Logitech Transporter

Logitech Transporter

Razvojem Interneta, a ponajviše zbog ozbiljnih povećanja brzina njegovom pristupu, poslednjih godina razvijaju se vidovi korišćenja Mreže koji su pre nekog vremena bili gotovo nezamislivi. Jedna od stvari sa ovog spiska je fenomen internet radija. Pristup ovakvom programskom sadržaju omogućava nam da slušamo radio-stanice iz svih krajeva sveta bez ikakvog ograničenja. Naravno, za ovako nešto donedavno nam je bio neophodan računar sa internet konekcijom, ali otkako je Logitech „izbacio” svoju novu seriju proizvoda Squeezebox, stvari su se promenile.

Kao što smo pisali i ranije (SK 2/2009), Logitech je kupio firmu Slimdevices koja se godinama bavila ovim tipom uređaja i praktično od nje preuzeo sve, samo je dodao svoj logo. Uređaj koji je ovog puta na testu je najbolji u Squeezebox liniji i nosi oznaku Transporter. Ukratko, u pitanju je uređaj koji omogućava slušanje strimovanih muzičkih i zvučnih sadržaja kroz mrežu, kao i prijem internet radio-stanica. To na prvi pogled zvuči veoma jednostavno, ali nije baš tako. Transporter je pre svega audio uređaj vrhunskog kvaliteta i odličnog dizajna, osmišljen tako da zadovolji i najzahtevnijeg korisnika i omogući mu besprekornu integraciju u ozbiljan, pa čak i profesionalni zvučni sistem.

Logitech Transporter

Napravljen je kao Hi-Fi audio komponenta, od je crne plastike sa metalnim ručicama sa prednje strane, što daje utisak robusnosti. Širok je 17 inča, kao i svi profesionalni audio uređaji za rek. Na sredini s prednje strane nalazi se veliki rotacioni potenciometar za regulaciju jačine zvuka i unos parametara, a pored njega, s leve i desne strane, nalaze se okrugli dugmići za kontrolu ostalih funkcija uređaja, iznad kojih su dva displeja. Sve ove komande nalaze se i na daljinskom upravljaču, tako da je kontrola ovog uređaja veoma komforna, a mnoge funkcije na ovim tasterima nije ni potrebno objašnjavati. Pomenućemo samo taster ’Visual’, koji omogućava da se izabere šta će biti na desnom displeju Transportera; na raspolaganju su analogni VU-metri, digitalni peakmetri, analizator spektra ili konstantan prikaz imena pesme koju slušamo.

Šta znači...? • Razlika između balansiranih i nebalansiranih analognih zvučnih ulaza ili izlaza je u tome što balansirani u sebi imaju tri žice kojima prenose mono signal (znači šest žica za stereo), a nebalansirani samo po dve (četiri za stereo). Ako nebalansirani signal putuje kroz dugačke kablove, dolazi sa mnogo smetnji koje usput „pokupi” dok ne stigne do druge strane, i samim tim zvuk je degradiran, pa čak i neispravan. Balansirani signal stiže na odredište neizobličen čak i kod veoma, veoma dugačkih kablova, jer on na drugom kraju, zbog treće žice, ima mogućnost da potre sve smetnje prikupljene usput. Ovakvi konektori nalaze se na svim profesionalnim audio uređajima, miksetama, studijskim peč poljima i tablama, ozvučenjima itd. • Wordclock je signal koji služi za sinhronizaciju nekoliko digitalnih uređaja u lancu. U pitanju je način da digitalni konvertori budu sinhronizovani u sempl (44.100, 48.000, 96.000 itd. u sekundi). U svakom digitalnom lancu potrebno je da samo jedan uređaj (po mogućstvu najkvalitetniji) bude „Wordclock master”, a da svi ostali budu „uklokovani” na njega kao slaveovi. U slučaju da oni to nisu i da je svako sebi master, dolazi do pucketanja i do neispravnog zvučnog signala u celom sistemu, jer digitalna reč ne počinje i ne završava se u istom trenutku ni kod jednog od njih. „Wordclock” informacija i „sample rate” mogu se proslediti zajedno sa digitalnim signalom kroz optički ili koaksijalni kabl, i to prilično dobro funkcioniše u manjim sistemima, ali kod sistema većih razmera postoji specijalizovan BNC konektor koji služi samo za wordclock i karakterističan je kod skupih i kvalitetnih digitalnih uređaja.

