Planiranje kućnog bioskopa

Slika je samo pola doživljaja u kućnom bioskopu. Ali, da li je doživljaj pravi ako zanemarimo pravila koja su propisali proizvođači? Da li zaista vidimo i čujemo pun potencijal uređaja koji posedujemo?

Ulažemo mnogo vremena i energije da raznim optimizacijama i trikovima izvučemo maksimum iz našeg voljenog PC-a, zašto se onda ne bismo potrudili i oko ostalih uređaja koje već posedujemo? Nažalost, u dosta slučajeva detaljnije preporuke proizvođača ne postoje u standardnim priručnicima i uglavnom se svode na šematski prikaz kako treba pričvrstiti TV ili zvučnik na zid, ali ne i gde na zidu.

Srećom, pravila za postavljanje uređaja u kućnom bioskopu su univerzalna, sa vrlo malim odstupanjima kod raznih proizvođača. Možda se zbog svega ovoga u mnogim domovima mogu naći kućni bioskopi koji nisu postavljeni onako kako bi trebalo. Komplikacije često nastaju usled skučenosti prostora ili zbog šume kablova koju je teško izbeći. Ponekad je u pitanju i lenjost korisnika da se malo potrudi i pronađe optimalno mesto za zvučnike ili TV. Tako se mogu videti zvučnici koji stoje ispod radnog stola, visoko na ormanima, svi skupljeni na jedno mesto pored TV-a, ili kako je već moralo da se rasporedi iz raznoraznih razloga. U ekstremnijim slučajevima ne vodi se mnogo računa ni o tome da li je, recimo, prednji desni zvučnik zaista na svom mestu ili je tu slučajno povezan centralni zvučnik. U svim ovim slučajevima teško da ćete čuti i videti ono na šta je filmska industrija potrošila milione, a to je, priznaćete, šteta kada već posedujete opremu koja bi mogla da vam takav doživljaj i pruži.

Dakle, ovaj tekst je namenjen svima onima koji žele da izvuku najbolji kvalitet iz uređaja koji su kupili i imaju mogućnosti da to učine u zavisnosti od prostorije u kojoj se nalaze televizor i surround sistem kućnog bioskopa. Nećemo ulaziti u to koliko su ti uređaji kvalitetni ili koje formate mogu da reprodukuju, već da li je reprodukcija optimalna za prostoriju u kojoj se nalaze. Nećemo insistirati ni na tome da li je nužno imati, na primer, skupe kablove da bi se poboljšao kvalitet reprodukcije ili kakav D/A konvertor treba da poseduje DVD plejer, jer je to sasvim druga tema.

Moramo odmah da napomenemo i to da ne treba očekivati čuda: u dosta slučajeva poboljšanje će se primetiti tek posle dužeg vremena ili nekoliko odgledanih filmova, kada počnete da uočavate neke detalje u zvuku i slici kojih ranije jednostavno niste bili svesni.

TV prijemnik

U našoj zamišljenoj idealnoj sobi, televizor ćemo prvo postaviti tako da kada sedimo ekran bude u visini očiju i tačno ispred nas. Neprirodno je gledati sliku iz iskošenog položaja i ceo doživljaj se umanjuje time što ćemo se više zamoriti nego uživati u filmu. Cela problematika još više dolazi do izražaja sa LCD televizorima, kod kojih je posmatrana slika kvalitetna samo ako se gleda pod relativno malim uglom. Televizori sa katodnom cevi (CRT) i plazma ekranima nemaju ovaj problem, ali to nije razlog da ih ne postavite kako treba. Neki od vas već su stekli iskustvo u podešavanju osvetljaja i kontrasta na monitoru (kalibracija) da bi slika izgledala što prirodnije. Učinite isto i sa televizorom – podesite sliku tako da na njoj ima crne boje (vodite računa da ne preterate, da se ne izgube fini detalji u mračnim scenama filmova) i bele boje (gubitak detalja u svetlim delovima slike, „pregorela slika”). Sledeća stavka je zasićenje boja (saturacija). Poželjno je da glumci ne izgledaju niti bledo, niti crvenih lica, kao da su bolesni. Boje treba da izgledaju što prirodnije. U prodavnicama trgovci namerno pojačavaju kontrast i zasićenje kako bi sve izgledalo pompeznije i atraktivnije, što u neku ruku i moraju da urade jer su i same prodavnice previše osvetljene, pa bi normalno podešena slika izgledala prilično loše u nekim scenama. Gledanje tako „nasvirane” slike u kućnim uslovima na duže vreme nije baš prijatno. Ako imate tu nezgodu da vam se televizor nalazi blizu prozora na sunčanoj strani stana, moraćete preko dana da pribegnete trikovima trgovaca, ali za večernje gledanje podesite i zapamtite još jedne, mirnije postavke (većina novijih modela televizora može da memoriše više različitih konfiguracija).

