i to prvenstveno zbog činjenice da u ovom trenutku postoje dve aktivne verzije. Verzija 1.x u opticaju se nalazi već dve godine, ima mogućnost primene u poslovne svrhe, za nju je napisano sijaset aplikacija, ali nema mogućnost žive korespondencije između korisnika. Zanimljivo je da je operativni sistem preveden čak na 35 jezika, među kojima se nalazi i srpski (i to ćirilica). Da biste ga koristili, prethodno je potrebno napraviti nalog jednostavnim unošenjem korisničkog imena i lozinke. Ništa više! Pored toga što je prijatan za oko i neverovatno podseća na derivat Linuxa, eyeOS inicijalno donosi čak 35 „preinstaliranih” aplikacija. Tu su fajl menadžer, multimedijalni plejer, RSS čitač, program za gledanje slika, mail klijent, kalkulator, FTP klijent, nekoliko igara, interni web browser... Ono što će mnoge zanimati jeste podatak da se u paketu nalazi i naročito office paket sastavljen od programa za obradu teksta (omogućava učitavanje DOC i ODT dokumenata), potom alata za izradu prezentacija, PDF čitača, odnosno programa za tabelarne kalkulacije. Pored toga, treba naglasiti to da eyeOS 1.9.0.1 poseduje bibilioteku koju čini čak 250 dodatnih programa, što nije mala brojka.

Kompletan korisnički interfejs napisan je u JavaScriptu. Korisnik slobodno može da kreira prečice, postavlja fajlove na desktop ili razmešta postojeće ikonice. Omogućeno je korišćenje tema, učitavanje wallpapera i slične stvari koje možete raditi i na klasičnom desktopu. Oduševila nas je brzina kojom se sve to odvija. Zanimljivo je i to da se eyeOS 1.9.0.1 može slobodno preuzeti i iskoristiti za podizanje sopstvenog cloud servera. Logično, ne treba posebno podvlačiti da je korišćenje ovog operativnog sistema besplatno. Jedino nismo uspeli da saznamo koliko se korisniku dodeljuje slobodnog prostora na udaljenom hard disku za skladištenje podataka. Postoji ograničenje za upload fajlova većih od 50 MB, ali nigde se ne pominje maksimalna granica.

eyeOS 2.1 se trenutno nalazi u fazi razvoja, tako da se još ne može reći da je u pitanju uobličen proizvod. Razlika između ove dve verzije operativnog sistema očigledna je već na prvi pogled. Kvaka je u pristupu tematici i upravo zbog toga su autori odlučili da naprave dve verzije koje će neko vreme koegzistirati. eyeOS 2.1 je više okrenut ka društvenim prohtevima korisnika, pa tako donosi tzv. live collaboration, te omogućava korišćenje u poslovne svrhe. Radnu površinu možete posmatrati kao klasičan desktop, ali i kao dashboard koji se može podeliti na dve, tri ili četiri radne kolone (tu se smeštaju prečice, fajlovi, zabeleške...). Ipak, najveća novina je rad u grupi u kojoj administrator može da odredi ko će biti urednik a ko klasičan član. Naravno, može postojati i više različitih grupa.

Ovaj operativni sistem zasad hostuje tek 20-tak osnovnih aplikacija i preveden je na srpski jezik (latinica). Na rasploaganju su vam Calendar, Notepad, Calculator, File Manager, a od office komponenti samo eyeDocs 2.0 za obradu teksta. Inferiornost kada je u pitanju verzija 1.9.0.1 je očigledna, a izostanak pune podrške za multimedije, recimo, pripisujemo razvojnoj fazi koja je uveliko u toku. Takođe, treba napomenuti to da eyeOS 2.1 nešto tromije pokreće aplikacije i pripadajuće komponente, te da se može downloadovati i pokrenuti u vidu servera. Obratite pažnju i na registraciju naloga: od korisnika se traži da upiše ime/prezime i validnu email adresu.

