Zaštićeni fajlovi i folderi

Svi mi na svojim računarima držimo fajlove koje bismo najradije sakrili od tuđih pogleda. Bilo da se radi o finansijskim dokumentima, ličnoj prepisci ili možda fotografijama sa neprikladnim sadržajem, njihovi vlasnici ne bi želeli da ih neko drugi vidi. U poslovnom okruženju, gde jedan računar koristi samo jedan korisnik, to je relativno lako ostvarivo korišćenjem zaštićenog pristupa Windowsu. Međutim, u kućnom okruženju, kada jedan računar najčešće koristi cela porodica, to je malo teže izvodljivo.

Upravo tu uskače Folder Lock. To je zaštitni softver koji vrši enkripciju i zabranu pristupa odabranim fajlovima i folderima. Zaštićeni dokumenti smeštaju se u jedan enkriptovani fajl koji izigrava neku vrstu virtuelne particije. Dokumenti koji se tu nalaze ponašaju se za korisnika koji poseduje šifru kao da su snimljeni na hard disk ili bilo koji drugi medij, dok su za sve ostale korisnike računara nevidljivi jer oni mogu da konstatuju postojanje samo zaštitnog fajla. U programu se takvi fajlovi nazivaju lokeri (ili, kako bismo mi to nazvali – sefovi) i može ih biti neograničeno mnogo. Dakle, svaki korisnik računara može da ima svoj loker ili više njih i da u njima čuva svoje privatne dokumente.

Ovakav način skrivanja programa na prvi pogled deluje prilično ranjivo, jer ako neko vidi fajl, možda može da ga obriše ili premesti na neko drugo mesto. Autori programa su mislili i na to, tako da su svi ovi fajlovi zaštićeni kako od brisanja tako i od kopiranja ili premeštanja. Mi smo, recimo, pokušali da ih prebacimo pomoću nekoliko različitih programa, menjali smo im atribute, ali nismo uspeli da „ubijemo” nijedan loker koji smo kreirali. Kad smo već kod zaštite, moramo da napomenemo jednu veoma važnu činjenicu. Šifre koje se postavljaju u trenutku kreiranja lokera ne čuvaju se nigde na računaru. Dakle, nećete ih naći u registracionoj bazi niti bilo gde na disku, što je još jedan način zaštite. Međutim, to predstavlja mač sa dve oštrice, jer ako zaboravite šifru ili zaturite papirić na komjem ste je zapisali, podaci koji se nalaze unutar lokera postaju zauvek izgubljeni. S jedne strane, mi razumemo autore koji su uspeli da naprave vrhunsku i (verovatno) neprobojnu zaštitu, pošto koriste 256-bitni AES algoritam, ali, s druge strane, činjenica je da se šifre veoma često gube ili zaboravljaju, pa je možda trebalo smisliti neki bekap mehanizam za ukazivanje i podsećanje o kojoj šifri je reč. Dodatna otežavajuća okolnost je to što se nakon pet neuspešnih pokušaja može podesiti da se kompjuter ugasi, čime se efikasno onemogućavaju tzv. brute-force pokušaji pogađanja šifre. U slučaju da ne želite da ostavljate tragove na računaru na kojem je instaliran ovaj program, možete da aktivirate stelth mod, u kojem sve prečice, fajlovi, folderi, pa čak i ikonice u Start meniju koje su na neki način povezane sa Folder Lockom postaju potpuno nevidljivi. U ovom modu jedini način pristupa programu je putem odabrane kombinacije tastera. Kada su u pitanju fajlovi koji se štite, njihovim prebacivanjem u loker može da se izvrši i sigurno brisanje sa prethodne lokacije. Naravno, ukoliko posedujete šifru za loker, postaju dostupne vam sve uobičajene akcije nad zaštićenim fajlovima. Loker možete da brišete, menjate mu ime ili veličinu i šifru.

U slučaju da se radi o podacima koji nisu previše bitni, a ipak želite da ih sačuvate, možete umesto enkripcije samo da ih kopirate u zaštićeni fajl, odnosno da ih zaključate. Razlika između ova dva vida zaštite je u tome što enkripcija nudi jedan stepen zaštite više, ali po cenu znatno sporije pripreme fajlova. Iako se prilikom enkodiranja koristi napredna tehnika koja ne zahteva kompletno dekodiranje svih fajlova već samo onog koji se u tom trenutku koristi, proces ipak nije trenutan. Da bi se osigurao visok stepen sigurnosti, dekodiranje se obavlja u memoriji, tako da na hard disku ne ostaju tragovi tog procesa koji mogu da dovedu do bezbednosnih rupa. Bez obzira na sve te sisteme koji ubrzavaju proces kriptovanja i dekriptovanja, kod zaključavanja se dokumenti samo prebacuju u zaštićeni fajl u izvornom obliku, što je znatno brži proces (praktično trenutan kada su manji fajlovi u pitanju), ali je zato potencijalno ranjiviji. Konačno, sprovedena je još jedna vrsta zaštite. Ukoliko nekoliko minuta niko ne radi ništa sa ovim programom, a on je pri tom otključan (dozvoljava pristup do zaštićenih fajlova), izvršiće se automatsko zaključavanje lokera, pošto će se podrazumevati da je korisnik zaboravio da obavi taj korak.

Folder Lock nudi visok stepen zaštite podataka i na prenosnim fleš diskovima. Prilikom prebacivanja zaštićenog sadržaja na prenosni medij, koje se obavlja kroz za to predviđen meni, na USB disku će se kreirati i jedna dodatna izvršna aplikacija čiji je zadatak da omogući pristup zaštićenim fajlovima i na računarima na kojima ovaj program nije instaliran. Ta aplikacija služi kao „ključaonica” za otključavanje sadržaja jer će od korisnika zahtevati da unese šifru koja je zadata prilikom kreiranja lokera. Na taj način su podaci osigurani čak i ako izgubite fleš disk ili vam ga neko ukrade.

U registrovanoj verziji ne postoji ograničenje po pitanju veličine lokera, dok u probnoj verziji postoji nekoliko ograničenja. Loker tu ne sme da bude veći od četvrtine particije na kojoj se čuva, pri čemu je maksimalna veličina 4 GB bez obzira na veličinu particije. Uz to, probna verzija dozvoljava samo 30 pokretanja, nakon čega ćete za pristup sačuvanim podacima morati da izvršite registraciju.

Branislav BUBANJA