Hrčak komplikovaniji od psa

Poslednjih nekoliko godina pravilo je bilo da Pixar pravi daleko uspešnije animirane filmove od matičnog Diznijevog animacionog studija. Sada, kada je Dizni otkupio Pixar i stavio njihovog osnivača Džona Lesitera na čelo čitavog odeljenja za animaciju, čini se da će deo Pixarove magije preći i na starijeg brata”. Najnoviji film iz Dizni animacije jeste „Bolt”, priča o psu sa malo iskrivljenom percepcijom sveta oko sebe. Bolt je zvezda TV serije u kojoj je on superheroj. Da bi pas bio uverljiviji na ekranu, tvorci serije drže ga u iluziji da su zlikovci i njegove supermoći stvarni. Tokom snimanja epizode u kojoj zli dr Kaliko kidnapuje njegovu vlasnicu Peni, Bolt reaguje prerevnosno i sam sebe uvaljuje u veliki problem – upada u kutiju koja biva preko noći poslata u Njujork. Ubeđen da je Peni u smrtnoj opasnosti, Bolt kreće na putovanje nazad u Los Anđeles i na putu stiče pratioce, mačku lutalicu Mitens i hrčka Rajnoa, obožavaoca Boltove TV serije.

„Bolt” je još jedan od onih filmova koji je imao problema sa tim da stane na svoje noge, ali i za to je rešenje došlo iz Pixara. Kada je 2006. godine Džon Lesiter došao na čelo Diznijeve animacije, počeo je da menja starog džina po modelu svoje kompanije. Kao direktna posledica ovih promena u radu, „Bolt” je napravljen za osamnaest meseci, a ne za četiri godine, koliko obično treba Diznijevom studiju da napravi dugometražni animirani film. Sve se svodi na podelu posla na više timova i njihovu neprestanu koordinaciju, kao i na međusobnu komunikaciju. U skladu sa tim, kao i većina Pixarovih filmova, i „Bolt” ima dva režisera, Krisa Vilijamsa i Bajrona Hauarda. Ono što nije nesvakidašnje kod ovog filma jeste glumačka postava. Kao što nalažu nepisana „pravila pravljenja animiranog blokbastera”, junacima glasove pozajmljuju uglavnom velike holivudske zvezde. Boltu glas daje Džon Travolta, tinejdžerska zvezda Majli Sajrus pozajmljuje glas Peni, dr Kaliko je Malkolm Mekdauel, a tu su i komičari Suzi Esman i Didrih Bejder. Atipično, jedan od najdopadljivih likova u filmu, hrčak Rajno (Nosorog), nema glas velike filmske zvezde. Režiserima se toliko svideo glas animatora Marka Voltona, koji je davao glas Rajnou tokom nedovršenih animacija, da je na kraju zadržan i u finalnoj verziji.

Naslovni lik Bolta nije najzanimljiviji ni sa animatorske, ni za dizajnerske strane (a ni sa strane gledalaca, kako se pokazalo tokom projekcija). Hrčak Rajno naterao je animatore u Dizniju da unapređuju svoj animacioni alat i menjaju svoj krut stav pri radu sa likovima. Sistem koji nosi naziv PSD, tačnije Pose Space Deformer, predstavlja automatizovani alat za kontrolu udaljenosti i korekciju 3D mreže modela u zavisnosti od kretanja zglobova unutrašnjeg skeleta. Problem je bio u tome što je Rajno, kao hrčak, inicijalno zamišljen sa realnim četvoronožnim kretanjem, ali kada bi se za potrebe priče kretao dvonožno, izgledao je neprirodno. Da stvari budu još teže, dizajneri likova stalno su menjali i unapređivali Rajnov izgled, a animatori su kaskali za njima i ispravljali model i animaciju u hodu. Na kraju je model postao toliko glomazan da su njegova animacija i rendering trajali višestruko duže nego za ostale likove. Rešenje je bilo pravljenje dva odvojena kontrolna skina za Rajnoa, jedan za dvonožni, a jedan za četvoronožni mod. Za prelaze između ove dve forme urađene su posebne kontrole „nezgodnih” zona kao što su laktovi i kolena. Dodatni problem bila je činjenica da kod malog stvorenja kao što je hrčak većina zglobova stoje toliko blizu jedni drugima da automatizovana korekcija jednog zgloba utiče na susedne, i to, naravno, utiče nepovoljno. Peglanje svih ovih problema samo za Rajnoa trajalo je preko dva meseca.

Nove glavobolje animatorima doneo je i sam Lesiter, koji je ujedno i producent filma. Kako Pixarovci vole da inspirišu svoje animatore realnim predlošcima, Lesiter je doneo u studio kućnog ljubimca svog sina – činčilu. Radi lakšeg transporta, mali glodar je bio u prozirnoj plastičnoj kugli. Kretanje činčile u ovoj kugli toliko je oduševilo dizajnere da su rečili da ubace i Rajnoa u takvu kuglu, naravno na „oduševljenje” animatora. Na kraju je napisan alat koji kontroliše kuglu u skladu sa Rajnovim kretanjem. Animatori bi samo uneli putanju kojom Rajno treba da se kreće, a program bi sam uskladio njenu rotaciju oko malog hrčka u odnosu na njegove pokrete. Tek posle svega ovoga sledilo bi „doterivanje”, animacija krzna i sala malog gojaznog glodara.

Jedna od specifičnosti ovog filma, za koju će srpski gledaoci biti uskraćeni, jeste 3D bioskop. Naime, „Bolt” je pravljen sa Disney Digital 3D etiketom, odnosno za puštanje samo u salama sa digitalnim projekcionim sistemom koji produbljuje utisak treće dimenzije na platnu. Ipak, čak i bez treće dimenzije, gledaoci će moći da uživaju u specifičnom vizuelnom stilu „Bolta”. U Dizniju su posebno ponosni na svoj novi sistem za nefotorealistični rendering, koji pruža ultravisok stepen detalja, a slika pri tom zadržava „nacrtani” izgled.

Svi koji su radili na ovom filmu uvereni su u to da je svaki dan uložen u peglanje ovakvih detalja više nego dobro potrošen, a širom sveta publika i kritika, koje su imale prilike da vide ovaj film, imaju samo krajnje pozitivne utiske. Kako će se našoj publici svideti transkontinentalna avantura pseće TV zvezde videćemo kada „Bolt” dođe i u naše bioskope. Premijera u beogradskom Centru „Sava” zakazana je za 21. januar.

Dragan KOSOVAC