.rs

Tender za fiksnog operatera • E-svašta naredne godine • SBB-ov superbrzi Internet

Dvadesetog novembra konačno je objavljen tender za drugog operatera fiksne telefonije u Srbiji (www.ratel.rs/editor_files/File/Javni%20poziv/Tekst_Javnog_oglasa_–_licenca_za_fiksnu.pdf). Ovaj tender bio je osporavan i pre samog finalnog teksta, no tek nakon njegovog objavljivanja usledile su preciznije kritike.

Tenderom se dodeljuje samo jedna licenca. Zamerke su bile da, recimo, susedne zemlje imaju i više desetina operatera fiksne telefonije. Druga stvar je obaveza izgradnje sopstvene mreže, o čemu doduše ne piše u tenderu, ali navodno će sigurno pisati u dokumentaciji koju zainteresovani otkupljuju. To je veoma skup i dugotrajan proces koji može da uspori efekte uvođenja drugog operatera. Najviše kritika upućeno je na račun odredbe da na tenderu može učestvovati telekomunikacioni operater koji je 2008. ostvario ukupni prihod veći od 200 miliona evra i imao više od milion korisnika, ili neko ko tek želi da se bavi telekomunikacijama, ali tada mora da priloži depozit od 10 miliona evra.

S obzirom na to da se već neko vreme šuška da su SBB i Telenor glavni zainteresovani za licencu, kritičari smatraju da je ovakvim uslovima SBB diskvalifikovan. Istina, on već ima poprilično razvijenu mrežu zbog usluga koje sada pruža u Srbiji. Telenor je najavio da neće učestvovati u tenderu ako ostane dodatni porez na mobilnu telefoniju. Narednih dana, posebno kada se saznaju svi detalji iz tenderske dokumentacije, verovatno će biti i zvaničnih reakcija zainteresovanih strana.

Zanimljivo je da ni nadležna ministarka ni RATEL nisu zadovoljni uslovima tendera, no Vlada RS je tako odlučila. Ukoliko se desi da više od jednog operatera podnese ponudu, ići će se na licitaciju između dva prvorangirana. No, ukoliko država proceni da postignuta cena nije dovoljna, tender može biti poništen. Procene stručnjaka su da je realna cena tek nekoliko miliona evra, slično kao što je bilo u regionu, dok država priželjkuje stotine miliona evra. Država se obavezala da do kraja 2011. godine neće izdavati nove licence po uslovima povoljnijim nego što se postignu ovim tenderom.

Ostaje da sačekamo 10. februar naredne godine i saznamo ko će biti drugi operater fiksne telefonije i da li će njega uopšte biti.

E-Srbija

Godine su prošle od prvih poteza nadležnih na donošenju regulative za elektronsko poslovanje i elektronski potpis. Još smo daleko od prave funkcionalnosti no stvari se odvijaju sve brže. Ministarka Jasna Matić je, učestvujući na javnim skupovima, rekla da će do kraja godine biti usvojena podzakonska akta Zakona o elektronskom dokumentu koji je usvojen u avgustu, kao i da se radi na zakonu o kancelarijskom poslovanju i zakonu o upravnom postupku koji će omogućiti pravo elektronsko poslovanje i funkcionisanje svega. Završen je i tender za e-portal, zapravo jedinstveni šalter koji će objedinjavati usluge onih ministarstava koji žele da ponude elektronske servise. Njegov početak rada je najavljen za proleće.

Nakon Pošte, i Privredna komora Srbije je postala autorizovano telo za izdavanje elektronskih certifikata. Kako s njima još ne može da se uradi ništa pametno u Srbiji, PKS je na sebe preuzela da razvije pojedine servise. S obzirom na to da je Komora inače medijator između privrede i države, ona svim pravnim licima koja uzmu elektronski certifikat od nje (www.pks.rs/Default.aspx?tabid=2510) nudi servise Poreske prijave, Prijave i odjave zaposlenih i Zahtev za kredite na osnovu biznis planova. Ovo je svakako velika pomoć za privredu. Tokom prezentacije je čak objavljeno da bi Srbija štedela godišnje 600 miliona evra kada bi sve šalterske stvari mogle da se podnose elektronski. PKS izdaje certifikate na Diners kartici, čije se održavanje plaća 100 dinara mesečno. Želja je bila da svako besplatno dobije certifikat, no to nije bilo moguće, pa se pribeglo kobrendingu.

PKS je na ovom projektu radio pet godina uz korišćenje domaćeg znanja. Nadamo se da će ovi servisi, koji treba samo da posluže dok država ne omogući takve usluge na svojim e-šalterima, raditi pouzdano. Naime, kada odete na linkove ovih servisa, ukoliko nemate certifikat, dobijate poruke koje baš ne ulivaju poverenje, a na samoj prezentaciji pred prepunom salom uglednih privrednika i dva ministra probna transakcija je prošla tek iz trećeg puta jer na računaru nije bila instalirana Java. Dakle, ideja i volja su sjajne i stvarno se nadamo da će privrednici biti zadovoljni funkcionisanjem ovog servisa.

Ujedno, poreska uprava je najavila da će za nešto više od godinu dana svi građani i privrednici predavati svoje poreske prijave elektronskim putem, kao što to sada čine veliki obveznici.

ISP

SBB je pustio novu platformu koja će omogućiti i digitalno emitovanje HD kanala, a ista platforma je omogućila i nove, brže internet pakete pod nazivom Turbo Flathome brzina 30/1 i 60/2 Mbit/s po ceni od 7490 i 14.790 dinara (www.sbb.rs/Paketi/343/Turbo+FlatHome.shtml). Ujedno, ponovo su povećane brzine za standardne flat pakete (www.sbb.rs/Paketi/327/FlatHome.shtml). Ova ubrzanja i Turbo paketi su dostupni u 13 gradova do kojih je došla SBB optika, dok ostali koji su povezani preko kapaciteta Telekoma Srbija mogu očekivati ova poboljšanja tokom proleća kada SBB dovrši kičmu svoje optičke mreže.

Telekom Srbija je na Telforu predstavio uslugu IP Centrex. Reč je o IP telefoniji gde Telekom Srbija daje opremu na korišćenje, povezuje više kancelarija uz besplatne razgovore u grupi i nisku cenu poziva ka mobilnim mrežama i inostranstvu. Uprošćeno rečeno, to je vid zamene korporacijskih centrala ali i veoma zanimljivo rešenje za firme koje tek počinju, brzo se razvijaju ili imaju veliki broj kancelarija.

Povodom nedelje štednje EUnet je korisnicima dial-up usluga davao duplo više minuta, a kao prevenciju od gripa ponudio je VPN servis firmama kako bi zaposleni mogli da rade od kuće. U saradnji sa Extreme predstavljena je i usluga hostovanja Microsoft Dynamics CRM rešenja pod nazivom E2 CRM Hosting.

Beotel je u saradnji sa Kimtecom svim kupcima MSGW PC4FUN omogućio šestomesečni zakup ADSL mini-flat paketa za 399 dinara mesečno, a ujedno je smanjio cene registracije .rs i međunarodnih domena.

Dušan DINGARAC