About SK Case Chase SK Case Chase is a prize competition organized for the readers of "Svet kompjutera" ("Computer World"), the oldest and best selling computer magazine in Serbia and Montenegro. Competition is sponsored by Chieftec and List Computers, distributor of Chieftec products in Serbia. Readers of "Svet kompjutera" are participating by sending their proposals (description, images, sketches) for modification (modding) of any Chieftec computer case to became an object of their desire. After jury in "Svet kompjutera" selects best proposal of one of the readers, the particular case is then modified by magazine's team to best reflect the proposal of the reader. Finished case is then presented in the magazine and in local TV shows, and selected participant of the competition is awarded by "case of his dreams". The competition has started in July 2007 and in the first round the seven cases have been modified. Second round will be held from March to December 2008, so you can expect at least 10 more great modifications yet to come. This is an article about 13th case.

SK Case Chase: Kućište „Kamionče”

Točkovi na kućištima su već viđena stvar, ali ovo naše nema točkove da se lakše negde pregura, nego da se – vozi!

Taman kada ste pomislili da je Case Chase postao muški konkurs i da tu pripadnice lepšeg pola nemaju (više) šta da traže, stiže nam pravo osveženje za ove letnje vrućine. Naime, Danka Vasilić iz Beograda je druga dobitnica kućišta posle više od godinu dana, koliko traje ovaj naš konkurs. Njen predlog predstavlja „nešto sasvim drugačije” i s punim pravom možemo da kažemo da je dala domaći zadatak svim budućim učesnicima u konkursu. Ideja koju je dala krajnje je neobična, a bila nam je i inspirativna, zato što se Danka zadržala na osnovnoj ideji (vidi njen crtež), a nama prepustila detalje. Zato je svaki minut izrade ovog kućišta bio veliko zadovoljstvo i uživanje.

Možda se na prvi pogled čini da je jednostavno napraviti kamion sa prikolicom, to jest staviti kućište na igračku kamiona tako da podseća na tovarni deo, ali videćete da baš i nije tako. Na samom startu zaključili smo da bi neko „normalno” kućište (kakva je većina onih koje smo do sada modifikovali), bilo zaista preveliko, tj. čitavo „Kamionče” ne bi baš opravdalo svoj naziv u deminutivu. Zato smo iz List Computersa uzeli Chieftec kućište CS-01 iz serije Maestro koje je vrlo dopadljivog izgleda, može da stoji i vertikalno i horizontalno i, što nam je u ovom slučaju bilo najvažnije, manjih je dimenzija.

Preuzimanje vozila Danka i izabranik njenog srca Dača, koji je i najviše „kriv” za njeno učestvovanje u našem konkursu, došli su po kućište pravo sa mora. Sticajem okolnosti, dok su oni bili na odmoru mi smo uspeli da saznamo da stilizovani inicijali „DD” imaju posebno značenje, pa se zato i nalaze na jednoj stranici „Kamiončeta”. Posle početnog oduševljenja opštim izgledom projekta urađenog po njenoj ideji, dobitnica se najviše obradovala upravo tom znaku, a zatim i ostalim detaljima, pa i registarskoj tabličici sa svojim imenom. Dača je takođe dobio svoju tablicu, ali u koverti – za svaki slučaj. Može negde da je zalepi, a može i da je čuva za uspomenu. U oktobarskom broju videćete kako je nastalo kućište: „Electro” – Kosta Berić, Novi Sad Na listi favorita i ovog puta nema noviteta, a evo i jednog saveta koji možemo da, u poverenju, damo (novim) učesnicima konkursa: veće šanse imaju ideje koje su nesvakidašnje i originalne, a kućišta na temu filmova, kompjuterskih igara, fudbalskih klubova i sličnog što je već viđeno tokom ovog našeg konkursa moraju da budu jako, jako dobra da bi se probila na ovu listu: „Bokserski ring” – Stefan Musulin, Zemun „The Book” – Miloš Petković, Vreoci „Gajba” – Ivan Krstin, Novi Sad „Good@TRON/off” – Marijana Kitić, Beograd „Halo 3” – Siniša Delić, Apatin „Ko to tamo peva” – Miodrag Čolaković, Novi Sad „Krivi toranj” – Slobodan Miletić, Kruševac „Lara Croft” – Veljko Veljković, Srpski Miletić „London Bus” – Vladimir Čolović, Beograd „Mad Cobra” – Bojan Čejić, Vršac „Ogledalce, ogledalce” – Nenad Marković, Kraljevo „R2D2” – Bojana Marković, Vršac „Spiderman” – Nikola i Aleksa Mihajlović, Beograd „Su-47 berkut” – Goran Rogić, Banja Luka, RS „Supersrbin” – Stefan Ilić, Subotica „The Zwer” – Robert Moldvaji, Novi Sad „World of Warcraft” – Đorđe Mihajlović, Beograd Sponzori konkursa: Svi predlozi sa liste u konkurenciji su za modifikacije kućišta u narednim brojevima.

