HP 2310ti

HP 2310ti

Od kada su LED monitori postali mejnstrim, svedoci smo mršavljenja monitora do anoreksičnih mera, što i nije nužno loša stvar. Zbog toga nas je veoma iznenadilo kada nam je HP posalo jednu „bucu” da prodefiluje našom test pistom. Sumnjali smo u to da se ispod tih gabaritnih dimenzija krije nešto divlje, uzbudljivo, što samo čeka pravi trenutak da bude oslobođeno. Znatiželja nas je naterala da zanemarimo prvi utisak i da se potrudimo da „je” bolje upoznamo. Naravno, i da iskoristimo priliku da bacimo pogled ispod haube.

Crni komplet u koji je „odevena”, osim što vizuelno umanjuje, naglašava obline i odaje utisak elegancije i profesionalnosti. Moguće je primetiti još i neke srebrne detalje, koji čineći kontrast u odnosu na dominantnu crnu i svojom suptilnošću dodatno upotpunjuju i pojačavaju gore pomenuti izgled. „Cipelice”, dovoljno velike da se nose sa veličinom i težinom „trupa”, takođe su srebrne kao i detalji koji naglašavaju njegove obline. Ne postoji detalj koji bi mogao da naruši ovaj dizajnerski minimalistički sklad. Odlučili smo da priđemo bliže i pogledamo pozadinu. Ipak, mi smo, za razliku od momka koji je prepričavao Marfijev zakon na radiju, skapirali neke stvari i vratili se na testiranje monitora. On, HP 2310ti, na zadnjoj strani krije, pored standardnog strujnog, DVI i D-Sub priključka, još i USB i audio konektor.

Viđali smo „debeljuce” (ekrane većih dimenzija) koje su agilne kao balerine, ali to sada nije slučaj. Ergonomske mogućnosti ovog monitora svedene su samo na mogućnosti menjanja nagiba od –5 do +55 stepeni. To nikako ne opravdava cenu, još ako se zna da je u pitanju TN panel... Završna obrada je veoma dobra, što se moglo i očekivati. Doduše, i pored toga postoji blago uvijanje plastike, ali uz odsustvo zvuka krckanja, koje je vesnik lošeg uklapanja plastičnih delova.

Za podešavanje ovog monitora koriste se četiri tastera, dok peti taster, osvetljen belom svetlošću iz LE diode kada je u funkciji, odnosno crvenom bojom kada nije aktivan, služi za trošenje/štednju električne energije. Postavljeni su na neobičan način, tako da je za njihovu aktivaciju potrebno pritisnuti ih nagore. Na taj način dobija se mogućnost da se tasteri sakriju na donju ivicu ekrana, a da pri tom optički ne kvare beskonačnu liniju okvira ekrana. Preciznog su hoda i odziv na komandu je trenutan kada ih pritisnete do kraja. Mišljenja smo da bi hod mogao da bude za nijansu kraći. Ovo je više zapažanje nego kritika, pošto nismo imali nikakvih problema sa navigacijom kroz meni.

Dizajn glavnog menija je direktna kopija izgleda ovog monitora – jednostavan, funkcionalan i bez nepotrebnih detalja. Podeljen je na 11 delova. Prve stavke na listi su Brightness i Contrast, pošto se njima ne pristupa direktno preko prečica na tasterima ekrana. Zatim sledi Color, koji se otvara u podmeni, u kome je moguće odabrati temperaturu boja između sledećih opcija – 9300K, 6500K, sRGB, Quick View (predefinisana setovanja Movie, Photo, Gaming, Text, Custom) i Custom. Sledeći u nizu su Image Control (Sharpness, Video Overdrive, Dynamic Contrast Control), OSD Control, Management s opcijama Power Saver, Power-On Recall, Mode Display, Monitor Status, DDC/CI Support, Bezel Power LED (isključivanje LED indikatora koji ukazuje na to da je monitor aktivan, što je veoma korisna stvar!), Volume, Sleep Timer. Tu su još i Language, Information, Factory Reset, Source Control, kao i neizostavna opcija Exit.

