OSL2000 Boot Manager 9.18, Norton PartitionMagic 8.05 – BootMagic, BootPart 2.60, LILO 22.8, GAG 4.9, GNU GRUB 0.97, Acronis Disk Director Suite 10.0 – OS Selector

Više načina za podizanje više operativnih sistema

Na krajnje zaprepašćenje mnogih, broj operativnih sistema koji su još „u radu” može se predstaviti dvocifrenim brojem. Ovde se ne uzimaju u obzir stotine GNU/Linux distribucija, varijacija Mac OS-a i različitih Windows edicija. Ono što čini ovu brojku su UNIX-oliki sistemi, BeOS derivati, BSD garnitura, pa i veliki broj novonastalih projekata na temu SkyOS-a.

Sve više korisnika na hard diskovima ima više verzija Windowsa, posebno u „tranzicionom” Vista periodu, a linuksomanija je odavno počela i kod nas. Potreba za dual bootom apsolutni je aksiom, a slična situacija je i sa zaljubljenicima u Apple, koji su se verovatno već oprobali u instalaciji OS X „mačkica” (Leoparda, Tigra, Pantera...). Windows Boot loader u ovakvim slučajevima nije dovoljan, pa evo novog razloga za uporedni test...

MBR, VBR, chain loading

Krenimo od osnovnih pojmova u priči – iako ovo poslednje većinu podseća na Chain Lightning, to je u suštini način na koji se „lančanom reakcijom” prate instrukcije potrebne za podizanje operativnog sistema sa jedne particije. Jednostavno govoreći, Boot Loader prosleđuje fokus ka boot sektoru na disku, koji se od tog trenutka izvršava. Ovaj proces koji koristi većina programa na današnjem testu još se naziva i Bootstrapping.

Sledeća stavka je Volume Boot Record (VBR), takođe poznat i kao Partition Boot Sector, odnosno Volume Boot Sector. Ovo je „skup bitova” koji se mogu nalaziti na optičkim uređajima, USB memoriji i, naravno, hard diskovima. Ponovo prostim jezikom, VBR predstavlja početni sektor svake od particija, sa odgovarajućim boot kôdom. Pomenuto čitanje instrukcija pomoću Chain Loadinga upravo se odigrava preko zapisa koji leže u VBR-u.

Najzad stižemo i do najznačajnijeg pojma – Master Boot Recorda. Analogno prethodnom pojmu, MBR takođe predstavlja jedinstven boot sektor, osim što se ovaj nalazi na prvom sektoru hard diska. Ovo je lokacija na kojoj BIOS traži podatke o poretku postojećih particija i njihovom statusu, s ciljem utvrđivanja koja je od postojećih aktivna. Pojam MBR-a vezuje se i za tabelu primarnih particija (Partition Table). Tehnički posmatrano, struktura MBR-a se može grubo predstaviti skupom Bootstrapping instrukcija veličine 446 bajta i tabelom particija od dodatna 64 bajta. Preostala dva bajta rezervisana su za jedinstveni MBR potpis, čime se veličina ovog sektora zaokružuje na 512 bajta.

Uslovi testiranja

Da ne bismo pokvarili „harmoniju” na desktop računaru, jedinici koja uspešno radi sa popularnim XP-om i dve GNU/Linux instalacije Slackwarea, sve pod „rukovodećom palicom” LILO bootloadera, programe na današnjem testu testirali smo na jednom laptopu, ne štedeći njegov MBR.

Raznovrsnost fajl sistema i više operativnih sistema instaliranih na njemu savršeno su poslužili za ovu priliku. Skromni hard disk kapaciteta 40 GB podeljen je na dve primarne particije NTFS i FAT32 od po 10 GB i jedan extended blok od preostalih dvadesetak. Potonji se dalje sastoji od čak četiri GNU/Linux segmenta: EXT3 particije nastanjene Mandrivom 2008.1 Beta 2 (10 GB), SWAP prostora kapaciteta jednog gigabajta, ponovo Slackware 12 sistema na RaiserFS-u (4 GB) i, najzad, sve popularnijom Zenwalk „peticom” (3,2 GB, EXT3). Sve ovo predstavljalo je savršen poligon za više od deset programa od kojih smo tražili bootloading usluge...

OSL2000 Boot Manager 9.18

Krenimo od najjednostavnijeg na testu. Najjači adut ovog programa je fenomenalna automatizacija – potrebno je samo pokrenuti izvršni fajl i odabrati Install. To je sve! Situacija je nešto složenija ukoliko planirate i „pingvinolike” sisteme, jer je u tom slučaju potrebno instalirati pripadajuće loadere na njihove particije.

