.rs

Prelaz sa .yu • IPTV • SBB bundle paketi • Telenor Internet

Desetog septembra konačno je završena preregistracija sa .yu na .rs domen. Preregistrovano je oko 50 odsto .yu domena, tačnije 19.372, a u oko 150 slučajeva javili su se korisnici domena koji nisu imali dokumentaciju i gotovo svi ti slučajevi pozitivno su rešeni na zadovoljstvo korisnika. Po starom, dobrom srpskom običaju, većina domena je registrovana u „minut do dvanaest”, iako je prelazni period trajao čitavih šest meseci plus period predregistracije – 28. avgusta je bilo preregistrovano samo osam hiljada, a petog septembra više od 16 hiljada domena. Petnaestog septembra je počela registracija .rs domena bez rezervacija, tzv. land rush faza, i tokom prvih osamnaest sati registrovano ih je 2756, uključujući i jubilarni 35-hiljaditi. U trenutku kada pišemo ovaj tekst, registrovano je 39.574 domena.

RNIDS podseća sve korisnike .yu domena koji žele da produže registraciju domena da to mogu učiniti od 3. novembra do 2. marta naredne godine kod nekog od ovlašćenih registara. Dodatni rok za produženje registracije je do kraja aprila 2009. godine, a 30. septembra 2009. svi preostali .yu domeni prestaće da postoje.

Telekom

Telekom Srbija dobio je privatizacionog savetnika. Od sedam podnetih prijava dve su zadovoljile tehničke uslove i odabrana je ponuda firme Morgan Stenli. Ova firma je tražila naknadu od 1,35 odsto od vrednosti transakcije, dok je konkurentska ponuda konzorcijuma Džej-Pi Morgan i Erste banke tražila 1,19 odsto. U obe ponude prihvata se da fiksna naknada za posao bude 250.000 evra, ali je pobednička ponuda tehnički bolja, a ta firma ima i više iskustva u ovakvim poslovima. Od savetnika se očekuje da do kraja godine predloži model privatizacije dela Telekoma na berzi u Londonu i/ili u Beogradu. Međutim, ministar finansija se zapitao da li je dobar trenutak za ovakav potez, s obzirom na veliku finansijsku krizu u svetu. Spekulacije govore da bi za akcije Telekoma najviše mogao da bude zainteresovan Deutsche Telekom, koji je vlasnik više firmi u okruženju i koji već drži nekoliko procenata akcija Telekoma kroz vlasništvo u grčkom OTE. Pretpostavke su da bi, uz eventualnu kupovinu akcija zaposlenih i građana, DT mogao relativno lako da dođe do većinskog vlasništva nad Telekomom Srbije, što državi nije u interesu.

Povodom deset godina MTS-a, promotivnih akcija i novih usluga, čelnici Telekoma pojavljivali su se u javnosti malo više. Tako je generalni direktor Branko Radujko izjavio da se upravo Telekom Srbija zalaže za potpunu liberalizaciju tržišta, da će objediniti fiksnu, mobilnu telefoniju i Internet i da će prvi rezultati biti vidljivi do kraja godine. Strategija Telekoma je razvoj širokopojasnog pristupa i ponuda dodatnih usluga poput IPTV. Vladimir Lučić, doskorašnji prvi čovek MTS-a, a u novoj organizaciji direktor za komercijalne poslove, najavio je da će od 15. oktobra krenuti IPTV usluga preko ADSL priključaka są ponudom od 80 kanala i besplatnim promotivnim periodom do kraja novembra. U ovom trenutku, Telekom ima 130.000 ADSL priključaka, tj. bar toliko potencijalnih korisnika. Kapacitet buduće IPTV je oko 200 kanala, a sistem pruža i mogućnost prenosa slike HDTV kvaliteta. Najavljeno je da će postojati mogućnost „snimanja” željenog programa na serveru Telekoma radi kasnijeg gledanja, a Telekom će se potruditi da obezbedi i aktuelne filmove za uslugu ’Video na zahtev’. U sklopu cele akcije, Telekom je najavio i ADSL priključke za nove korisnike po ceni od jednog dinara do kraja godine. Takođe, po prvi put je i zvanično najavljeno novo povećanje brzina ADSL-a.

Najavljeno je i proširenje pokrivenosti 3G signalom MTS-a (sa sadašnjih 89 naselja na sva naselja sa više od pet hiljada stanovnika), kao i intezivnija prodaja paketa 3G Net fizičkim licima od oktobra (trenutni broj korisnika je oko deset hiljada).

Od prvog decembra međunarodni telefonski saobraćaj će biti jeftiniji, a najavljeno je da će cena pretplate i lokalnog impulsa porasti. Prema rečima g. Lučića, svetski trend je da pretplata bude od 6 do 10 evra i da je većina usluga uključena u pretplatu (dakle, besplatna). Telekom će težiti ka tome.