Cloudo Beta

Kad već pričamo o konceptima i o onom „što će biti”, ne možemo a da ne pomenemo projekat Cloudo. Ovaj operativni sistem po organizaciji neodoljivo podseća na desktop varijante, a stvar je utoliko bolja što sadrži gomilu tema putem kojih se izgled za tili čas može pretvoriti u Windows, Mac OS ili neku od verzija Linuxa. U donjem delu ekrana nalazi se klasičan taskbar koji sadrži improvizovano dugme Start, a tu je i quicklaunch, odnosno systray deo. Iako je grafički prilično zahtevan, Cloudo se sasvim lepo odaziva na komande, i to je sigurno stvar koja će privući korisnike. Ono što nije tako dobro jeste broj aplikacija koje su uključene u paket. Iako je u pitanju tek beta verzija, ipak smo očekivali više, pogotovo kada je reč o office ili alatima za obradu slike. Umesto toga, naišli smo na simpatičan kontakt menadžer, kalendar, kalkulator, interni web browser (ogoljen do krajnjih granica), video i muzički plejer, program za hvatanje beleški, klijent za elektronsku poštu, grafički viewer, te nekakvu vrstu tekst editora. Ukoliko se razumete u XML programiranje, autori su ostavili alat za razvoj aplikacija, mada to nije jedini način za pribavljanje novih programa. Naime, sastavni deo sistema je Application Manager, odakle se vrši preuzimanje programa koji se nalaze u komuni (razvijeni od strane samih autora ili korisnika). Tu smo pronašli nekoliko igara, Google Earth aplikaciju, RSS čitač, kao i Paint – jednostavan alat za crtkanje.

Cloudo je projekat koji mnogo obećava. Autori treba da srede podršku za office i ostale prateće programe, pozabave se društvenim delom servisa i odluče da li će sve to naplaćivati ili ne. Kako stvari sada stoje, Cloudo će biti okrenut ka pojedinačnim korisnicima, mada postojanje opcija za definisanje grupnog razvojnog okruženja nije za zanemarivanje. Možda će se u skorije vreme na ovom polju dogoditi još neka promena.

Glide OS 4.0

Glide OS 4.0 je prvi web operativni sistem na našem testu koji se nudi i u komercijalnoj varijanti, te dolazi sa specifično naglašenom količinom slobodnog prostora na udaljenom hard disku koja se stavlja na raspolaganje korisniku. Ukoliko se odlučite za paket Premium, budite spremni da odvojite 50 dolara za godišnju pretplatu, za koju se dobija 250 GB slobodnog prostora i podrška za čak 25 usera. Za one skromnijih prohteva tu je i besplatna verzija koja nudi 30 GB slobodnog prostora i podršku za šest usera. Upravo smo nju i testirali.

Kada prođete jednostavnu registracionu rutinu (upisuju se ime i prezime, važeća email adresa, kao i korisničko ime i šifra za pristup nalogu), pred vama se pojavljuje neobično desktop okruženje. Dočekuju vas krupne okrugle prečice ka programima i spoznaja da se nalazite u svojevrsnom Flash okruženju. Zanimljivo je to što se pokretanje programa obavlja u novom tabu, ne pod okriljem samog desktopa, što u prvi mah može da bude čudno. Na spisku programa nalaze se alati za kreiranje i obradu dokumenata (Write), izradu prezentacija (Present), obradu fotografija (Photo Edit), slanje elektronskih poruka (Email), kreiranje internet prezentacija (My Website) itd. Naravno, tu su i RSS čitač, digitron, kalendar, programče za hvatanje beležaka, kao i podrška za reprodukciju multimedijalnog sadržaja (audio i video), odnosno gledanje slika. Glide OS podržava kreiranje grupa korisnika, odnosno zakazivanje „sastanaka”, te sinhronizovanje materijala putem društvene aplikacije Glide One, koja se može preuzeti sa oficijelnog sajta i instalirati na računaru. Postoje verzije za Windows, Linux i Mac OS X. Kod ručnog uploada fajlova svidelo nam se to što operativni sistem automatski prepoznaje vrstu ponuđenog sadržaja i vrši njegovo sortiranje po kategorijama (slike, video, tekstovi itd.).

