Autor teksta o bilo čemu u vezi sa WoW-om mora da se zapita: „Za koga ja zapravo pišem ovo?” Zašto? Zato što je ovaj MMO toliko prisutan u opštoj kulturi da se ljudi mogu podeliti na osnovu njega. U jednoj grupi su oni koji kategorički odbijaju da dođu u direktan kontakt sa igrom, očigledno iz ličnih razloga i ubeđenja, te prema tome njih ovaj tekst neće interesovati. Zatim su tu hard core igrači koji, dok vi ovo čitate, provode dane u WoW-u farmujući honor, reputaciju, achievemente ili bilo šta drugo. Oni će možda slučajno preleteti preko ovog članka za vreme održavanja servera. Onda dolazi raznolika kategorija ljudi koji ne igraju aktivno, da li zbog obaveza, zasićenja igrom ili zato što su sami sebe privremeno ubedili da je WoW nešto odvratno u pokušaju da se skinu s jedne od najadiktivnijih virtuelnih supstanci. Ti ljudi, zajedno sa mističnom kategorijom „uspešno izlečenih” koji više ne osećaju kompulzivni nagon za igranjem, a vole da se informišu, ciljna su publika ovog članka. Pa, dobro došli!

Do sada svi već znaju da Cataclysm predstavlja dosad najopsežniji remont WoW-a. Po prvi put je menjan „stari svet” iz originalne igre od pre šest godina, a to je samo početak priče. Obilje promena u mehanici klasa, interfejsu, nove rase, kombinacije klasa i rasa, nova sekundarna profesija, sistem modifikacije predmeta... Lista nije beskonačna, ali je impresivno opsežna. Brojni autori, od Čarlsa Darvina do Frenka Herberta, uče nas da je promena dobra stvar. Ipak, istina je da ljudi ne prihvataju promene baš najbolje, naročito kada su ovako obimne. Znajući to, u skladu sa modelom koji funkcioniše od pre The Burning Crusadea, Blizzard je najveće promene u samoj igri zapravo uveo pre izdavanja Cataclysma.

Sve je počelo sredinom oktobra patchem 4.0.1, kada je ubačen nov sistem talenata i glifova, sa manje poena nego pre, pasivnim bonusima i, nažalost, manje mogućnosti za stvaranje jedinstvenih buildova. Ovaj novi sistem, balansiran za likove 85. nivoa, ostavio je mnoge klase i specijalizacije za likove 80. nivoa prilično oštećenim, donekle čak i neigrivim, što u igri sa ovako izraženom društvenom komponentom ima veliki uticaj na igračko iskustvo. Istim patchom ubačen je i reforging, interesantan način za prilagođavanje opreme pojedinim specijalizacijama, odnosno stilovima igre. Ubačen je i „fleksibilni sistem raidovanja”, koji omogućuje lako prebacivanje iz moda za 10 u mod za 25 ljudi i nazad, što je korisna alatka za gildove kojima svakodnevno osciluje broj igrača. Uveden je i nov sistem PvE i PvP poena koji je pojednostavio stari sistem koji je postao previše komplikovan i preopterećen raznim vrstama resursa. Na kraju, revidiran je i sam interfejs. Sada je mnogo jednostavniji, svakako lepši, ali ne baš pregledniji.

Mesec dana kasnije, patchom 4.0.3 uneta su grafička unapređenja. WoW sada koristi DirectX 11 i njegove pogodnosti, ali je i hardverski osetno zahtevniji. Ipak, u skladu sa Blizzardovom tradicijom, igra radi odlično na „prosečnoj mašini”. Poslednja priprema pred izlazak Cataclysma bila je – sâma kataklizma. Patch 4.0.3a krajem novembra je izmenio igrački svet. Premda nove zone i dalje nisu bile dostupne, sve stare zone su izmenjene u skladu sa Deathwingovim buđenjem. Ubačeni su i novi questovi u tim zonama, kao i nove kombinacije rasa i klasa. Mnogi igrači su ubeđeni u to da je ovo uklanjanje raznovrsnosti između rasa loš potez Blizzarda i da samo zaglupljuje igru i olakšava posao dizajnerima (što nije isključeno). No, to takođe daje ljudima priliku da prave nove likove, a Blizzardov primarni cilj je ipak da ljudi igraju, tj. da plaćaju ovu igru.

Tako konačno dolazimo do 7. decembra 2010. godine, kada su otvorene kapije ka novim zonama, novim rasama, sistemu guild levelovanja i perkova, novoj sekundarnoj profesiji – arheologiji, i obilju zabave kada se prođe kroz neizostavnu, nemilosrdnu i omraženu barijeru koju igrači s prezirom zovu „kju” (engl. queue – red za čekanje). Broj igrača koji žele da budu online na svom omiljenom serveru tačno u sekund kada ekspanzija postane live povećava se izlaskom svake ekspanzije, dok tehnička podrška ležerno kaska za rešavanjem tog problema. Četvorocifreni redovi i čekanje koje se meri satima da bi se ušlo na server postali su redovna praksa. Valja pomenuti i frustracije ljudi koji su prvih nekoliko dana nasumično diskonektovani, da bi pre nego što ponovo stanu u red imali problema sa login serverima koji nisu funkcionisali najbolje. Oni koji su, pak, ostali u igri, mogli su da iskuse festival laga u glavnim gradovima i početnim zonama ekspanzije usled preterane gužve.

No, ono što je najbitnije jeste to da je sa Cataclysmom WoW ponovo postao zabavan! Tu su predivne zone čiji questovi nisu više skup malih već delovi velike priče, sa in-game sinematicima i obilnim korišćenjem faziranja, kao i mnogo novosti za istraživanje, mehanika za provaljivanje i, naravno, farm svega i svačega, i sve to opsežnije nego ikad pre. Iako je igra sada postala dostupna još širem krugu igrača, sam endgame postao je osetno teži. Mnogi od starijih igrača, uljuljkanih da prolaze kroz timski deo sadržaja bez razmišljanja i pažnje (zbog nadmoćnije opreme koju su pred kraj prošle ekspanzije svi stekli), sada imaju problema i sa normalnim a kamoli herojskim stepenom težine mnogih instanci. Doduše, ostaje pitanje šta će se desiti za koji mesec kada se ljudi opreme, nauče novi sadržaj i ponovo sve postane „business as usual”? Videćemo, ali do tada Cataclysm nudi toliko sadržaja za uživanje i zabavu sa starim i novim prijateljima da će možda čak i ljudi koji ga ne igraju odlučiti da se upuste u pustolovinu kroz Azeroth. Nije Blizzard badava najbolji u onome što radi – ovo je zmajski dobra igra!

Dragan KOSOVAC