Boot ekran urađen je u starom dobrom Norton Commander maniru – pseudografici. Lista postojećih particija dominira ekranom, dok se prateće opcije nalaze u podnožju. Minijaturni help poziva se očekivanim funkcijskim tasterom, dok se ’F2’ i ’F3’ koriste za podešavanje tajmera i ostalih opcija menadžera. Vremensko odbrojavanje pre podizanja podrazumevanog sistema u startu je isključeno, a može se podesiti na vrednost do stotinu sekundi. Od ostalih podešavanja treba pomenuti alternativno podizanje sistema sa CD-a, skrivanje particija i pouzdani Stealth mod. Ova poslednja stvar služi za pokretanje podrazumevanog sistema u pozadini. To dalje znači da se OSL2000 boot ekran neće ni pojavljivati, kao da nije instaliran. Ukoliko želite da se vratite na klasičnu selekciju, sve što je potrebno jeste ponovno startovanje Setupa.

Norton PartitionMagic 8.05 – BootMagic

Iako ne predstavlja uskospecijalizovan program za multiboot, Partition Magic je jedan od vodećih programa u svom rangu. Među mnogobrojnim alatom koji dolazi uz aktuelnu verziju, ovoga puta svoje mesto našao je i BootMagic. Za razliku od ostatka paketa, dati modul potrebno je zasebno instalirati.

Konfigurisanje BootMagica je rutinski posao. Na jednom mestu se nalazi podešavanje vremenskog odbrojavanja, dodavanje aktivnih sistema, pa i samo osposobljavanje ovog alata. Svaki OS može biti zaštićen lozinkom, a može mu se odrediti i broj particija koje će „videti”. Ovo je krajnje interesantna opcija, samo morate biti pažljivi da ne sakrijete particiju na kojoj je instaliran BootMagic (pošto isti traži „čvrsto tle”). U našem slučaju, instalirali smo ga na drugu primarnu (FAT32) particiju i prilikom testiranja prijavili smo je kao nevidljivu. Da bismo ispravili ovu grešku, bilo je neophodno ponovno pokretanje programa, ali on se nalazio upravo na particiji koju smo sakrili. Njeno otkrivanje zahtevalo je restartovanje računara, a posle butovanja particija se opet sakrila. Morali smo da pokrenemo neki od preostalih programa i „prepišemo” preko MBR-a kako bismo se izvukli iz ove beskonačne petlje.

Posmatrano sa tehničke strane, stvari i nisu baš najbolje. Iako se navodi zaista široka podrška operativnih sistema, BootMagic u našem slučaju nije pronašao ništa vredno pomena. Pored detektovanog Windowsa XP, čak tri GNU/Linux distribucije ostale su nepronađene.

BootPart 2.60

Iako je potpuno besplatan, retko ko će imati mnogo vajde od ovog nazovi but menadžera. Problem je u prosto neverovatno komplikovanom sistemu ubacivanja operativnih sistema na spisak, jer grafički frontend za ovu „konzolnu” aplikaciju ne postoji. Shodno tome, apsolutno ne postoji način da korisnik zaobiđe čitanje pratećeg uputstva.

BootPart direktno se oslanja na NTLDR, Windows 2000/XP podrazumevani alat za podizanje sistema. Za razliku od Viste, u kojoj je ovaj proces zamenjen novim, BootPart koristi činjenicu da editovanje konfiguracionog fajla NTLDR-a i nije tako laka rabota. Iako bi trebalo da pojednostavi ovu proceduru, prikazaćemo šta je zaista potrebno za adekvatno postavljanje boot rekorda u našem primeru.

Prva stvar je kreiranje foldera „BOOTFILE” u rootu diska „C:” i raspakivanje arhive unutar njega. Dalje je potrebno pokrenuti komandnu liniju (CMD.EXE), preći na ovu lokaciju i pokrenuti izvršni fajl „bootpart.exe”. Ovako bez ikakvih parametara koristi se samo za listanje postojećeg poretka particija. U našem slučaju prikazano je njih devet, uključujući i Extended blokove, sve adekvatno propraćeno tipom, veličinom i adresama. Za objašnjenje tipa particija u ovoj neeksplicitnoj formi savetujemo vam da posetite www.win.tue.nl/~aeb/partitions/partition_types-1.html.

Postupak dodavanja u nastavku se svodi na unošenje „bootpart 3 BOOTLINX.BIN Mandriva” za prvu od postojećih distribucija. Analogno, ponovili smo postupak sa „bootpart 8 BOOTLINX.BIN Zenwalk”, dok je poslednji korak bilo unošenje specijalnog karaktera u vidu „bootpart a: BOOTLINX.BIN Boot floppy A:”. Ova linija se dodaje ukoliko je BIOS postavljen na direktno podizanje sa HD-a, pre čitanja sadržaja diskete.

