Leadtek, Prolink, Compro, Items, Asus i NoName TV tuner kartice

Na tržištu se danas može naći veliki izbor TV tjunera za računare i prosečan kupac lako se može izgubiti u tolikoj ponudi. Pošto su nam u redakciju stigla brojna pitanja vezana za izbor TV kartica, odlučili smo da napravimo uporedni pregled kartica koje se u ovom trenutku mogu naći na našem tržištu, kako bismo budućim vlasnicima malo olakšali izbor. Naravno, nismo mogli da obuhvatimo sve kartice, pa smo se ovoga puta ograničili na ukupno 30 proizvoda firmi Leadtek, Prolink, Compro, Items, Asus i jedne kineske NoName firme koja se vodi pod imenom Ami. Tjunere smo, radi lakšeg poređenja, podelili u četiri kategorije. Prva kategorija su klasični analogni TV tjuneri, zatim idu tjuneri sa mogućnošću digitalnog DVB-T prijema, eksterni USB TV tjuneri i na kraju, tzv. Box tjuneri koji rade samostalno. Odmah da napomenemo da smo stekli utisak da je većina tjunera, uz nekoliko izuzetaka, generalno ujednačenog kvaliteta slike. Danas se svi tjuneri baziraju na tri dekoder čipa i kvalitet proizvoda zavisi pre svega od kvaliteta implementacije čipa, broja priključaka, količine opreme i upotrebljivosti pratećeg softvera. Zbog toga ne treba očekivati neke spektakularne razlike, ali one svakako postoje. Zbog nedostatka prostora nismo bili u mogućnosti da opišemo sve proizvode detaljno, pa smo izdvojili neke osobine koje su nam se učinile najbitnijima, a ostali tehnički detalji dati su u tabeli.

Analogno

Asus MyCinema P7131

Od analognih kartica, prvi se na testu našao Asus P7131 i iznenadio nas lošom slikom, što nismo očekivali od proizvođača kakav je Asus. Pored lošeg prijema slike, ni softver PowerCinema nas nije baš oduševio. On je zamišljen kao jedan jednostavan multimedijalni centar u kojem je moguće gledati televiziju, filmove, slike, slušati muziku, radio, narezivati diskove itd. Međutim, iako vizuelno lepo izgleda, korisniku ne pruža punu kontrolu nad uređajem. Na primer, ima samo tri nivoa kvaliteta snimanja (bez izbora kodeka), a kada se uključi odloženi prikaz, slika postaje vidno lošija (kockastija), jer se snimak „provlači” kroz enkoder sa malim bitrejtom. Takođe, uređaj veoma sporo traži programe, nema detaljno nameštanje kanala, trom je na komande i uopšte ima malo opcija za podešavanje, ali zato prikazuje vesti i vremensku prognozu sa Interneta. Šta je važnije, procenite sami.

Compro VideoMate Vista M3F

Sledeći se na testu našao Compro. Ovo je nova marka na našem tržištu, ali ima sve izglede da postane popularna, jer se odmah vidi da se momci trude da naprave dobar proizvod. Kvalitetne komponente, pozlaćeni konektori i inovativan korisnički interfejs je nešto što se retko viđa na TV tjunerima, pa je već na prvi pogled pridobio naše simpatije. Od preko 90 TV tjunera koje proizvodi ova firma, kod nas su se našla tri modela: Vista M3F, Vista E600F HW i Vista H900F HW. Svi koriste isti softver koji ima neobičan izgled, ali je praktičan i pruža dosta komfora. Neke od mogućnosti su, na primer, podešavanje oštrine slike, nivoa deinterlejsa ili nivoa otklanjanja šuma. Otklanjanje šuma je opcija koja ima cilj da poboljša sliku, ali u nekim slučajevima dovodi i do razmazivanja boja po ekranu, pa ne treba preterivati. Tu su i opcije za proizvoljno podešavanje formata slike, kropovanja (uklanjanja ivice), konfigurisanje tastera na daljinskom, a pri snimanju programa moguće je detaljno podesiti sve parametre. Teletekst je takođe odličan (ima ga samo model M3F), jer pamti sve stranice i ima veoma dobar sistem navigacije kroz stranice prostim klikom po brojevima na ekranu (kao po hiperlinkovima). Interesantna opcija je i Vista Gadget (radi samo na 32-bitnoj Visti), koja u prozorčiću na sidebaru prikazuje TV program, koji možete brzim klikom i snimiti. Kao i kod Asusa, kartice nije potrebno povezati na zvučnu karticu (iako se dobija interni audio kabl), već se zvuk prenosi digitalno kroz ploču.