Treba naglasiti to da Glide OS donosi svojevrsno multidesktop okruženje. Naime, pored već opisane radne površine na kojoj se smeštaju prečice, tu su i nezavisni paneli Glide HD i Portal. Prvi služi za pristup slikama, muzičkim numerama, tekstovima, video materijalu, uskladištenim RSS feedovima, izrađenim web stranicama i slično. Na jednostavan način materijalu se može pristupiti (pokrenuti reprodukcija, na primer), premestiti ga u kantu za otpatke ili prebaciti na računar. Portal, s druge strane, hostuje web stranice, čuva linkove ka vašim blogovima, a nudi i pristip definisanim grupama.

Za kraj ćemo samo napomenuti to da ugrađeni tekst editor Write sasvim lepo čita i DOC fajlove, te omogućava njihovo editovanje. Isto važi i kada su Power Point prezentacije u pitanju – omogućeno je editovanje iz Presenta.

icloud 3.33 Beta

Baš kao i Glide OS, icloud se zainteresovanima nudi u dve varijante – Standard (besplatna je) i Super Drive (plaća se 40 evra na godišnjem nivou). Osim očigledne razlike – cene, za korisnika je važno to da u prvom slučaju na raspolaganju ima 3 GB prostora na udaljenom hard disku, dok se kod komercijalne varijante on uvećava za dodatnih 100 GB. Takođe, ako platite „članarinu” izbegavate reklamni sadržaj, a dobijate i dodatnih 100 GB za bekap podataka. Ono što je u oba slučaja isto jeste limit po uploadovanom fajlu koji iznosi 150 MB. Za potrebe testa probali smo Standard verziju servisa.

Da nije dodatnog taskbara pri vrhu ekrana na kojem su polje za pretragu, podaci o raspoloživom prostoru na disku, te opcija za izmenu radnog jezika i rad sa trenutno aktivnim profilom, icloud bi bio indigo kopija Windowsa. Uočavamo dugme Start/Cloud za pozivanje programa i podešavanja, panele quicklaunch i systray , sidebar na koji se mogu dodavati widgeti, Control Panel za podešavanje opcija... Podržan je rad sa temama, izmena wallpapera, određivanje veličine ikonica, izbacivanje prečica na desktop, postavljanje ceduljica sa kratkim porukama itd. Iznenadilo nas je to što u osnovnoj varijanti icloud donosi izuzetno malo programa. Tu su alati za gledanje slika, instant mesindžer koji omogućava konverzaciju sa prijateljima na mrežama MSN, ICQ, GTalk, AIM, Facebook i Yahoo!, potom email klijent, kalendar, kalkulator, kontakt menadžer, te običan Notepad. Ako vam treba više (a sigurni smo da treba), dodatne aplikacije moraćete da instalirate sami. To se radi putem Marketplacea, koji sadržaj donosi uredno sortiran po oblastima. Tamo se nalazi više od 80 aplikacija, među kojima su i pojedinačne office komponente za tabelarne kalkulacije, obradu teksta i izradu prezentacija. Autori su bili toliko ljubazni da uključe i podršku za Microsoft Office formate (u sva tri slučaja), tako da na tom polju nema zime. Od važnijih aplikacija istakli bismo još i multimedijalne plejere, podršku za RSS, mogućnost slušanja online radio-stanica, program Pixlr za obradu fotografija, servis Google Maps itd. Zanimljivo je to što icloud ima sekciju Add/Remove, tako da sve instalirane programe možete ukloniti.

icloud je u praktičnom radu izuzetno hitar, lepo izgleda, a nudi i bogatu kolekciju programa. Valja napomenuti još i to da su autori ostavili korisnicima na raspolaganje dve aplikacije koje se instaliraju na stonom računaru i pomažu u procesu uploadovanja fajlova. Easy Upload će automatski vršiti uploadovanje selektovanih direktorijuma čim detektuje bilo kakve promene nad uključenim datotekama (služi kao neka vrsta bekap programa). S druge strane, WebDAV Connector omogućava da se iz Windows Explorera virtuelni icloud drajv vidi baš kao svaki drugi hard disk. Kopiranje datoteka tada je još jednostavnija rabota.

Jolicloud 1.1

A sad da probamo nešto sasvim drugačije. Na početku teksta pomenuli smo „kontrolne aplikacije”, što je prilično neodgovarajući izraz u odnosu na situaciju na terenu. Jolicloud je pravi primer za to jer dozvoljava download i instalaciju, ali ne u smislu podizanja servera, kao što je slučaj sa eyeOS-om, već bootovanja pravog cloud operativnog sistema.

