Pretraživanje Interneta

Yet Another Search Engine

Search Engine biznis odavno je postao dosadan poput vremenske prognoze za Novi Zeland. Google dominira i ne vidi mu se kraj, Microsoft, Ask i Yahoo mu dišu za vratom, manje-više uspešno, a za ostale mahom niko nije čuo. „Stručna štampa” svako malo proglašava digitalnog mesiju koji će probosti monopolističkog zmaja, iako web search nije delatnost Odabranog (Wolfram Alpha, koji je medijska pomama osudila na propast proglašavajući ga onim što nije). Konkurencija je efikasna u tržišnom širenju koliko i šutiranje semafora po beogradskim ulicama radi odbrane pokrajine. Pošto smo se do sada bavili samo najvećim igračima, plus Cuilom, ovaj tekst posvetićemo manjim igračima. Manji su, ali to ne znači da nemaju šta da ponude.

Prva alternativa je Duck Duck Go (DDG), a prva stvar koja se nameće je naizgled bizarno, besmisleno ime. Ako se, pak, podsetimo naziva „Google” ili „Yahoo!”, vidimo da smisao za humor postoji i u ovoj sferi. Ipak, za razliku od ovih popularnih naziva, „Patka, patka ide” i nije nešto što je naročito marketinški promišljeno. Naziv je, naime, modifikacija imena tradicionalne dečje igre u SAD, a kako sam tvorac sajta Gabriel Weinberg kaže, ime je dato impulsivno, bez većeg razmišljanja. Iako takve stvari mogu biti veliki problem u promociji, ime je ostalo do danas.

Druga stvar koja može odbiti potencijalne korisnike jeste izgled sajta. Naime, iako je urađen po minimalističkom principu koji je na tron postavio Google, DDG izgleda kao search engine za potragu za izgubljenim Teletabisima. Jednostavno, izgled je suviše neozbiljan i samim tim ne asocira na postizanje relevantnosti rezultata. Doduše, takav izgled decu bi privukao pre ostalih. Sajt, ipak u poslednja tri meseca beleži rast za 52 odsto.

Naravno da DDG daleko mora da vozi da bi stigao do stanice na kojoj su glavni igrači, ali oni koji mu daju šansu mogu biti, imajući u vidu negativna očekivanja, prijatno iznenađeni. DDG igra na kartu davanja osnovnih informacija o pojmu, sve na jednoj stranici. Na taj način stavlja akcenat na kvalitet, imajući u vidu to da većina korisnika i ne mrdne od prve stranice sa rezultatima kod konkurencije. Vinberg često naglašava da masovno prikazivanje rezultata predstavlja situaciju sa malo relevantnih nalaza i mnogo smeća. Njegov sajt je tu da to promeni, bez obzira na to što sužava izbor i potencijalno guši mnoge glasove.

Naslovna strana je, kao što smo konstatovali, jednostavna, ali, nažalost, ona ne krije moć kakvu ima Google. Postoji osnovna pretraga, zatim ona koja pretražuje samo sajtove za kupovinu i suprotno orijentisana opcija – za isključivanje takvih sajtova iz pretrage. Ovo je korisna opcija jer, na primer, u potrazi za opisom nekog proizvoda možete biti zatrpani shopping sajtovima i obrnuto. Opcija za kupovinu funkcioniše dobro. Ako, na primer, ukucate pojam „9600 GT”, nalazi će se zaista odnositi na tu karticu. Međutim, kada koristite obrnuti tip pretrage, jedva će se desetak odsto rezultata odnositi upravo na tu karticu. Ostalo će biti vezano za kompletnu seriju ili neku drugi model iz te serije. DDG jednostavno nije sposoban da pronađe stranice koje se zaista vrte oko datog pojma u ovom modu.

Logično, glavno pretraživanje trebalo bi da bude miks rezultata iz pomenute dve opcije. To nikako nije slučaj, ali ne znači da su rezultati loši, u stvari, veoma su dobri. DDG je sajt koji možete slobodno koristiti ako vas zanimaju zvanične stvari i ostala relevantna mesta. Nalazi su koncipirani na sledeći način: informacije iz Wikipedije, zajedno sa sličicom i, često, dodatnim opcijama (za pomenuti 9600 GT, link ka komparaciji kartica iz devete serije i sl.). Ispod uvek sledi oficijelni sajt, koji u drugim pretraživačima obično nije prvi. Zvaničnom sajtu data je počast: obeležen je na poseban način. Slede sajtovi koje očekujete za datu temu. Ako je reč o filmu, onda će vas dočekati IMDb, Rotten Tomatos i sl. Ispod zvaničnog stoji pet rezultata, a klikom na more lista se širi za po pet. U desnom uglu postoje opcije za traganje za datim pojmom na YouTubeu, Amazonu, Twitteru, Flickeru i Google Mapsu. Sajt ne sadrži funkcije koje šire mogućnosti, što je neprihvatljivo imajući u vidu današnje standarde. Rezultati su veoma pristojni kada je oficijelnost u pitanju, ali ne može da se ne primeti elitizam koji sajt propagira. Treba dodati i praktičnu opciju specifikacije (na osnovu Wikipedie). Ako ukucate, na primer, „Batman”, pre rezultata biće vam postavljeno pitanje na šta tačno mislite: na neki od filmova, neku od strip edicija, crtani film... Sem Wikipedije, DDG se pomaže i Yahoo BOSS-om, ali koristi i svog bota – DuckDuckBot. Vredi isprobati.

