Legalna kontrola

RATEL-ov pravilnik izazvao je buru reakcija i na kraju je povučen

Oko „Tehničkih uslova za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za internet mreže”, koje je RATEL doneo 11. a objavio 21. jula, digla se velika bura u javnosti. Zanimljivo je to da su ranije doneti tehnički uslovi za mobilne i fiksne telefonske mreže ostali gotovo nezapaženi, a da je ovaj za internet mreže doneo pravu pobunu korisnika, provajdera, raznih udruženja i na kraju i pojedinih državnih organa.

Prema tvrdnjama RATEL-a, uslovi su zasnovani na Zakonu o telekomunikacijama. Reč je o odredbama u članovima ovog zakona i to nije sporno. Ono što je sporno kod ovih uslova jeste veoma neprecizno definisanje mnogih stvari koje ostavlja prostora za proizvoljna tumačenja i za posledicu može imati narušavanje privatnosti. Zamera se i neusklađenost sa propisima koje propisuje ETSI (čiji je RATEL član) i studijom Saveta Evrope, a u samim uslovima nigde se ne pominje Zakon o telekomunikacijama. Zamerke su upućene i na način na koji su uslovi doneti. Da, nije bilo direktne javne rasprave, iako RATEL tvrdi da već godinu dana priča sa provajderima o toj problematici.

Zamerke su upućene i odredbama da provajderi moraju da snose troškove opreme neophodne za nadzor, iako to u Zakonu nije eksplicitno navedeno. Zbog toga su mnogi najavili da će Internet morati da poskupi jer je oprema za nadzor veoma skupa. Teško da ćemo ovde uspeti da nabrojimo sve zamerke koje su upućene.

RATEL je, preko svog predsednika UO prof. dr Jovana Radunovića, objasnio da je imao zakonsku obavezu da donese ovaj „tehnički” dokument iz razloga bezbednosti zemlje od terorizma i diverzija, da su njime zapravo obuhvaćeni samo provajderi koji imaju konekcije ka inostranstvu (Telekom, Vip, Telenor i Verat), mada tako nešto ne piše u uslovima. RATEL tvrdi da je stavom jedan člana 55 Zakona o telekomunikacijama garantovana privatnost jer niko bez sudskog naloga ne može vršiti nadzor.

Veoma glasni u protestima bili su predstavnici Centra za razvoj Interneta, Udruženja provajdera, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, ANEM-a, čak i nekih političkih stranaka. Pored izjava u medijima došlo se do zaključka da će provajderi morati da pokrenu upravni spor pred Vrhovnim sudom ukoliko RATEL ne povuče problematične uslove.

Društvo za informatiku Srbije organizovalo je i okrugli sto o ovom problemu, a tada su se uključili i državni organi. Naime, Saša Janković, republički zaštitnik građana, i Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, izneli su u javnosti primedbe na dokument RATEL-a. U javnosti se oglasio i Odbor za rešavanje o sukobu interesa koji je saopštio da Pravilnik RATEL-a onemogućava njihov rad jer im onemogućava internu komunikaciju elektronskim putem. Naime, Zakonom o sprečavanju sukoba interesa naloženo je da Odbor obezbedi zaštitu podataka o ličnosti od mogućih zloupotreba, naročito kada se radi o podacima o funkcioneru i sa njim povezanim licima povodom situacija koje ne predstavljaju sukob interesa.

Zbog svega navedenog i reakcija javnosti Vlada Srbije uputila je Skupštini Srbije na usvajanje po hitnom postupku Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Tokom 6. avgusta sa g. Radunovićem su se u dva odvojena susreta sastali g. Šabić i g. Janković, i kao rezultat tih razgovora pozvali RATEL da stavi van snage problematične uslove bar dok se ne usvoji Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. RATEL je na sledećoj sednici 22. avgusta razmatrao ovaj predlog i doneo odluku da stavi van snage problematični dokument. Ovakva odluka je donet zbog pažnje i reakcija izazvanih u javnosti i sa željom da se Vladi, ministarstvima i javnosti omogući da u dodatnom roku iskažu svoj stav o Tehničkim uslovima. Dakle, dokument je stavljen na neku vrstu javne rasprave.

No, da sve neće biti tako jednostavno, pokazalo se vrlo brzo. Gospodin Šabić je zatražio od premijera Mirka Cvetkovića da Vlada Srbije amandmanima izmeni neka rešenja iz teksta Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je dostavljen Narodnoj skupštini.

Reč je, pre svega, o članu 45. zakonskog predloga koji organima bezbednosti omogućava da iz „razloga državne i javne bezbednosti”, i to „sve dok razlozi traju”, uskrate organu koji treba da štiti podatke o ličnosti uvid u relevantne podatke, zbirke podataka, pa čak i pristup u prostorije.

„Ovakvi rastegljivi i fluidni osnovi za ograničenje zaštite ljudskih prava trebalo bi da su stvar prošlosti. Oni ostavljaju mogućnost za zloupotrebe i bitno hendikepiraju mogućnosti za delotvornu zaštitu podataka o ličnosti, bez obzira na to kom organu ta zaštita bude poverena”, naveo je poverenik.

„Mogućnost za diskreciono, izuzetno značajno sužavanje ovlašćenja nadležnog organa u postupku kontrole i zaštite prava u suprotnosti je ne samo sa postojećim ovlašćenjima poverenika, nego i sa standardima koji su utvrđeni međunarodnim dokumentima, koje smo potpisali”, dodao je Šabić.

Bitka je daleko od završene. Pritisak javnosti i savesnih državnih organa uspeo je da napravi početni pozitivan efekat. Možda će nekome izgledati da se ljudi koji se bune protiv Tehničkih uslova RATEL-a zalažu da se bezbednosnim službama uskrati pravo nadzora. Zapravo, niko to ne traži, već samo da se definiše kada, ko, nad kim i u kom periodu može da vrši nadzor. Jer, ako se ne preciziraju takve stvari, može doći do različitih zloupotreba. Zamislite samo da neko može da dobije ili kupi informacije o vašoj komunikaciji! To može biti ljubomorni supružnik, komšija koji samo želi da vam crkne krava ili neko ko želi da zna vaše poslovne korake kako bi sebi obezbedio zaradu. No, ako se sve lepo definiše zakonima i pravilnicima tako da ovlašćeni nadzor zaista služi samo za sprečavanje terorizma i krivičnih dela, i to samo po nalogu suda, onda osnovna Ustavna prava o zaštiti privatnosti mogu da ostanu zaštićena.

Dušan DINGARAC