The Experiment, na francuskom tržištu poznatiji kao eXperiment 112, sasvim sigurno je jedna od najčudnijih i najoriginalnijih avantura u poslednjih nekoliko godina. Kompanija Lexis-Numérique, u kooperaciji sa The Adventure Company, kreirala je igru koja donosi prilično svež pristup proverenom point & click sistemu, invertujući standardnu žanrovsku perspektivu i donoseći jedan dodatni sloj u kontrolnu šemu upravljanja radnjom.

Kompletna poenta igre i gimmick koji zaista predstavlja Eksperiment sa velikim E jeste činjenica da vaš zadatak u igri nije neposredno komandovanje nad junakom priče, već vam je poverena uloga manipulatora sigurnosnim sistemima koji nosiocu radnje služi kao terenski vodič i uputstvo za rešavanje problema. Nalik na deo posade „Nabukodonosora” koji ostaje za kontrolnom konzolom kada se Neo i ekipa spoje u Matriks, vaša uloga u igri svodiće se na navigaciju, osmatranje, traženje prolaza, otvaranje sigurnosnih vrata i signalizaciju koja će junaku (tj. junakinji) priče omogućiti da rasplete konce jedne solidne, mada konfuzne SF storije.

Dvostruko značenje Eksperimenta usko je povezano sa radnjom igre, smeštenom u nasukani supertanker-labolatoriju, na kojem su vršeni opiti koji su doveli do violentne smrti kompletne posade, sa izuzetkom naučnice Lije Nikols, koja se budi u kabini obrasloj u korov, zamotana u bandaže i priključena na infuziju. Uloge aktivnog voajera postajete svesni onoga trenutka kada Lia baci pogled u sigurnosnu kameru i zaključi da je neko, tačnije vi, posmatra. Sedeći za sigurnosnom konzolom negde u dubini broda, imaćete kontrolu nad kamerama, vratima, kompjuterskim terminalima i osvetljenjem na brodu, raspolažući svime osim sposobnosti za dvosmernu komunikaciju. Posle pomalo nategnutog uvoda koji koristi najstariji trik u knjizi kao pripovedački zamajac (amneziju glavnog protagoniste), Lia će zaključiti da ste oboje u buli, iz koje se morate iskobeljati zajedničkim snagama: vas u ulozi očiju i ušiju, nje u roli neposrednog izvršioca. Na ovoj tačci počinje priča sa korenima sličnim mitologiji System Shocka, predstavljena u potpuno drugačijoj, standardno sporoj avanturističkoj formi.

Kretanje glavne junakinje kroz ruinirane palube supertankera kontrolisaćete na prilično ingenioznan način: paljenjem svetala duž puta kojim želite da se kreće. Zaključana vrata otvaraćete prostim pritiskom na njihovu ikonu na tlocrtu dela broda u kojem se Lia nalazi, a isto važi i za aktiviranje terminala i različitih elektronskih uređaja. Vođenje Lije od svetla do svetla je od suštinskog značaja za igru, jer se na mnogim lokacijama (koje vidite kroz kameru) može naći neki koristan predmet ili clue koji će Liji pomoći da se seti svoje uloge u istraživačkom timu i dešavanja koja su dovela do katastrofe. Naravno, puko vođenje junakinje od tačke A to tačke B bilo bi previše monotono da nije sekundarnog istraživačkog aspekta: pretraživanja fajlova u brodskom Intranetu. Mnoge elektronske brave/sefovi i uređaji zahtevaju šifru koju je moguće saznati kopanjem po ličnim dokumentima nesrećnih naučnika, šerovanim fajlovima i čitanjem email kros- -korespondencije. Nekoliko oskudnih informacija koje ćete dobiti od gđice Nikols ne mogu da se porede sa tonama teksta, memoranduma, dokumenata, mejlova i audio-video fajlova koje ćete morati pažljivo da pretresate. Time ćete, pored traženih informacija neophodnih za dalje napredovanje, polako sklapati kockice katastrofe uzrokovane biohemijskim opitima na predstavnicima insektolike rase Tyriada otkrivene u dubini zemljine kore, koja je supertajni vladin istraživački sektor zaintrigirala sposobnošću lučenja supstance koja regeneriše tkivo i zaustavlja starenje. Kao i obično, igranje Boga i potraga za svetim Gralom se završila katastrofom, a na vama je da utvrdite pozadinu cele stvari i po mogućnosti spasite sopstvene glave.

Kao i u slučaju svih igara koje nisu „nativno” uradili timovi sa engleskog govornog područja, i The Experiment pati od nedovoljno kvalitetno sprovedenog procesa lokalizacije. Stvari koje su „izgubljene u prevodu” najviše pogađaju Lijinu naraciju, koja će vam često davati nejasne informacije vezane za put rešavanja tekućeg problema (npr. praviti nejasne reference na intranet fajlove i objekte u neposrednom okruženju). Sledeći veliki problem igre je očajno rešeni interfejs: ekrani sa kamerama koji po defaultu „startuju” minimizovani i preklopljeni jedni preko drugih zahtevaju konstantno manuelno sređivanje vašeg virtuelnog desktopa, resizing prozora i prevlačenje jednog menija da bi sadržaj drugog bio čitljiv. Ako je ikada bilo igara koje bi imale koristi od četiri ili više monitora, The Experiment bi komotno bio njihov najupečatljiviji predstavnik. Igri, naposletku, možemo i zameriti činjenicu da ne postoji nikakva opcija za trenutni transport ka lokacijama koje ste već posetili: često će se ukazivati potreba da idete sa jednog na drugi kraj broda (bar u prvoj polovini igre, dok se još uvek nalazite na brodu...), a mic po mic navigacija i Lijina ležerna sporost kretanja vrlo brzo će početi da vas ozbiljno smaraju.

Ako probleme tehničke prirode i relativno zastarelu grafiku ostavimo po strani, posvećenom igraču koji supstancu pretpostavlja formi ostaće više nego dovoljno materijala za kvalitetnu zabavu prilično ozbiljnog i ubedljivog karaktera. The Experiment je igra koja nagrađuje strpljive i predane, dajući im istinsko zadovoljenje posle svake uspešno savladane glavolomke.

Miodrag KUZMANOVIĆ