Na desetogodišnjicu MTS-a puštena je nova numeracija sa prefiksom 066 (www.066i.rs). Reč je o kombinovanom postpejd i pripejd sistemu, namenjenom pre svega mladima. Za 500 dinara mesečno dobija se usluga u vrednosti od 1000 dinara, a ako je nekom to malo, može da dopuni račun kao klasičan pripejd. Glavna odlika je da mesečni račun ne može neprijatno da iznenadi kućni budžet, a ponuđena je šestocifrena numeracija.

Krajem avgusta, Telekom Srbije doneo je „Standardnu ponudu za interkonekciju” (www.telekom.rs/vesti/profil/Informator/17.pdf) sa drugim fiksnim operaterima, u kojima se definiše cena za terminisanje poziva u Telekomovoj mreži (uspostava veze i cena minuta) i tranzitni saobraćaj kroz Telekomovu mrežu. Cene su znatno više nego sadašnje cene lokalnih impulsa, no ovom prilikom nećemo se baviti nagađanjem mogućih budućih cena fiksne telefonije, već ćemo sačekati cenovnike, za koje je najavljeno da će važiti od prvog januara.

Država

RATEL je krajem avgusta stavio na javnu raspravu Pravilnik o primeni troškovnog principa (www.ratel.rs/index.php?page=novosti&id=2115&target=k_javna_rasprava&item=29&get_treerot=8&lang=srp) koji se odnosi na operatere sa značajnim tržišnim udelom. Primena ovog pravilnika planira se za početak naredne godine. Bez objavljivanja bilo kakvih proračuna, sada već svi (Telekom, RATEL, ministarka) pominju da će pretplata i lokalni telefonski saobraćaj poskupeti. Najavljuje se pojeftinjenje međunarodnog telefonskog saobraćaja i Interneta, ali nema nikakvih naznaka da će se cene svih usluga Telekoma uravnotežiti. Takođe, niko ne govori da li će i kako ovaj pravilnik uticati na cenu usluga SBB-a.

Predsednik UO RATEL-a dr Jovan Radunović izjavio je da je Internet u Srbiji skup. Po donošenju pravilnika o međunarodnoj interkonekciji očekuje se pad cena Interneta. Sva dokumentacija je pripremljena još pre godinu dana i sada je na potezu nadležno ministarstvo. Sopstvenu međunarodnu vezu u ovom trenutku imaju Telekom, Verat, Telenor i VIP, ali samo prva dva vrše dalju prodaju. Treba napomenuti da državne firme EPS, NIS i Železnice Srbije imaju optičku mrežu za sopstvene potrebe i da bi ozbiljnijim otvaranjem tržišta Interneta pre svega EPS mogao da komercijalizuje svoje prenosne kapacitete, koji prevazilaze potrebe ovog preduzeća.

Gospodin Radunović je najavio usvajanje pravilnika o WiMaxu do kraja godine i tender početkom 2009. godine, preciziranje uslova koje mora da poseduje nosilac licence u fiksnoj telefoniji i regulisanje VoIP saobraćaja. Nakon toga, tokom 2009. godine, može se očekivati tender za fiksne operatere.

Ministarka za Telekomunikacije gospođa Matić uglavnom se slaže sa gospodinom Radunovićem o svim predstojećim koracima u telekomunikacijama u Srbiji. Ljudi iz Ministarstva napominju da je neophodno i donošenje pravilnika o telekomunikacionim mrežama kao i pravilnika o ceni korišćenja brojeva u numeraciji. Zanimljivo je da ministarka predviđa pojeftinjenje međunarodnog telefonskog saobraćaja za samo 10 odsto, iako još uvek čeka predlog Telekoma o poskupljenju usluga fiksne telefonije. Inače, gospodin Radujko je izjavio da je Telekom podneo RATEL-u zahtev za povećanje cena još 30. jula. Što se tiče cene Interneta, ministarka pominje pojeftinjenje od 30 odsto, uz ogradu da ipak treba videti reakciju tržišta.

Ministarka je dobila i novog savetnika. Reč je o Slobodanu Markoviću, valjda najpoznatijem čoveku kada je domaći Internet u pitanju. On je član ICAAN-a, UO RNIDS-a, sećamo ga se iz akcija Centra za razvoj Interneta, raznih javnih rasprava o dokumentima (najsvežiji je upravo RATEL-ov pravilnik o „špijuniranju” Interneta kod kog je Slobodan započeo „pobunu”), a godinu dana bio je i urednik ove iste Internet rubrike u Svetu kompjutera. U svakom slučaju, Slobodan je čovek koji je stručan po pitanju Interneta i nadamo se da će on, kao savetnik ministra, uspeti da ostvari uticaj i doprinese boljem tretmanu Interneta i Internet regulative u Srbiji.