Fabrička podešavanja slike su na nas ostavila pozitivan utisak jer su dobro odmerena, a po defaultu su isključene sve napredne funkcije koje omogućavaju „poboljšanja” kvaliteta prikaza (Dynamic Contrast, Overdrive, predefinisana setovanja temperature boja). Zato smo ih i uključili da vidimo da li HP krije nešto od nas. Opcija Overdrive ne donosi nikakve spektakularne rezultate (da li uopšte i vidljive?), što i nije čudo s obzirom na to da je vreme odziva ovog panela deklarisano na 3 ms. Dynamic Contrast se velikom brzinom usklađuje sa prikazanom slikom na ekranu i nismo primetili neke nedostatke pri njegovom radu, osim toga što se automatski isključuje pri promeni Brightness ili Contrast stavki. Nepoznato nam je zašto je HP odlučio da isključi ove opcije pri fabričkim podešavanjima, ali podržavamo tu odluku pošto nema veštačkog doterivanja slike. QuickView predefinisana podešavanja za različite prikaze slike takođe su kvalitetno odmerena (zapravo se mogu (is)koristiti) i mogu da rade u kombinaciji sa Dynamic Contrastom. Dakle, startna podešavanja su korektno izbalansirana i uz izmenu nekoliko parametara vrlo brzo dolazite do slike koja se može svakodnevno koristiti bez zamaranja očiju. Reprodukcija boja je verna, tamni tonovi su duboki i mogu se razlikovati i najtamnije nijanse. Svetli tonovi su jarki, ali je u najvišem opsegu vidljivo stapanje boja. Posmatranjem prelaza iz najtamnijeg u najsvetliji tonalitet nismo primetili „stepenike” između nijansi već se sve boje pretapaju jedna u drugu. Probijanje pozadinskog osvetljenja jedva je vidljivo, tako da je uniformnost crne, kao i bele preko celog ekrana jednaka. Nismo primetili nikakva odstupanja u prikazu od ivice do ivice. Oštrina slike, čak i najsitnijeg teksta, veoma je dobra. Reprodukcija boja je, kao što smo već napomenuli, verna, pa je pravo uživanje gledati slike sunca u sutonu iznad okeana i toplijih krajeva, a onda preći na pejzaže planinskih puteva i šuma u jesen, gde preovlađuju najrazličitije boje. Zahvaljujući velikoj brzini odziva gledanje filmova i igranje igara ne predstavljaju prepreke ovom monitoru. Brze scene smenjuju se jedna za drugom skoro bez zamućivanja, sve to i bez upotrebe opcije Overdrive. Za razliku od drugih monitora koji imaju mat crni ekran, kod modela HP 2310ti on je sjajan, pa je potrebno određeno vreme privikavanja. Isprva će vam smetati refleksije, naročito ako je izvor svetlosti iza vas, ali proces stvaranja navike nije toliko dugačak. Ipak, pored svih ovih kvaliteta, ovaj monitor i dalje ne opravdava svoju cenu, kao ni razlog zašto može da se nagne za 55 stepeni nagore. Odgovor leži u poslednjoj, ali i najbitnijoj karakternoj osobini ovog ekrana. Pored toga što privlači prste jer je sav sjajan, on, za razliku od drugih ekrana, taj dodir može i da prenese. Da, u pitanju je ekran dijagonale 23-inča, full HD rezolucije, osetljiv na dodir! Ako ste korisnik nekog od touchscreen telefona, brzo ćete uvideti neke prednosti ove tehnologije, pored očiglednog „Wow!” efekta kod posmatrača koji će zbunjeno gledati u vas i u to što radite. Nemojte odmah baciti svoje tastature i miševe i pohrliti u prodavnicu da kupite ovaj ekran, jer on ne može da zameni tu decenijama proveravanu kombinaciju. Osetljivost ekrana je dobra, sve pritiske detektuje, povremeno čak i previše dobro detektuje, pa se pokušaj korišćenja on-screen tastature pretvara u borbu sa samim sobom pošto je potrebno dosta samokontrole u brzini kucanja, kao i to da ne oštetite monitor u navali besa. Preciznost, pogotovo kada su sitniji potezi u pitanju (crtanje u Paintu, npr.), pokušaj označavanja određene reči u tekstu ili kliktanje na taster X u gornjem desnom uglu prozora mogu da izazovu određenu nelagodnost pošto ih je potrebno više puta pokušati kako bi ekran to pravilno detektovao. Ovakve situacije nisu pravilo, ali se dese taman toliko često da vas nateraju na to da poželite tastaturu i miša kraj sebe.

Uzimajući u obzir ekskluzivnu opciju koju ovaj monitor nudi, naravno u kombinaciji sa veoma kvalitetnom reprodukcijom slike, ne možemo reći da bi bila greška da se on nađe na vašem stolu. Potrebno je samo da prihvatite veću cenu zbog mogućnosti touchscreena, tj. da procenite da li vam je on zaista potreban. Mi se nadamo da ćemo uskoro imati mogućnosti da testiramo još monitora iz HP-ove ponude, kao i istom kvalitetu slike uz nižu cenu zbog nedostatka „pipanja”.

Vojislav VUJANIĆ