Jolicloud je zasnovan na Linux 2.6.35.4 kernelu, oslanja se na HTML 5 tehnologiju (interfejs), te koristi Gnome 2.30 desktop okruženje. U pitanju je potpun operativni sistem koji možete koristiti iz browsera ili ga pak instalirati na hard disk. Karakteriše ga izuzetno mala potrošnja sistemskih resursa, tako da je pogodan za rad na slabijim mašinama, kao i baza koja sadrži više od 1000 aplikacija. Među njima se nalaze OpenOffice.org, VLC media player, Dropbox, GIMP, Mozilla Firefox, AbiWord, Skype, Opera, Pidgin, Thunderbird, Audacity, Wordpress, Google Maps... I sami uviđate razliku u odnosu na do sada predstavljene operativne sisteme – ovde se koriste aplikacije na koje ste navikli „vrteći” Windows ili Linux. Jolicloud je zbog toga takmac Googleovom Chrome OS-u i predstavlja vrhunsko cloud rešenje kada su u pitanju brzina rada, hardverska zahtevnost, odnosno broj dostupnih alata.

Autori su se vraški potrudili kako bi omogućili da Jolicloud proba svako ko je zainteresovan. Možete ga instalirati kao glavni operativni sistem, neće se buniti da radi ni u dual boot okruženju sa „prozorima”, a tu je i mogućnost pokretanja iz virtuelne mašine. Ni to nije sve, pošto se na USB stiku može napraviti „živa” verzija sistema koju potom bootujete kao sa običnog hard diska. Konačno, tu je i online verzija koja se lepo uklapa u naš test. Odmah moramo napomenuti da ovde postoje neka ograničenja. Prvo, online verzija ne dopušta pokretanje nativnih aplikacija, a kao drugo, da biste mogli da je koristite morate posegnuti za browserom Google Chrome (na ostalima ne radi). Kada prođete uobičajen proces registracije naloga, pred vama će se pojaviti radno okruženje natrpano krupnim komandnim ikonicama. Otvaranje dostupnih programa sa sobom povlači i otvaranje novog taba u browseru, a zbog nemogućnosti mapiranja instalacionog drajva nećete biti u mogućnosti mnogo toga da probate. Zbog toga na online verziju Joliclouda više gledamo kao na proof of concept nego kao na operativni sistem koji se može iskoristiti bez prethodne instalacije. Ako ništa drugo, barem ćete se upoznati sa radnim okruženjem, dostupnim aplikacijama, idejom...

myGoya

Koliko je oblast online operativnih sistema važna pokazuje i primer poznate kompanije Magix, koja je u javnost izašla sa jednim besplatnim rešenjem. Za myGoyu možemo da kažemo da predstavlja zatvoren sistem, pošto je korisniku na raspolaganju samo ono što se po defaultu dobija ispunjavanjem pristupnice. Radno okruženje urađeno je u Flashu, a resursima OS-a pristupa se putem panela quickstart koji je lociran pri samom vrhu ekrana. Uočavamo fajl menadžer, aplikaciju za manipulisanje kontaktima, program za slanje elektronske pošte, chat aplikaciju (podržava samo ćaskanje između korisnika myGoye), ikonicu preko koje se pristupa sadržaju servisa Flickr, a tu je i nekakav alat za sortiranje bookmarkova, kao i program putem kog možete podeliti materijal sa odabranim članovima komune.

Ostalim aplikacijama pristupa se putem dugmeta Magix, koji je pandan dugmetu Start iz Windowsa. Nalazimo skup office alata koji su opremljeni podrškom za rad sa Microsoft Office, odnosno OpenOffice.org formatima zapisa, tu je i jednostavan multimedijski plejer, program za izradu web stranica, program za zapisivanje kratkih beleški... U principu, imate sve što je potrebno za osnovni rad, ali ostaje snažan utisak nedorečenosti i nedostatka manevarskog prostora. Ako se na sve to doda podatak da je na virtuelnom hard disku moguće snimiti do 512 MB podataka, stvari izgledaju još lošije