Modeli E600F HW i H900F HW vrlo su slični i razlikuju se u odnosu na M3F po hardverskom MPEG-2 enkoderu, koji pri snimanju rasterećuje procesor, mada to danas nije od velikog značaja pošto su aktuelni procesori dovoljno brzi. Primera radi, na test mašini, hardverski snimak opteretio je procesor 2–3 odsto, naspram softverskog, koji je procesor „oznojio” oko 15–20 odsto. No, ako vam je brzina kritična, hardverski enkoder nema alternativu, jer dok on snima moguće je baviti se drugim poslovima. Još jedna nesvakidašnja opcija kod ovih kartica jeste to da omogućavaju automatsko uključivanje i isključivanje računara. Ona funkcioniše na taj način što se taster sa kućišta, umesto na ploču, spoji na TV karticu, nakon čega se računar može uključiti i isključiti pomoću daljinskog upravljača ili ga kartica može sama uključiti, ako je programirate da snimi program u određeno vreme. Sve kartice imale su prilično kvalitetnu sliku, osim modela M3F koji je imao nešto lošiji prijem kod programa sa slabijim signalom.

Od Prolinka nam je stigao Pixelview PlayTV Pro 3, takođe sa odličnom slikom. I on poseduje zanimljivo softversko rešenje – nema klasičan panel, već se sve opcije nalaze na ekranu u vidu neke vrste on-screen menija po kojem se klikće mišem. Ima sve uobičajene opcije za podešavanje, od kojih bi se mogli izdvojiti recimo konfigurabilni tasteri za daljinski. Ako planirate da koristite Vistu, pripremite se na lošu sliku u punom ekranu, jer se za prikaz ne koristi overlay režim sa interpolacijom tačaka, tako da slika izgleda „kockasto”. Kod ove kartice zvuk se povezuje spolja na audio kartu, što znači da će vam audio ulaz biti stalno zauzet.

Items ITV-300-7130

Items je još jedan novajlija kod nas i dolazi nam sa Tajvana. Na testu smo imali dva njihova modela, ITV 300 i ITV 380. Zapravo, radi se o istom modelu koji se razlikuje samo u dekoder čipu, ali i u slici, jer je ITV 380 imao za nijansu lošiju sliku i više „snega”. Zvuk se isto spaja eksterno na audio kartu, a i aplikacija je kod ovih kartica potpuno ista kao kod Prolinka (samo se drugačije zove), pa sve ranije rečeno važi i ovde.

Ami TV tuner

Slika je bila solidna i na dalekoistočnim NoName karticama zvanim Super Digital Video. One koriste softver Honestech TVR, koji je na Visti imao izvesnih problema sa skeniranjem kanala. Prisutne su sve uobičajene opcije, nema ničeg što bismo posebno izdvojili.

Za kraj je ostao Leadtek, koji je na testu imao najviše modela, sa svim mogućim kombinacijama konektora i opcija. Tu se nalaze kartice sa radiom i bez njega, sa hardverskim enkoderom i teletekstom kao i bez njih...