Sa zadnje strane nailazimo na priličan broj različitih konektora. Tu su: pozlaćeni analogni zvučni izlazi, i to nebalansirani (vidi okvir) u vidu činčeva (RCA), a i balansirani u vidu muških XLR konektora (poznatih i kao „Cannon”), zatim digitalni ulazi i digitalni izlazi koji su izvedeni u nekoliko standarda – kao optički (TOSLINK) i kao koaksijalni S/PDIF, BNC i AES/EBU balansiran, ulaz za Wordclock (vidi okvir), dva priključka za Wi-Fi antene, infracrveni ulaz i izlaz (za integraciju sa drugim infracrvenim uređajima i daljinskim upravljačima), priključak za Ethernet, D-sub konektor (za povezivanje na složene sisteme u pametnim kućama...) i priključak za napajanje strujom.

Nakon što smo objasnili šta od konektora postoji, potrebno je i da razjasnimo čemu koji od njih služi. Analogne izlaze potrebno je povezati na odgovarajući ulaz pojačala ili muzičkog stuba, miksete ili nekog drugog audio uređaja. Digitalni ulazi omogućavaju da neki uređaj sa digitalnim izlazima bude povezan na Transporter i da se njegov digitalni signal preslušava preko konvertora u Transporteru. Takođe, digitalni izlazi omogućavaju da Transporter bude povezan na ulaz nekog digitalnog uređaja (npr. DAT rikorder) i da njegov digitalni signal, bez konverzije, bude snimljen ili reprodukovan kroz taj uređaj. Ethernet priključak omogućava da se Transporter priključi na lokalnu mrežu, dok su Wi-Fi antene zadužene za njegovu integraciju u bežičnu mrežu u vašem domu, naravno ukoliko ona postoji. U svakom slučaju, priključak na Internet je neophodan da bi Transporter mogao da funkcioniše.

Nakon aktiviranja, potrebno je podesiti sve parametre vezane za internet pristup kao što su IP adrese, alfanumerički kodovi za pristup itd. Kada se uređaj poveže na SqueezeNetwork (online servis) ili na SlimServer (softver koji se instalira na jednom računaru u lokalnoj mreži), moguće je slušati program internet radio-stanica širom sveta ili strimovati zvučni sadržaj sa računara u mreži na kom je instaliran SlimServer. Ovaj računar može biti u lokalnoj mreži, ali je moguće koristiti i udaljeni računar sa koga će Transporter preuzimati fajlove preko Interneta (naravno, potrebno je da brzina internet konekcije u oba smera može da podrži ovaj protok).

Kvalitet zvuka ovog uređaja je na izuzetno dobar. U njega su ugrađeni veoma kvalitetni A/D i D/A konvertori koji su „odgovorni” za to. Mogućnost integracije ovog uređaja u kućno, poluprofesionalno i profesionalno okruženje je odlična i smatramo da će svako ko se nađe u blizini ovog uređaja biti prijatno iznenađen njegovim dizajnom i kvalitetom, ali, nažalost, veoma razočaran njegovom cenom, koja je nešto manja od 2000 evra i predstavlja ogromnu prepreku u popularizaciji ovog sistema. Smatramo da je cena previsoka i da, bez obzira na kvalitet uređaja i audiofilski pristup njegovoj izradi, on ipak prvenstveno služi za slušanje MP3 i sličnih sadržaja u kojima je kvalitet zvuka u startu diskutabilan. Zato je malo verovatno da će ovaj uređaj postati deo prosečnog audio sistema u domovima naših čitalaca.

Bojan DRAGOJEVIĆ