Kakva je sudbina Yahooa?

Microsoft je dobio „svoje” ljude u upravi Yahooa

U julskom broju „Sveta kompjutera” pisali smo o astronomskoj Microsoftovoj ponudi upućenoj bordu direktora druge po snazi internet kompanije Yahoo. Džin iz Redmonda ponudio je 44,6 milijardi dolara kako bi preuzeo vlasništvo nad popularnim servisom. To je za posledicu imalo skok akcija na 33 dolara po akciji. Direktori Yahooa, na čelu sa idejnim tvorcem kompanije Džerijem Jangom, odbili su ovu ponudu, što su analitičari okarakterisali kao emotivno-principijelnu, ali ne naročito ekonomski promišljenu reakciju. Pošto berza ne prašta, vrednost akcija pala je na prosečnih 20 dolara, ali je povremeno padala i ispod te cifre. To je razljutilo većinu investitora i deoničara, jer je, u savremenom biznisu, koncept emotivnosti i morala nepoznat, a dolar više jedina je determinanta kojoj se teži.

Microsoft je vremenom povukao ponudu, što je označilo početak „rovovske” bitke za sudbinu Yahooa. Rat se preneo sa kompanijskog na lični nivo. Bilo je potrebno odstraniti protivnike Gejtsove imperije, što znači celokupan bord direktora. Stiv Bolmer, direktor Microsofta, poznat po tome što u slobodno vreme kupuje svaku kompaniju u kojoj ima malih naznaka da postoji dobra ideja koja bi produžila agoniju njihovog neinspirativnog postojanja, pronašao je pravog egzekutera za Janga i ostale. Reč je o investitoru Karlu Ikanu, milijarderu koji je poznat po još ekstremnijem „hobiju”. Naime, to je čovek koji obožava da pokreće „revolucije” (proxy fight) u firmama čiji deo akcija poseduje, ne bi li postavio sebe u rukovodeće telo nesretne kompanije i popunio ga svojim kandidatima. Ikan, inače finansijer obe političke partije u SAD, zapretio je da će pokrenuti proxy fight kako bi instalirao Microsoft-friendly upravu. Bilo je samo potrebno obezbediti dovoljan procenat akcionara koji će na godišnjem sastanku deoničara sa upravnim telom kompanije glasati za Ikana i njegove ljude.

Pre sastanka, konsultacije vlasnika deonica sa analitičarima dovele su do zaključka da bi Ikan, kao eventualni direktor Yahooa, sa svojim bordom imao potpunu kontrolu nad kompanijom, poput većinskog vlasnika, iako poseduje svega 5 odsto akcija. Znači, Ikan ne poseduje ekonomsko vlasništvo, a praktično bi mogao da radi šta želi i da pri tom ne otkupi većinski broj akcija. Bolmer i Microsoft su za tako nešto hteli da plate 44,6 milijardi dolara. Ikan bi takvu kontrolu dobio besplatno. To, naravno, nije ubedilo sve deoničare da uskrate podršku Ikanu, jer se od njega očekuje da izvrši transakciju sa Microsoftom, a to je jedini siguran način da se obezbedi takav ishod.

Kako se sastanak u avgustu bližio, tako je situacija bila manje jasna. Imajući u vidu da je proxy fight retko kada u potpunosti uspešan za agresivnu stranu, te da često vodi kompromisu, dogovor koji je osvanuo pre samog sastanka nije bio previše iznenađujuć. Odluke donete na pregovorima, praktično u minut do dvanaest, potvrdile su se na sastanku deoničara u San Hozeu, država Kalifornija. Bord direktora proširen je sa 8 na 11 članova. Jedan od njih je, naravno, trojanski konj Microsofta, Karl Ikan, koji će tokom meseca odrediti još dva člana. Ostatak borda gotovo je ostao nepromenjen.

Dogovorom sa Ikanom, Jang i ostali su se spasli „kuke i motike” na sastanku, ali nikako nisu eliminisali senku Microsofta, koji im je sada korak bliži. Jasno je da su morali da daju određena obećanja Ikanovoj strani kako ne bi proradila pomenuta „kuka i motika”. Neki spekulišu o tome kako je to možda samo prodaja search enginea, ali ne i ostalih servisa i delatnosti. Ipak, i dalje je teško da bi Jang tek tako pristao da iščupa srž iz tela kompanije, mada mu opcije ponestaju. Naime, prema prvim objavljenim rezultatima, Jang i većina direktora dobili su preko 80 posto podrške. Kasnije se ispostavilo da se radilo o tehničkoj grešci, mada je to više ličilo na prikrivanje u stilu kineske vlade, jer je na zahtev deoničara izvršena revizija rezultata koja je pokazala da je Jang imao 67 posto podrške, a ostali oko 60. Ovo pokazuje da je dogovor sa Ikanom predstavljao spas za osnivača Yahooa, jer bi rezultati u suprotnom bili nepovoljniji. To implicira da je obećano mnogo toga.

Karl Ikan još nije prisustvovao sastancima borda, ali je izjavio da je pravo vreme za prodaju. Strasti su se smirile, a Microsoft se ne oglašava. Analitičari ipak procenjuju da će 2009. godina biti kritična za Yahoo. Ako se nešto brzo ne promeni, akcije mogu i dalje da padaju, a kada na kraju ove godine investitori budu podvlačili crtu, mogu biti veoma nezadovoljni. Ono što Microsoft jednom dotakne, to nikada više nije isto. Yahoo spas može tražiti u rastućem kineskom tržištu, čija ekonomija postaje najmoćnija na svetu. Kompanija je omiljena među kineskim korisnicima, a vlada ove komunističke države radi na njenom favorizovanju, pogotovo zbog najotvorenije saradnje u vezi sa cenzurisanjem svih sadržaja označenih kao nepoželjnih i pomaganja u otkrivanju identiteta disidenata. Zbog ovoga je Jang bio oštro kritikovan od strane deoničara, koji smatraju da je ovakvim potezom pao veoma nisko u pokušaju da se spase od Microsofta.

Kompaniji Google ruke su u ovom slučaju vezane, jer bi svako uplitanje od strane američkih vlasti bilo ocenjeno kao monopolističko (iako te iste vlasti ne nalaze za shodno da optuže Microsoft za monopol na tržištu operativnih sistema, što je EU odavno uradila). Yahoo je, tako, prepušten sam sebi. Redmonđani beleže ozbiljne gubitke u svojoj diviziji online servisa i, ako ne namirišu neke nove talente sa inspirativnim idejama, ne preostaje im ništa drugo nego da imperija sledeće godine uzvrati udarac. Sada imaju svog insajdera u stand-by režimu.

Ivan VESIĆ