Leadtek WinFast DTV2000 H

Od interesantnijih ističe se, recimo, model DTV 2000 H, koji ima posebne priključke za antenu i kablovsku televiziju, tako da možete pratiti oba sistema (ne istovremeno) bez stalnog menjanja kablova. Aplikacija koja pokreće sve Leadtekove proizvode je Winfast PVR 2 i bogata je opcijama. Od interesantnijih tu su, recimo, Live Broadcast – emitovanje TV programa putem Mreže ili Interneta i Burn to disc – direktno snimanje programa na CD/DVD ili ISO fajl (za kasnije narezivanje) sa automatskim dodavanjem menija. Zajedničko za sve analogne kartice, osim TV2000 XP Expert i TV2000 XP Global, jeste to što ne prenose zvuk putem ploče i moraju se internim konektorom povezati na audio kartu, osim ako se koristi hardverski enkoder (kod onih kartica koje ga imaju). Slika je na ovim karticama bila generalno dobra, ali je bilo varijacija od modela do modela, kao na primer kod modela TV2000XP RM, koji je imao mutniju sliku od ostalih. Neki modeli ponašali su se čudno (da ne kažemo bagovito), što je možda posledica neispravnosti konkretnog testiranog primerka ili starije verzije drajvera. Tako je, recimo, model TV2000XP Global imao običaj da zaboravi sve skenirane kanale kad se sa gledanja TV-a prebaci na radio režim, a kod modela TV2000XP Expert samo teletekst nije radio na Visti x64, iako je sve ostalo radilo. No bez obzira na ove nedostatke, Leadtek je generalno ostavio vrlo povoljan utisak.

Digitalno

Leadtek WinFast PxDVR3200 H

Pošto je era digitalne televizije u svetu uveliko počela, svi proizvođači imaju u ponudi tzv. hibridne tjunere, kojima je moguće gledati i analognu i digitalnu televiziju. Mi smo na testu u ovoj kategoriji imali samo Leadtekove tjunere i oni su označeni slovom „H” (Hybrid). Najjači model koji je Leadtek ponudio iz ove serije, PxDVR 3200H, ima sve moguće opcije i priključke, uključujući i hardverski MPEG-2 enkoder. Uz ove tjunere obično se u paketu dobija i „digitalna” antena, što je, zapravo, klasična sobna antena i uglavnom je neupotrebljiva, osim ako niste baš blizu izvora signala. Mi smo, recimo, sa običnom Loga antenom uspeli da „uhvatimo” pet programa (RTS1, RTS2, Avalu, RTS eksperimentalni i Stankom), dok sa sobnom nismo uspeli nijedan. Najzanimljivija stvar kod digitalne televizije je, osim, naravno, bolje slike i zvuka, mogućnost snimanja celog TS-a (Transport Stream) jednog provajdera. Tako je, na primer, moguće snimiti sva četiri programa RTS-a odjednom i kasnije gledati ono što ste propustili. Druga zanimljivost jeste to što je moguće pratiti dva digitalna streama istovremeno, a sa dve kartice u računaru čak i četiri. Podržani su modovi PIP (Picture in Picture), PAP (Picture and Picture) i POP (Picture on Picture). Zvuk se može miksovati tako da se čuje jače jedan ili drugi kanal i moramo priznati da je istovremeno praćenje dve utakmice Evropskog prvenstva na prvom i drugom programu bio zaista jedinstven doživljaj. Napominjemo da kod ovih tjunera ono što je ranije pomenuto u pogledu povezivanja zvuka ne važi, jer se kod digitalne televizije zvuk čuje i bez povezivanja na zvučnu kartu. Ostaje nam samo da se nadamo da će i kod nas (najzad) početi da se brže razvija digitalna televizija, jer donosi brojne prednosti u odnosu na analognu.

USB

Prolink PixelView PlayTV USB 415

Sledeći su se na testu našli TV tjuneri koji se na računar povezuju preko USB interfejsa. Oni su lakši za instalaciju i apsolutno su nezamenljivi vlasnicima laptopa koji žele da prate TV program. I tu smo imali nekoliko modela na raspolaganju, a najlošiji utisak od njih je ostavio Noname USB TV. Razlog su velike dimenzije, loš prijem sa puno smetnji i zvuk sa dosta šuma. Aplikacija koja ga pokreće je dobro poznati Intervideov WinDVR 3, koji ima puno korisnih opcija.

Prolink PlayTV USB 415 je, za razliku od njega, sušta suprotnost. Ima veoma male dimenzije i jednostavan interfejs, sa vrlo malo opcija. On je imao nešto bolju sliku, ali nam se nije dopalo krčanje zvuka na pojedinim programima, tako da na kraju ovim USB dongleom nismo bili naročito oduševljeni.