ZimdeskOS 2.0

ZimdeskOS je zasnovan na eyeOS 1.x platformi. Upravljački interfejs donekle je izmenjen – toolbar pri vrhu ekrana je uklonjen i zamenjen nekom vrstom quicklaunch panela. Operativni sistem je do vrha napunjen korisnim alatima, a posebno se ističe skup office alata koji, iako teoretski donosi podršku za baratanje Microsoft Office formatima zapisa, u praksi nikako nismo uspeli da nateramo da učita neki DOC, PPT ili XLS fajl. Uklonjena je i barijera od 50 MB za uploadovanje pojedinačnih fajlova, ali i dalje nigde ne piše koliko prostora korisnik dobija na virtuelnom hard disku. Umesto toga, postoji procentualna skala popunjenosti, pa ako znate koliko ste ukupno materijala poslali na server, možete izračunati preostali slobodan prostor, a samim tim i njegovu veličinu.

Što se tiče aplikacija, pored pomenutog office paketa, tu su i fajl menadžer, digitron, kalendar, program za čitanje RSS feedova, notes, email klijent, kontakt menadžer, alat za rad sa grupama korisnika, sat, program za gledanje slika, nekoliko igara, FTP klijent, web browser itd. Zanimljivo je to da (ne računajući tu program za slušanje internet radio-stanica) ZimdeskOS potpuno zanemaruje multimedije! Slike ćete još i moći da gledate (ne i obrađujete), dok podrška za MP3 numere i video datoteke jednostavno ne postoji! Na to dodajemo postojanje samo engleskog jezika, kao i veoma mršav izbor grafičkih tema/pozadina za desktop.

Online Operating System 1.3

Prva asocijacija je – ljudi, pa ovo neverovatno liči na Windows XP. Stvarno, autori su tako grafički „upucali” temu da Online Operating System (skraćeno OOS) neodoljivo podseća na pomenutu verziju „prozora”. Dugme Start i meni, taskbar, quicklaunch/systray, boje, font, ikonice... Među predefinisanim temema nalazi se čak i ona koja će izgled desktopa pretvoriti u Windows 98. Eh...

Druga stvar koju smo primetili jeste da OOS veoma brzo radi i da je odziv na komande gotovo neprimetan. Ipak, našem oduševljenju brzo je došao kraj pošto smo zaključili da se radi o zatvorenom sistemu koji se ne može nadograđivati aplikacijama „iz spoljnjeg sveta” (moguće je samo deinstalirati postojeće ili razvijati sopstvene priloženim alatom). Na svu sreću, to ne znači da je OOS neupotrebljiv već, jednostavno, da nudi „igranje” na poljančetu umesto na full size travnatom terenu. Na desktopu se već nalaze izbačene prečice za email klijent, kontakt i fajl menadžer, viewer PDF-ova, odnosno program koji služi za primenjivanje osnovnih obradnih radnji nad slikama. Ulaskom u Start meni pronalazimo i jednostavan HTML editor, kalkulator, pregledač slika, interni internet pretraživač, alat za preuzimanje video klipova sa YouTubea, te program Write koji služi za obradu teksta. Nažalost, office podrška se na tome završava – nema tabelarnih kalkulacija i izrade prezentacija, uz konstataciju da Write ne može da otvara i edituje DOC format.

OOS na mišiće prolazi multimedijalni test, i to najviše zahvaljujući jednostavnom Media Playeru. Ako je probirljiv po pitanju video zapisa, bar ćete bez problema uživati u muzičkim numerama MP3 formata.

• • •

Dakle, ko je prva violina online operativnih sistema? Opasno smo se lomili između eyeOS-a (prva genercija) i iclouda. eyeOS radi kao švajcarski sat, a pri tom ima i kolekciju od više od 200 programa. Iako se na lageru nalazi pregršt koještarija, izvlači ga to što ima punu office podršku, što fercera multimedije, čita PDF-ove, snalazi se sa RSS-om, dok istovremeno korisniku piše poruke ćiriličnim pismom. Jedino što ga kolje jesu nedostatak opcije Live Collaboration i činjenica da će ga autori zameniti drugom generacijom corea koja nas ni izbliza nije oduševila. S druge strane, icloud je vrhunski ispeglan, a među vojskom programa nalazi se mnogo više ozbiljnih aplikacija. Office formate guta k’o zmija jaja, snalazi se sa multimedijima, korisniku se prilagođava na 1001 način, nudi opciju komercijalnog korišćenja koja povećava slobodan prostor na virtuelnom hard disku, bolji je kada je u pitanju grupni rad... Na kraju smo odlučili da violina zalivena zlatom ipak ode u šake njegovim autorima.