U slučaju da planirate kupovinu novog LCD ili plazma televizora, pažljivo se raspitajte o rezolucijama koje podržava, broju i tipu priključaka koji ima, broju HDMI priljučaka za HTPC i neke druge uređaje, da li je proizvođač uopšte predvideo da se povezuje na računar i koji tip TV tjunera sadrži. Za nekoliko godina zatrebaće vam i tjuner za DVB-T (zemaljska digitalna televizija), koji već sada mogu da koriste oni koji svoju antenu mogu da okrenu ka predajniku na Avali, DVB-C tjuner za prijem digitalnih kanala u kablovskim sistemima, DVB-S digitalni satelitski tjuner za one koji već poseduju satelitsku antenu a ne žele dodatni risiver pored televizora. Dakle, kod TV prijemnika važan je sveukupan broj različitih priključaka za uređaje koje već posedujete ili koje ćete u budućnosti poželeti da kupite, a, naravno, važna je i dužina trajanja garancije i servisna mreža u našoj zemlji.

Prednji stereo zvučnici

Uobičajeni 5.1 zvučni sistem čine dva „glavna” prednja zvučnika, koji su obično, što je i poželjno, malo veći po zapremini i imaju dvostruku ulogu: reprodukuju standardni stereo zvuk kada slušate muziku ili film sa 2.0 zvučnim zapisom ili učestvuju, zajedno sa ostalim zvučnicima, u reprodukciji 5.1 zvučnog zapisa. Audiofili će vam zasigurno reći da je jedini pravi način za slušanje muzike običan stereo, tj. „2.0”. Naravno, tu dolazimo do problema različitih muzičkih afiniteta. Šta je bolje? O ukusima ne vredi raspravljati, pa nećemo ni mi. Naša iskustva su takva da je u većini slučajeva muzika zvučala najprirodnije i najprijatnije iz najjednostavnijih (što ne znači i najjeftinijih) stereo sistema, koji se sastoje od pojačala, CD/DVD plejera i para zvučnika odgovarajuće snage i zapremine.

Položaj prednjih stereo zvučnika u sobi odredićemo prema visokotoncu. Visina bi trebalo da bude podešena tako da se on nađe u visini ušiju slušaoca, jer ljudski mozak locira izvor zvuka prema pravcu iz koga dolaze visoke frekvencije. Poželjno da prednja dva zvučnika budu podešena sa što manjim odstupanjem od idealne visine i udaljenosti. Dakle, ako sami zvučnici nemaju odgovarajuću visinu, poželjno je postaviti ih na stalke ili zidne nosače. Postavljanje zvučnika u orman ili unutar polica izazvaće izobličenja u reprodukciji, pa ćemo imati prenaglašen, neprirodan i često iritirajući donji opseg frekvencija.

Sledeću stavku predstavljaju udaljenost i ugao glavnih stereo zvučnika u odnosu na mesto sedenja. Mereno od pravca televizora, ugao bi sa svake strane trebalo da iznosi po 30 stepeni. Odstupanje do 15 stepeni je u granicama tolerancije za daljinu koja obezbeđuje dobru stereo „sliku” slušaocu.

Ista pravila za pozicioniranje prednjih stereo zvučnika u sistemu 5.1 važe i pri postavljanju jednostavnijeg stereo sistema (2.0).

Centralni zvučnik

Postavlja se ispod ili iznad televizora i najznačajnija mu je uloga da reprodukuje glasove glumaca u filmu ili pevača na koncertima (na diskovima koji su tako producirani/miksovani, uglavnom DTS, a često i Dolby Digital). Ako odlučite da centralni zvučnik postavite na CRT televizor, proverite pre toga da li je zvučnik „magnetno oklopljen”, kako ne bi došlo do neželjenog magnetisanja ekrana. U slučaju da dokupljujete centralni zvučnik za postojeći sistem, preporučljivo je kupiti zvučnik iste firme koja je napravila i prednje stereo zvučnike. Ovim se izbegava pojava da on odskače u celokupnoj zvučnoj slici.

Zadnji surround zvučnici

Kada smo odredili visinu i postavili „glavne”, prednje stereo zvučnike, prema njima ćemo pozicionirati i zadnje. Zadnja dva surround zvučnika imaju zadatak da stvore atmosferu i pomognu pri stvaranju akustičkog privida 3D prostora, stavljajući vas u centar dešavanja. Njihov pravilan položaj omogućiće da prostorni efekti u akcionim filmovima zvuče dobro, pružajući utisak da je akcija svuda oko vas. Da li ste sve dobro podesili, najlakše ćete proveriti puštanjem test-zvuka iz računara ili nekog demo diska predviđenog za to.