Zatim smo u lokalnoj prodavnici igračaka kupili kamion koji bi po svojim gabaritima otprilike trebalo da zadovolji naše potrebe tako da sve koliko-toliko bude skladnih dimenzija. Takođe nam je bilo značajno da se na igrački lako odvaja tovarni prostor, i da se podiže kabina kako bi moglo da se pristupa optičkom uređaju koji će jednog dana biti u kućištu.

Međutim, iako manje od standardnih, kućište je prilično vitko, a dugačko, tako da je širina kamiona veća od širine kućišta, a dužina kućišta veća od dužine kamiona. Da bismo rešili ovaj drugi problem jednostavno smo prepolovili kamion i pomerili mu zadnje osovine tako da njegov ukupni „osovinski razmak” bude srazmeran sa dužinom kućišta.

Tek nakon toga mogli smo da pristupimo farbanju kamiona. Pošto je kamion delo poznatog proizvođača dečjih igračaka, to automatski znači da je napravljen veoma detaljno i da mu je završna fabrička obrada na zavidnom nivou, i da stoga farbanje nije nimalo lako zbog milimetarskih udubljenja koja simuliraju sve potrebne detalje koji ima svaki pravi kamion. Nažalost, zbog toga nam je prvi pokušaj farbanja prošao katastrofalno. Prvobitna ideja bila je da kabina kamiona bude žuta. Nakon detaljne pripreme za farbanje napravili smo amatersku grešku koja nam je kasnije zakomplikovala život. Naime, žuta boja u spreju od bilo kog proizvođača veoma je transparentna, tako da farbanje mora da se izvrši u više slojeva, a to je u ovom slučaju bila greška. Već posle drugog nanosa boje, farba je krenula da ispunjava razne proreze i sitne detalje na kamionu, i toliko ih je prekrila da se više nisu ni videli. Ta greška nas je koštala novog šmirglanja i ponovnog pripremanja za farbanje. Drugi pokušaj je uspeo: umesto u žutu, kabinu smo ofarbali u crnu boju, a detalje poput felni, motora, spojlera i rezervoara u boju hroma.

Posle farbanja, na redu je bilo rešavanje problema nedovoljne širine kućišta. Razliku od oko četiri centimetra morali smo nekako da nadoknadimo. Bez potrebe za komplikovanjem, na levoj i desnoj stranici kućišta jednostavno smo postavili po ivicama drvene letvice debljine dva centimetra i time dobili neophodnu širinu. Ružno, zar ne? Priznajemo, vizuelno to izgleda katastrofalno, čak i posle farbanja u crnu boju, ali ne i ako te drvene letvice u stvari budu i nosači cirade, koja će da sakrije lajsne i doprinese ukupnom izgledu i realnosti projekta, jer, složićete se, gotovo svaki kamion ima ciradu.

Beogradski studio „We-Do” (www.we-do.co.yu) izašao nam je u susret i na plastificiranom platnu odštampao sliku koju je pripremio redakcijski dizajnerski guruPošto cirada mora da se skida prilikom otvaranja kućišta, na platno smo kod kožara/sarača postavili drikere.

Kada smo završili sve korake u izradi ovog kućišta, prešli smo na sklapanje. Prednji i zadnji deo kamiona spojili smo mašinskim šrafovima za kućište i postavili ciradu. Kao šlag na tortu dolaze i tablice (onakve kakve će biti nove tablice u Srbiji, jednog dana), koje smo odštampali na kolornom laserskom štampaču i zalepili na predviđena mesta.

Na kraju, kamion izgleda kako je zamišljeno, ali ima jednu manu – RADI. Na najmanjem nagibu kamion se kreće, i taj problem se mora rešiti jer postoji velika verovatnoća da bi sleteo sa stola, a Miška nema da koči u mestu. Na laserskoj mašini smo od pleksiglasa napravili podmetače za blokiranje točkova i obložili ih žutom samolepljivom folijom. Sa ovom „dodatnom opremom” Danka ne mora da brine – neće „Kamionče” nikud sa stola.

Marko DRLJEVIĆ

Kamion igračka prvo je izgubio svoj originalni tovarni prostor, zatim smo rastavili kabinu, a šasiju smo prepolovili kako bi „Kamionče” dobilo na dužini. Posle farbanja, metamorfoza kabine je zapanjujuća, zar ne?		Cirada je nastala štampanjem našeg motiva na plastificiranom platnu, profesionalnim štampačem gigantskog formata. Kada je zalepljen porub, stavili smo drikere za montiranje platna na stranice kućišta. Uopšte se nismo trudili da zadebljanje stranica letvicama izvedemo pedantno i lepo, jer cirada sve to potpuno pokriva.		Delovi koji su bili od obične sive plastike dobili su dosta sjaja zahvaljujući boji u spreju koja daje efekat sjajnog, hromiranog metala.Tablicu smo nacrtali, odštampali na kolor laserskom štampaču i zalepili na predviđeno mesto pomoću obostrano lepljive trake.		Podmetači od pleksiglasa, obloženi samolepljivom folijom (kao i do sada, sarađujemo sa studijom Reclamare) imaju funkciju da spreče naše kućište da „krene svojim putem”.„Kamionče” u prvoj vožnji po beogradskim dvorištima.
Danka je poslala tehnički crtež kao ilustraciju svoje ideje, što je bilo sasvim dovoljna osnova za našu nadgradnju.