Glide OS i Cloudo borili su se za najniže mesto na pobedničkom postolju. Iako na prvi pogled donosi čudan i neugodan korisnički interfejs, Glide OS je pobedio čisto iz praktičnih razloga. Office podrška je besprekorna, multimediji rade, a najviše nas je oduševilo automatsko sortiranje uploadovanog materijala. Cloudo je ipak još u debeloj beta fazi razvoja, što se i te kako vidi. Nedostatak programa i podrške ostavio ga je na najnezgodnijoj, četvrtoj poziciji. Šteta, pošto se radi o vizuelno izuzetno prilagodljivoj formi – samo da zažive Application Manager i komuna programera...

Kada se uporede sa prvom četvorkom, myGoya, ZimdeskOS i Online Operating System kao da su zalutali u neki drugi sport. Zatvorenim sistemima kojima ne pružate spoljnu podršku ne proričemo svetlu budućnost jer prohtevi korisnika nisu konstanta, oni se menjaju brže nego godišnja doba i ako im ne ponudite širinu, brzo će potražiti alternativu. Ruku na srce, sva tri kandidata iz ove grupe imaju svoje vrline, ali je to u ovakvoj konkurenciji bilo premalo za pobedu.

Konačno, ostalo je da dodelimo i pehar pobedniku Mastersa, a to je Jolicloud. Ovo je proizvod van konkurencije, pravi operativni sistem koji slobodno diše na vašem računaru, a opet za funkcionisanje koristi online resurse. Upravo zbog toga nismo ga ni stavljali u konkurenciju jer jednostavno pripada nekoj drugoj priči i poimanje funkcionisanja u cloud okruženju podiže na drugi nivo. Ovaj operativni sistem nudi neprikosnoveni izbor aplikacija, i to onih koje mnogi koriste u svakodnevnom radu, nije hardverski zahtevan i trči brzo kao Jusein Bolt. Međutim, njegova obična online verzija ne ispunjava kriterijume jer predstavlja tek nagoveštaj onoga što se nalazi „ispod haube”. Kada bude došlo vreme da se razmišlja o standalone cloud rešenjima, Jolicloud će biti među onima u čijim će se rukama gordo vijoriti barjak.

Vladimir PISODOROV

	eye­OS 1.9.0.1	eye­OS 2.1	Clo­u­do Be­ta	Gli­de OS 4.0	iclo­ud 3.33 Beta	Jo­li­clo­ud 1.1	my­Go­ya	Zim­desk 2.0	On­li­ne OS 1.3
Pregled važnijih karakteristika
Mo­guć­nost in­sta­la­ci­je	■	■	■	■	■	■	■	■	■
Ve­li­či­na vir­tu­el­nog hard di­ska				30 GB	3 GB		512 MB		1 GB
Mo­guć­nost za­ku­pa do­dat­nog pro­sto­ra	■	■	■	250 GB	100 GB	■	■	■	■
Maks. ve­li­či­na up­lo­a­do­va­nog faj­la	50 MB	■ 1	■ 1	■ 1	150 MB		512 MB	■ 2	■ 2
Srp­ski je­zik	■	■	■	■	■	■	■	■	■
Offi­ce po­dr­ška	■	■	■	■	■	■	■	■	■
Po­dr­ška za mul­ti­me­di­ju	■	■	■	■	■	■	■	■	■
Pri­me­na u pos­lov­nom ok­ru­že­nju	■	■	■	■	■	■	■	■	■
Li­ve Col­la­bo­ra­ting	■	■	■	■	■	■	■	■	■
Wid­ge­ti	■	■	■	■	■	■	■	■	■
Broj ap­li­ka­ci­ja	250+	20+	25+	15+	100+	1000+	25+	30+	20+
1 - nema ograničenja, 2 - ograničeno slobodnim prostorom