Jubilej kompanije koja je izmenila Internet

Google slavi 10 godina

Poslednja decenija prošlog milenijuma predstavljala je most ka globalizovanom svetu novog. To su godine u kojima je osnova za globalizaciju, čudo zvano Internet, postajalo neizostavan deo potrošačkog društva. Ipak, malo je bilo vizionara koji su verovali da je moguće da neko gospodari ovim novim, slobodnim, paralelnim svetom informacija. Postojalo je ustaljeno mišljenje da je gospodar IT industrije onaj ko kontroliše dušu kompjutera, operativne sisteme. Ali, osnovni resurs novog milenijuma jesu informacije, a one se prenose putem Interneta. Centralizovati potragu za željenim informacijama da bi se bio jedini koji uspešno daje odgovore na sva pitanja, znači biti moćniji od obaveštajnih službi. Entitet koji zna interesovanja, navike, želje i lokacije 650 miliona ljudi nastao je pre deset godina – u garaži.

Temeljna postavka kompanije, koja je vodeći donosilac postmodernog informatičkog društva u naše domove, jeste hipoteza dvojice studenata po kojoj se najviši stepen relevantnosti rezultata pretrage za unetim pojmom ostvaruje tako što se prikazane stranice rangiraju po broju linkova koji vode do njih, a potiču od drugih stranica kotiranih visoko na hijerarhiji relevantnosti. Kao svaka teza, i ova je zahtevala proveru u praksi. Pomenuti studenti, Lari Pejdž i Sergej Brin, delili su svoju želju za organizovanjem svih informacija na Internetu, kako bi one svima bile lako dostupne, sa mnogim ljudima. Ali, ono što je bilo različito od buduće konkurencije proisteklo je iz njihove revolucionarne hipoteze, koju je prvi potvrdio engine BackRub. Ostalo je istorija. Iako nije bilo lako naći investitore za komercijalizaciju novog enginea u vremenu uspona AltaViste i Yahooa, prikupljenih 100.000 dolara bilo je sasvim dovoljno da se 7. septembra 1998. godine rodi Google. Deset godina kasnije, konkurencija ulaže milione ne bi li ponovila uspeh ove kompanije. Najsvežiji pokušaj je Cuil, o kojem smo pisali u prethodnom broju, čiji investicioni fond iznosi 33 miliona dolara. Međutim, toplu vodu je nemoguće dva puta izmisliti.

Navedena teza o relevantnosti je ekvivalent teorije relativiteta u fizici. To je baza za ekonomsku nadgradnju zlatnog rudnika zvanog Google. Naime, kvalitetni rezultati vode do zadovoljnih korisnika, a ovi do još više korisnika. Toliko mnogo korisnika govori najširem mogućem dijapazonu kompanija gde se treba reklamirati. Internet je marketinški raj: to je mesto na kome će reklama gotovo uvek biti upućena onoj ciljnoj grupi kojoj je namenjena. Ovakav začarani krug, koji Google koristi bolje od drugih zahvaljujući svojim kontekstnim oglasima, predstavlja jednodimenzionalni izvor prihoda za kompaniju. To njihovu prvu deceniju postojanja čini najfascinantnijom. Google je jedini multinacionalni ekonomski entitet na svetu koji, bez obzira na kupovinu mnogih brendova (YouTube, Double Click...), svoj profit ostvaruje samo na jedan način: putem kontekstnih oglasa. Postoje dva mehanizma za ovo: AdWords, koji prikazuje reklame povezane sa traženim pojmovima, i AdSense, baziran na deljenju profita sa drugim sajtovima koji prikazuju Googleove kontekstne oglase.

Kao i kod Darvina, tako i u ekonomiji vlada zakon opstanka, koji je i zakon jačeg. Veća riba, po pravilu, guta manju ribu. Google se po tome ne razlikuje od Microsofta i sličnih u narodu omraženih kompanija. Postavlja se logično pitanje – zašto onda korisnici imaju pretežno negativne stavove o Gejtsovoj imperiji, a na Google gledaju blagonaklono? Reč je o kombinaciji razloga. Jedna od bitnih razlika je korporativna ideologija. Microsoft nastoji da korisnike primora da koriste njihove proizvode. Otud imidž korporativnog siledžije. Google, pak, svoju filozofiju bazira na sloganu „Don’t be evil”. Dok Microsoft nastoji da uveća profit ulaskom na različita tržišta, Pejdž i Brin samo usavršavaju svoj jedini oblik prihoda. Ipak, to ne znači da Google ne širi svoja interesovanja. Međutim, njihovi proizvodi su besplatni za korisnike, u skladu sa ciljem kompanije da donese softversku slobodu svima, što je Microsoftova najgora noćna mora. Ta dva aspekta ove kompanije, usavršavanje mehanizma prihoda i softverski liberalizam, jesu, naizgled, mračno i svetlo lice Googlea, ali su njihove funkcije u stvari komplementarne.

Razmotrimo najpre mračnu stranu ovog džina. Da bi što bolje locirao ciljnu grupu za svoje reklame, Google sakuplja sve informacije koje se mogu dobiti od korisnika – interesovanja, navike, hobije, sadržaj email poruka... To je kompanija koja procesira skoro dve trećine svih pretraga na Internetu i kontroliše tri četvrtine svih kontekstnih oglasa. Korisnici više ne pretražuju Internet, oni guglaju. Teoretičari zavere vole da ističu da je to veoma opasno. Ali, da li je Google zaista zainteresovan za opsesiju domaćice da pronađe najbolje zelene zavese za svoju kuhinju i da li će ova saznanja upotrebiti protiv nje? Jasno je da se ovde radi samo o profitu. Za potrošačku industriju je najbolje da „čita misli” svojih konzumenata. Konačan ishod svakako je poboljšanje usluga samih korisnika Googlea. Međutim, nedavna saradnja sa kompanijom Yahoo, o kojoj smo pisali u julskom broju, kao i kupovina DoubleClicka, aktivirala je alarme u antimonopolskoj komisiji u Vašingtonu. Zbog toga pojedini analitičari upozoravaju da može biti opasno to što Google 99 odsto svog profita ostvaruje na jedan način. Ali, izgleda da oni zaboravljaju na brojne lobiste na platnom spisku ove kompanije, kao i na posete oba predsednička kandidata štabu firme. Imidž dobroćudnog džina ne znači da Google ne pliva u mutnim političkim vodama.

Ipak, izgleda da se narednih deset godina kompanije ogledaju u svetloj stani. Google je izbacio beta verziju svog browsera Chrome, koji će predstavljati ozbiljnu konkurenciju ostalima. Baziran na filozofiji minimalizma, koja je uspela pre deset godina, ovaj program je logičan potez u daljem etabliranju Googlea kao srca Interneta. Nova platforma za mobilne telefone Android stidljivo stiže na tržište prenosivih uređaja, ka kojem se kompanija vizionarski okreće, jer to je tržište novog milenijuma.

Prognoze globalizovanog sveta su dvojake: prema jednima, zapadnoj civilizaciji se bliži Orvelovski totalitarni ekvilibrijum, a Google i njegove mape su vesnik društvene apokalipse. Prema drugima, građani neće nositi bar kodove na čelu, i ako se Zapad oslobodi naftaške zavisnosti, onda nam se smeši postmoderno eko-friendly društvo sa svim slobodama, čiji je vesnik, opet, Google sa svojim štabom, poznatijim kao Googleplex.

Ivan VESIĆ