Za razliku od DDG-a, koji postoji već nekoliko godina, Yebol je „gušter”. Ovaj search engine nije naročito uložio u svoju promociju, tako da je malo informacija o njemu. Bez obzira na to, sajt beleži porast od 83 procenata u tromesečnom rasponu i još je u beta fazi. Yebol koristi Amazonov Cloud servis za svoju infrastrukturu, što je zanimljiv podatak. Osnivač i CEO je Honfeg Yin, koji kaže da je njegov cilj pretvaranje informacija u znanje. Zato Yebol može biti konkurencija Bingu, zbog Powerseta koji je Microsoft kupio upravo zbog prisvajanja tehnologije semantičke pretrage. Međutim, što se semantike tiče, Yebol je katastrofalan. Na pitanje „Who directed Dark Knight?” Powerset će odgovoriti bez problema. Međutim, Yebol će se ponašati poput tradicionalnog pretraživača i izbaciće rezultate bez tražene informacije, osim ako ne kliknete na same linkove (IMDb, Wikipedia), ali kako nije u tome štos jer nema ni s od semantike, ishod je smešan. Pogotovo je frustrirajuć nalaz sa IMDb-a: piše ko su glumci, a zatim dolazi na red „Directed by”, koji se završava trima tačkama. Postavlja se pitanje čemu uopšte nalaz sa nabrajanjem kod pitanja u semantičkom pretraživaču? Naravno, Powerset je daleko od svemoći i sveznanja, imajuću u vidu to da, baš kao i Yebol, nema pojma o tome ko je predsednik SAD. Zato, ostavimo semantiku naučnoj fantastici (mada je Wolfram znao odgovor na prethodno pitanje).

Dve glavne opcije za pretraživanje su Smart i Web. Smart je semantička pretraga o kojoj ne treba trošiti mnogo reči. Unošenjem nekog pojma razlika postaje jasna: web search, tradicionalno pretraživanje, funkcioniše korektno. S druge strane, kada se ovaj pretraživač pravi pametan, nastaju greške. Nažalost, takva pretraga postavljena je „po defaultu”, što može da odbije korisnike. Naravno, ne pokušavamo da kažemo da u svežim idejama nema perspektive, samo ukazujemo na to da treba biti obazriv sa nečim što nije usavršeno. U vezi s tim, mora se uputiti kritika za konflikt interesa na Wikipediji, gde je očigledno neko blizak sajtu pisao članak o ovom pretraživaču.

Što se obične pretrage tiče, rezultat možemo podeliti na 4–7 delova, u zavisnosti od prisustva traženog pojma na Netu. Osnovni razultati, smešteni ispod prostora za unos pojma, relevantni su i zadovoljavaju u većini slučajeva, čak će vas sačekati i relevantni sajtovi. Na primer, u potrazi sa bolestima Google će vam isterati oči Wikipedijom, dok će ona na Yebolu biti u vrhu, ali ispred će biti, na primer, klinika Mayo i drugi stručni izvori. Ljudi naviknuti na Google ovo nikako neće ceniti.

Na levoj strani je lista povezanih stvari: npr, za unos pojma „Svet kompjutera” stajaće lista nekih drugih medija u Srbiji, a zatim povezani pojmovi, koji u ovom slučaju baš i nisu u vezi sa osnovnim. Ako tražite određeni film, saveti će sadržati glumce (neke iz filma, neke bez ikakve logike), zatim same likove (npr, Dart Vejder, Luk Skajvoker), kao i imena nastavaka, sličnih filmova, filmskog studija i slično. Desno su opcije za detaljniju pretragu. Na primer, ako vas zanima određena igra, dobićete savete za detaljniju pretragu nalik onima koji se javljaju dok unosite tekst. Tu će biti, recimo, trejler, concept art, sountrack... Desno, u zavisnosti od prirode pojma, biće slika, videa, nalaza sa Twitter.com itd.

Način na koji Yebol ređa rezultate je pregledan, ali Google ima svoju linearnost (prikaz i slika i videa u liniji sa običnim nalazima), kojom je pridobio mnoge. Nije slučajno zašto se to ne menja: zna se šta korisnici cene, a to, na žalost po Yebol, nije prenatrpanost. Uspešnost saveta je oko 50 odsto, što dodatno komplikuje situaciju. Na kraju krajeva, ako neko želi concept art, to će i kucati, tako da je pitanje potrebe za takvim savetima na mestu. Drugo, nije napravljen search engine koji će, na primer, u savetima potpuno tačno nabrojati glumce, ali je zato je tu IMDb...

Budućnost možda leži u kombinaciji enginea koji miksuju algoritme sa ljudskom radnom snagom, koja, kao u slučaju ovog pretraživača, pravi logičke kategorije i direktorijume sajtova, ali trenutno za pretragu Interneta nije potrebna duša čoveka već hladna matematička oštrina algoritma.

Ivan VESIĆ