Gradivo iz odavno zaboravljenih, prašnjavih udžbenika ovoga puta obnavljamo uz Crimes of War, šuter iz kuhinje ruskog Burut Softvera. Da ne bude zabune, Crimes of War nije nova igra, već samo došminkano izdanje UberSoldiera 2 namenjeno zapadnom tržištu. Ostaje nejasno zašto se izdavač City Interactive odlučio za plasiranje nastavka nakon svih loših kritika koje je pokupio prvi deo.

I ovoga puta priča prati Karla Stolca, oživljenog nemačkog vojnika koji je predodređen da se povinuje naredbama onoga ko mu se prvi obrati nakon njegovog povratka iz večnih lovišta. U prvom delu igre bili smo svedoci toga da su mudri aktivisti francuskog pokreta otpora saznali za zli plan nemačkih naučnika i uspeli da se dokopaju Karla i od njega načine dobronamernu antifašističku ratnu mašinu. Nismo ni sumnjali da se njihova zajednička borba za slobodu nastavlja. Sada je njihov glavni cilj sprečavanje operacije koju su isplanirali SS-ovci. Pošto se Berlin nalazi pod opsadom, a Treći rajh pred krahom, najviši oficiri nemačke vojske smišljaju plan kako da iz zemlje evakuišu sve viđenije ljude dok se ne pojave Rusi.

Po ulasku u igru primećuje se prilično siromašan meni sa svega nekoliko opcija. Klikom na New Game može se desiti da odmah nakon kratkog učitavanja zaginete jer vas igra bez ikakvog upozorenja „baca” na mesto preplavljeno neprijateljima. Verovatno je već prva sekvenca većini igrača dovoljna da shvate da je ovo jedna od onih igara u kojoj nije potrebno preterano korišćenje sive mase. Međutim, da bi uneli malo svežine u Crimes of War, autori su ubacili jedan RPG element. Pre svake misije moguće je nadograditi Stolcove atribute: zdravlje, energiju, štit, ubersposobnosti i preciznost. Nadogradnja atributa vrši se iskustvenim poenima koji se dobijaju efikasnim eliminisanjem protivnika i obavljanjem zadataka. Misije su više nego klasične za ovu vrstu igre: probijanje puta do određene tačke, osiguravanje područja, uklanjanje stražara radi sigurnijeg prolaza saveznika itd. Sve je već viđeno i svodi se na rešetanje nacista u stilu neuništivog Švarcenegera iz filma „Commando”. Kada Karl veže četiri ubistva pogotkom neprijatelja u glavu, postaje superopasan i ulazi u svojevrstan bullet time (i ovo se čini već viđenim), koji je ovde nazvan uber-sniper mode. Tada, za kratak period vremena, naš junak dobija besmrtnost, veliku brzinu i neograničenu količinu municije. Ovo je veoma zgodna (i zabavna) sposobnost za (ne)prilike kada ste okruženi dvocifrenim brojem ljutih Nemaca željnih osvete. Ista stvar događa se i kada se vežu četiri ubistva nožem, s tim što se taj mod zove berserker. Osim što na kratko donose zadovoljstvo ludovanja nožem ili vatrenim oružjem, ova dva moda pune energiju glavnog lika. Energija služi za aktiviranje štita koji u nekim situacijama može da bude od velike koristi. Aktivirani štit usporava ispucane metke i stavlja ih pod vašu kontrolu. Njima možete upravljati i preusmeravati ih na neprijatelje. Međutim, ovo je rešeno vrlo neintuitivno i zahteva mnogo rutine da bi se uspešno praktikovalo.

Ako nešto treba ovakvoj pucačini da bi se izvadile fleke sa drugih mesta, to je oružje. Na sreću, njega ima dosta – od „lugera” do bacača plamena. Od situacije zavisi koje oružje treba nositi jer Karl može da ponese „samo” četiri puške odjednom. Kada se na to doda i nekoliko vrsta bombi, postaje jasno da su se autori potrudili da igračima omoguće što veći varijetet pomagala u borbi za slobodu. Okolina je interaktivna i većina objekata na mapi može biti podvrgnuta uništenju ili bar oštećenju, ali ta činjenica celokupnu linearnost igre ublažava samo za nekoliko promila.

Grafika je verovatno najveći adut Crimes of Wara, iako je za današnje standarde prosečna. Zbog toga će igra bez većih problema raditi i na slabijim mašinama, što će obradovati igrače koji nisu uspeli da odigraju nijednu igru u poslednjih godinu dana jer njihove komponente u sebi ne sadrže prefikse „giga”. Endžin veoma lepo generiše kako gradske sredine tako i prirodne pejzaže.

Animacije su urađene prilično dobro. Eksplozije i padanje pogođenih vojnika verodostojni su, a kako i ne bi bili kada se na njih svodi većina igre.

Veštačka inteligencija uopšte nije na zavidnom nivou. Neprijatelji retko traže zaklon, napadaju bezglavo i unose vam se u lice ne bi li vas iz nekog razloga odalamili kundakom u glavu. Ovo deluje potpuno besmisleno, ali kada se setimo na koji se način dolazi do berserker stanja svesti glavnog lika, potpuno je logično da neprijatelji „malo” i sami naleću na oštricu vašeg noža. Na većim nivoima težine neprijatelji nisu nimalo mudriji. Jedina razlika je u tome što ih je više, češće praktikuju bacanje granata i pucaju vrlo precizno.

Za zvuk u igri dovoljno je reći da se fenomenalno uklapa u celokupnu linearštinu. Glasovna gluma je krajnje zanimljiva. Veoma je zabavno slušati odrasle ljude koji glume kao đaci četvrtog razreda u školskoj predstavi.

Kada se sve sabere i oduzme, dolazimo do zaključka da Crimes of War predstavlja samo još jednu igru u nizu koja ne donosi apsolutno ništa novo. Ona pokušava da se, na neki sebi svojstven način, proslavi imitiranjem naslova koji su ostavili dubok trag u industriji igara u prethodnih nekoliko godina.

Ako je napolju tmuran dan, a vama je dosadno pa još uz to niste igrali ni Call of Duty ni Max Payne, niti ste gledali „Matrix”, onda preporučujemo da odigrate Crimes of War, jer će u tom slučaju sve što ova igra nudi za vas biti potpuno novo i verovatno veoma zabavno. U svim ostalim slučajevima verovatno ćete se već nakon prvog obavljenog zadatka zapitati da li je ovo vredno igranja do kraja.

Uroš ZORIĆ