Woofer

Primer pravilno postavljenog woofera

Današnji ljubitelji elektronske muzike ne bi se baš složili da je stereo zvuk najidealniji za slušanje, i najradije bi u celu priču ubacili i woofer (poseban zvučnik za tonove niskih frekvencija, „basove”). Za slušanje tog muzičkog pravca, to je sasvim u redu, pošto se on zasniva na naglašenoj reprodukciji niskih tonova, bez suptilnih detalja u zvučnoj slici, kakve sadrži, recimo, klasična muzika. Nas prvenstveno zanima kućni bioskop, a bas zvučnik ima veliki uticaj na to kako će ceo sistem zvučati u napetim scenama akcije na filmu. Da li će grmljavina zvučati dovoljno verno ili ćete je samo naslutiti, zavisi upravo od ovog zvučnika. Dobri wooferi učiniće da ostali zvučnici dobiju podršku u niskim tonovima, tako da ceo sistem zvuči kao da su zvučne kutije zapreminski mnogo veće. Iako je woofer naizgled najlakše postaviti u sobi, treba ipak malo obratiti pažnju. Najbolje bi bilo eksperimentisati sa postavljanjem na različita mesta i slušanjem neke scene iz filma koji ima 5.1 zvuk. Recimo, postavljen u sam ugao sobe, bas će dobiti na jačini, ali će izgubiti na vernosti zvuka (najniži tonovi postaju suviše naglašeni). Opet, preveliko odstojanje od zidova za posledicu može imati efekat odbijanja zvuka od zidova i vraćanja do slušaoca u kontrafazi, što zvuči prilično neprijatno. Kod idealno postavljenog woofera slušalac ne može sluhom da odredi pravac odakle dolazi zvuk, i u tom slučaju woofer se uspešno utopio u celokupnu zvučnu sliku sistema. Ne plašite se eksperimentisanja.

Soba

Nepravilno postavljen woofer koji izaziva pojavu talasa u kontrafazi

Akustički gledano, idealna soba za kućni bioskop trebalo bi da sadrži podjednako površine koje odbijaju zvuk (parket, pločice, zidovi...) i površine koje upijaju zvuk (zavese, tepisi, nameštaj). U takvim uslovima postiže se ravnoteža između suviše „otvorenog” zvuka, koji može i da odzvanja (slično praznoj prostoriji koja ima eho), i prigušenog, koji zvuči mrtvo i beživotno (u slučaju kada je soba pretrpana nameštajem i teškim zavesama). Obično je dovoljno samo dodati ili oduzeti tepih ili zavese, pa da soba dobije prihvatljive akustičke osobine. Druga stvar koja vam može pomoći jesu ekvilajzeri, koji mogu donekle da koriguju akustiku prostorije. Ali pažljivo, ne preterujte, pojačalu i zvučnicima ne prija ekstremno podešavanje ekvilajzera pri dužem radu na većoj snazi.

Koliko se ozbiljno shvata problematika podešavanja i kalibracije zvuka kućnog bioskopa govori i činjenica da se kvalitetnija 5.1 pojačala (risiveri) velikih proizvođača isporučuju sa mikrofonom, koji služi samo za kalibraciju zvučnog sistema u odnosu na sobu u kojoj je postavljen. Nakon procesa kalibracije, na displeju ovakvih uređaja dobijate preporuke šta bi trebalo promeniti u sistemu da bi zvuk bio što bolji.

Položaj mesta za sedenje, odakle pratimo filmove i slušamo muziku, nije ništa manje bitan od svega ostalog što smo pomenuli. Centralno mesto u odnosu na koje smo postavili televizor i zvučnike biće jedino na kom će sistem zvučati u svom punom sjaju. Veća odstupanja od te pozicije imaće za posledicu da se neki zvučnici čuju jače nego drugi, čime sebi uskraćujemo tiše zvučne efekte reprodukovane iz udaljenijih zvučnika.

Koliko najviše možemo da pojačamo sistem bez posledica po njegov rad? Imperativ je da zvuk bude reprodukovan što vernije, bez izobličenja koja nastaju preteranim pojačavanjem. Time ćete produžiti radni vek svog sistema, sprečiti da dođe do oštećenja komponenti i naučiti da uživate u zvuku koji nije iskvaren pištanjem, zujanjem ili brujanjem. Nažalost, kod nas je popularno puštati muziku „do panja”, najjače što se može, da zvučnici prave buku do krajnjih granica. Ipak, to je samo buka, a muzika je nešto mnogo suptilnije. Vremenom ćete naučiti šta je dovoljno glasno, a da pri tom ne dođe do izobličenja zvuka.

• • •

Bez daljeg udubljivanja u problematiku kvaliteta samih uređaja koji čine sistem kućnog bioskopa, kablova koji ih povezuju, medija i formata koji se koriste za slušanje muzike ili gledanje filmova, ovo su osnovne preporuke za postavljanje pojedinih audio komponenti, bez obzira na to da li spadaju u jeftinije ili ultraskupe. Čak i najskuplji i najkvalitetniji kućni bioskop neće dobro raditi ako nije dobro postavljen i podešen. Bitno je da izvučete maksimum iz onoga što već posedujete ili planirate da kupite. Prokletstvo je u tome što za malo više kvaliteta uvek treba izdvojiti mnogo više novca.

Zoran OLUIĆ