Intel Atom 230

Intel Atom 230

Proces minijaturizacije računarskih sistema odavno je uzeo maha. U Intelu su već nekoliko puta pokazali da imaju sluha i za ovaj segment tržišta, a sada je pred nama procesor posebno razvijan za UMPC uređaje, pa čak i mobilne telefone – Intel Atom. Ono po čemu je ovaj procesor poseban jeste to da se po prvi put u Intelu nisu vodili idejom da naprave brži, već dovoljno brz procesor.

Iako možda ovo čudno zvuči za ovako „spor” procesor, ali Atom je zaista rezultat dugotrajnih istraživanja. Prva bitna stavka svakako je x86 kompatibilnost – zamislite Core 2 Duo kompatibilan procesor u vašem mobilnom telefonu, televizoru ili frižideru, koji će biti jeftin i pasivno hlađen, a pritom ipak dovoljno brz da potera čak i Windows Vistu. Za razliku od trenutnih prenosnih uređaja, za koje je zbog nekompatibilnosti platforme potrebno skoro iznova pisati sve aplikacije, proizvodi sa Atom procesorima biće prava pesma. Naravno, da biste stavili neki procesor u tako male uređaje sa ograničenim kapacitetom baterije, neophodno je da on bude izuzetno mali potrošač. U Intelu su pribegli gomili trikova i ukrstili prastaru Pentium (P5) arhitekturu sa SSE3 instrukcijama i SpeedStep optimizacijama iz Core 2 i na sve to dodali tehnologiju HyperThreading sa NetBursta, tj. Pentiuma 4. Da se mislilo na svaki milivat, govori i činjenica da je keš memorija u procesoru manje gustine u odnosu na Core 2 procesore, takođe pravljene u 45-nanometarskom procesu, kako bi se očuvao integritet signala na što manjem radnom naponu. Ne treba ni pominjati da Atomi menjaju radni takt prema opterećenju i u tome su do sada najbolji. Naravno, za kompletnu platformu potreban je i čipset ili nešto što obavlja njegovu funkciju. Zato se Atom proizvodi u dve verzije. Prva je klasična „samoprocesorska” i ovi Atomi imaju oznake sa i bez prefiksa N. Razlikuju se samo po potrošnji – 5W ili 2,5 W, respektivno. Obe serije kompatibilne su sa dosadašnjim setovima čipova. Druga verzija su oni sa prefiksom Z, koji su prilagođeni novoj ultraprenosnoj platformi Poulsbo koja u jednom dodatnom čipu sadrži sve potrebne kontrolere (grafički, memorijski, kontrola medija…) i zajedno sa procesorom troši ukupno 5W.

Nama su svakako zanimljiviji ovi prvi jer se takvi dobijaju u malim notebook i desktop računarima. Ovi Atomi rade sa svim LGA775 čipsetovima, ali se sreću samo sa Intelovim 945GC, jer i njegove mogućnosti prevazilaze potrebe Atoma. Takav računar donosi produžen vek baterije i smanjenu cenu u klasi ultralakih prenosnih računara, kao što je Asus EeePC, kao i efikasno rešenje za desktop korisnike kojima je više stalo do apsolutne tišine i smanjenja potrošnje električne energije.

Da bismo proverili koliko su ovakvi računari upotrebljivi i brzi u odnosu na postojeće, na test smo uzeli Intelovu D945GCLF matičnu ploču koja na sebi ima Atoma 230. Kao što smo već rekli, on se samo po potrošnji razlikuje od drugog trenutno dostupnog Atoma, onog sa oznakom N270. Oba rade na 1,6 GHz, imaju takt magistrale 533 MHz i drugostepeni keš ima 512 KB.

Performanse se ne razlikuju, pa ono što Atom 230 pruža jednako dobro (ili loše) radi i Atom N270, koji se već može naći u nekoliko malih notebookova poput MSI Winda. Želja nam je bila da vidimo koliko nova ultraštedljiva hibridna arhitektura pruža performansi u poređenju sa najslabijom aktuelnom linijom Intelovih procesora – Celeronima. Model 420 je idealan kandidat, jer kao i prvi Atomi radi na 1,6 GHz.

Uzevši u obzir sve uštede koje su načinjene da bi „mrav” trošio svega nekoliko vati, testirani Atom 230 pokazao je sasvim upotrebljive performanse. Ne treba zaboraviti ni to da je ova razlika u performansama procesora, iako velika, nesrazmerna drastično manjoj potrošnji električne energije u korist Atoma.

Najveća mana očigledno je FPU jedinica koja značajno zaostaje za onom koju imaju Core 2 procesori, dok je u ostalim operacijama i u iole bolje optimizovanom softveru, koji direktno podržava SSE3, iznenađujuće brz i upotrebljiv.

Očigledno je Intel izvukao maksimum iz uloženog, ali tako da je energetska efikasnost primarna, dok su performanse u drugom planu. Ipak, to ima i svoje nedostatke, bar kada su u pitanju PC računari na kakve smo navikli. Atom je dovoljan za „osnovnu zanimaciju”, ali za bilo šta više od toga mora se izabrati jači procesor. Ozbiljnija poslovna, kućna ili multimedijalna primena nije rejon gde se Atom dobro snalazi, pa je realno neupotrebljiv za bilo kakvu obradu foto, audio ili video materijala, dok o igranju i profesionalnoj primeni ne treba ni razmišljati.

Ipak, ogroman broj korisnika svoje računare koristi samo za pretragu po Internetu i komunikaciju, tačnije, za rad sa manje zahtevnim multimedijalnim sadržajima i takvima su „desktop” Atomi namenjeni. Ukoliko je taj računar i prenosan, onda je Atom idealan izbor. Šteta što još ne postoji čipset koji po potrošnji odgovara Atomu, jer Intel 945GC, koji će još neko vreme biti ekskluzivni pratilac Atoma i u nettop i u netbook računarima, troši čitavih 22W što poništava veliki deo uštede postignut na samom procesoru.

Cela ova priča odnosi se na korišćenje novog Intelovog mikroprocesora za klasične personalne računare, što je samo jedno tržište na kojem Intel planira da upotrebi Atom. Sa nestrpljenjem očekujemo da vidimo gde će ga Intel sve „gurnuti”. Naravno, nestrpljenje vlada i u slučaju konkurentskih rešenja, koja su već najavili nVidia, VIA i AMD. Tržište gde se ovakvi procesori mogu koristiti jednostavno je preveliko da bi bilo koja kompanija, koja je sposobna da napravi slično rešenje, dopustila Intelu da uspotsavi monopol i basnoslovno mnogo zaradi.

Nenad MARKOVIĆ