Povodom bure koju je izazvao RATEL-ov pravilnik o „špijuniranju” Interneta, predloga Zakona o zaštiti ličnosti i primedbi koje su na njega date, Republički zaštitnik građana gospodin Janković podneo je Vladi čak petnaest amandmana. Poverenik za informacije od javnog značaja gospodin Šabić apelovao je na Vladu da u predlog zakona uvrsti pomenute amandmane. Sada je sve na Vladi.

SBB

SBB je počev od desetog septembra duplirao brzinu Internet paketa, i to i dolaznog i odlaznog saobraćaja, a bez promene cena (www.sbb.rs/cms/view.php?id=820). Tako je sada najveća moguća brzina dolaznog saobraćaja čak 10 Mbit/s. SBB je po prvi put ponudio i pakete za svoje korisnike. Pod nazivom SBB MIX, nude se kablovska televizija i Internet po povoljnim cenama (www.sbb.rs/cms/view.php?id=822). FlatHome internet paketi kombinuju se sa osnovnim paketom digitalne televizije D3, uz ugovore koji traju 12 ili 24 meseca.

SBB je objavio i da je izgradio magistralnu optičku mrežu za sopstvene potrebe u Vojvodini. Nekoliko krakova te mreže prelazi preko granica Srbije stvarajući tehničke mogućnosti za međunarodnu interkonekciju. SBB sada samo čeka donošenje odgovarajuće regulative, a nakon toga će početi da nudi Internet svojim korisnicima, ali i drugim provajderima, po povoljnijim uslovima. SBB je nastavio sa uvođenjem novih kanala i njihovim prevođenjem na srpski jezik (History Channel je najnoviji od takvih kanala), radi na razvoju platforme za emitovanje HD sadržaja i pružanja usluga videa na zahtev (ove usluge očekuju se u prvoj polovini naredne godine). SBB je proširio svoj satelitski paket Total TV na sve zemlje regiona.

Ostali

Trku sa Telekomom i velikim provajderima mali provajderi sve teže prate. Ipak, neki od njih trude se da ne zaostanu, poput Madneta, koji je objavio povećanje brzina bežičnim korisnicima 30–50 odsto, bez povećanja cena.

Telenor je pokrenuo kampanju i promotivnu akciju za svoj 3G Internet. Korisnicima se nudi da preuzmu neophodnu opremu (HSDPA modemi u USB, PCMCIA i PCI-Express varijantama) i da Internet koriste mesec dana besplatno. Nakon toga, mogu da se odluče za neki od paketa ili da vrate opremu. Kampanja je dostupna stanovnicima Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, Novog Pazara, Požege, Sente i Guče, kao i Kopaonika, Zlatibora i Tare, a cene paketa možete videti na www.telenor.rs/?section=private&page=5928.

Iz Ministarstva za telekomunikacije stižu nove najave da će se uskoro početi s primenom elektronskog potpisa. S obzirom na to da su ovakve vesti lansirane već više puta, ali se zapravo ništa nije dogodilo u praksi, valja sačekati. Najavljena je cena sertifikata od 600 do 650 dinara godišnje.

Od guvernera Narodne Banke Srbije Radovana Jelašića stigla je nova najava da će Dina karticom moći da se vrše plaćanja preko Interneta. Najavljeni termin je oktobar ove godine.

Od dešavanja u regionu vredi pomenuti nekoliko vesti. Makedonija otvara 3G sa tri licence koje koštaju po 10 miliona evra. Kosmofon već poseduje ovakvu licencu od početka godine. U Hrvatskoj je najavljeno ukidanje analogne televizije za kraj 2010. godine a u Crnoj Gori T-Com je predstavio nove ADSL pakete koji su naišli na dobar odziv, pa sada ADSL korisnika u Crnog Gori ima 23 hiljade. Telekom Slovenija je po ceni od 1,3 miliona evra preuzeo Banjalučkog operatera kablovske televizije Netkom i time se proširio na tržište Republike Srpske.

Šesnaestog septembra na adresi www.microsoft.co.yu osvanuo je tekst sa slike. Sajt je „hakovan” i tako je ostao nekoliko sati, nakon čega je vraćena stranica koja vrši redirekciju na sekciju namenjenu Srbiji na glavnom Microsoftovom sajtu. Iako je uloga napadnute adrese samo da redirektuje saobraćaj, ipak ostaje negativan utisak – laici odmah postavljaju pitanje kako će Microsoftovi proizvodi zaštititi sajtove korisnika ako ne mogu ni sopstvene?

Dušan DINGARAC