Leadtek WinFast PalmTop DTV200 H

Najbolji u ovoj kategoriji bio je Leadtek, sa modelima koji su najopremljeniji od svih USB TV tjunera. Model DTV Dongle H prednjači po svojim malim dimenzijama, ali nas nije impresionirao kvalitetom. Imao je problema sa prikazom boja kod analogne TV (kod digitalne je sve bilo u redu), i ponašao se veoma tromo (skeniranje kanala trajalo je čitavu večnost). Najjači model svakako je DTV 200 H, koji poseduje najviše opcija od svih i ima najbolju sliku, dok je model Palmtop TV u zlatnoj sredini. Softver je isti kao i kod ostalih Leadtekovih kartica, tako da sve što važi za njih važi i ovde, uz napomenu da je teletekst loše urađen.

Bez računara

Za kraj smo ostavili tzv. Box TV tjunere. Tako se zovu jer su to zapravo mali televizori bez ekrana. Predviđeni su da rade samostalno, tačnije, za njihov rad nije potreban računar, te su kao takvi vrlo pogodni za one koji imaju monitor, a ne žele da se upuštaju u instalaciju softvera ili ne žele da uključuju računar da bi gledali televiziju. Oni na sebi imaju i VGA konektor za video karticu, tako da računar možete koristiti i kad ne gledate TV, bez potrebe za stalnim prevezivanjem kablova. Naravno, pošto ovi tjuneri služe samo za gledanje televizije, nemaju ni mogućnost odloženog prikaza niti bilo kakvog snimanja video materijala ili slika.

Items ITV-902

Od ovih uređaja na testu su bili Leadtek, Prolink i Items. Zajedničko za sve modele je da nemaju mnogo opcija za nameštanje i vrlo su jednostavni za upotrebu (kao i svaki klasičan televizor). Se sve uglavnom svodi na to da treba podesiti kanale i eventualno doterati sliku (osvetljenje, kontrast i slično). Leadtekov model je imao problem sa prepoznavanjem zvučnog standarda, pa smo morali ručno da podešavamo zvuk (PAL B/G). To, međutim i ne bi bilo toliko strašno da ne mora da se podešava svaki kanal posebno, pa ako na kablovskoj recimo imate preko 70 programa, jasno je koliko to može da bude neprijatno. Items ITV 901 je imao najkompletnije rešenje od svih testiranih modela. Od posebnih opcija, on poseduje vrlo korisnu mogućnost gledanja TV programa dok istovremeno radite na računaru (PIP ekran u tri veličine). Takođe, moguće je samo slušati i zvuk sa TV-a, a klikom na taster uključiti TV sliku, ako vam se nešto učini zanimljivim. Za razliku od njega, Items 902 imao je najgoru sliku, kao da nije proizvod iste firme. Deinterlejs ne radi kako treba pa se vide linije pri brzim pokretima kamere, a i sve je bilo nekako usporeno, od skeniranja kanala pa do tromog prebacivanja programa. Tjuneri podržavaju 16:10 formate i rezolucije do 1440 x 900 (1680 x 1050), tako da ni vlasnici wide monitora neće imati problema. Jedina mana ovih tjunera jeste to što i dalje koriste stare D-SUB konektore za monitore i TV kartice, iako je danas DVI de fakto standard. To se donekle može rešiti pomoću DVI-to-VGA adaptera, ali ne uvek. Što se Itemsa i Prolinka tiče, na testu ova kombinacija nije radila kako treba (probali smo na dva računara), tako da treba biti oprezan s tim, jer vam se može desiti da ne možete da koristite računar sa ovim tjunerima i da morate stalno da menjate kablove kad hoćete da gledate televiziju.

• • •

Kao što smo rekli, ponuda TV tjunera zaista je šarena i ima za svakog ponešto. Neke kartice razlikuju se samo u jednom konektoru, dok druge imaju sasvim nove interfejse i načine korišćenja – poput digitalne televizije, digitalnog enkodera i slično. U svakom slučaju, nadamo se da smo vam ovim prikazom bar malo približili osobine kartica koje se trenutno mogu naći na našem tržištu, a na vama ostaje da se opredelite, prema svojim potrebama, za onu koja vam najviše odgovara.

Dejan STEPANOVIĆ