LILO 22.8

Skraćenica koja stoji iza ovog kratkog naziva je LInux LOader, što već govori za sebe. LILO je prvenstveno zamišljen kao GNU/Linux alat, iako odlično barata sa gotovo svim postojećim porodicama operativnih sistema. Najveći nedostatak, posmatrano iz ugla prosečnog MS korisnika, leži u činjenici da se program ne može direktno instalirati pod okriljem Windows okruženja.

Postavljanje LILO-a može se vršiti preko izvorne arhive ili binarnog paketa. Znatno češće instalacija se obavlja prilikom dodavanja neke od GNU/Linux distribucija. Po završetku kopiranja fajlova i prilagođavanja budućeg sistema, završna stavka instalacije najčešće je postavljanje ovog ili „bratskog” GRUB menadžera. Korisnicima se pruža mogućnost dodavanja već instaliranih operativnih sistema na boot listu, a ovaj proces je najčešće (polu)automatizovan. Sam LILO je inicijalno u tekstualnom režimu, klasičnoj ASCII grafici, ali se može prebaciti i u grafičko okruženje.

Dodavanje i ažuriranje OS-a vrši se isključivo „pešice”, putem konfiguracionog fajla. Iako se lakše podešava od pomenute konkurencije, LILO zahteva da sve „slike” koje dodaje na listu budu prisutne u vreme zapisivanja na MBR. To direktno znači da sve particije moraju da budu montirane, a lokacije slika sistema (kernela) pravilno zapisane. Najbolje zaobilaženje ovog ograničenja jeste kopiranje ovih fajlova u „/boot” direktorijum sistema sa kojeg se konfiguriše LILO, ali ovo su već nešto kompleksnije radnje, posebno ukoliko želite samo da na meniju imate Vistu i XP.

GAG 4.9

Zanimljivo je da, iako potiče iz open-source sveta, GAG – The Graphical Boot Manager nije u stanju samostalno da pokreće GNU/Linux distribucije. Ukoliko želite da ga koristite i za ovu namenu, potrebno je da prethodno instalirate GRUB ili LILO na particije na kojima se distribucije nalaze. Windows edicije, pak, uspešno raspoznaje „od davnina” pa sve do Viste, koju može da podiže sa prve primarne particije.

Iako podržava zastarelu instalaciju sa flopi drajva, može da koristi i onu narezivanjem prateće ISO slike na prazan optički medij. Restartovanje računara sa ovim diskom u drajvu rezultuje emulacijom disketnog uređaja i jednostavnom instalacijom na MBR. Prilagođavanje programa nastavlja se dodavanjem aktivnih particija i opcionim postavljanjem tajmera. Prateći meni za prijavljivanje novih sistema krajnje je jednostavan, a svakom od unosa možete dodati jednu od petnaest ikona koje podražavaju porodice OS-a kojima data pripada.

Spisak podržanih sistema krajnje je zadovoljavajući, a tu je i mogućnost postavljanja lozinke na svaki. Od pratećih opcija valja pomenuti i mogućnost vraćanja na stari MBR, čime se GAG jednostavno uklanja sa diska.

GNU GRUB 0.97

Nekada najpopularniji boot menadžer u UNIX svetu, LILO, danas polako ali sigurno prepušta štafetu GRUB-u. Iako većina opcija postoji u oba programa, GRUB Legacy ipak predstavlja potpunije rešenje. Tu je prosleđivanje parametara modulima, mogućnost kreiranja spiska sa više od 150 sistema, preuzimanja slika OS-a sa Mreže, raspakivanje i butovanje istih, izmena inicijalnih RAM slika (Initrda) „u letu”, Diskless sistemi, Logical block addressing... Naziv Legacy stoji iza originalnog kôda, dok se trenutno punom parom radi na izdanju GRUB 2. Program se piše „od nule”, a krajnji ciljevi su modularnost, višeplatformska instalacija, podrška za skriptove itd.

Kao što smo maločas istakli, instalacija i ovog boot menadžera najčešće dolazi sa Linux distribucijama. Dodavanje Windows particija nadalje je najčešće pojednostavljeno putem čarobnjaka, dok je za naprednije korisnike ostavljena mogućnost „čeprkanja” po konfiguracionom fajlu. Inače, pored činjenice da je sam po sebi kompleksniji, GRUB dodatno otežava rad drugačijim adresiranjem diskova i particija. Ono što je na prosečnom Linux sistemu označeno kao uređaj „hda2”, GRUB će pozivati u formi „(hd0,1)”, jer brojanje započinje od nule. Analogno tome, prva primarna particija, najčešće nastanjena Windowsom, ovde će biti obeležena kao „(hd0,0)”.

Testirali smo i jednu alternativu baziranu na GRUB-u: GRUB4DOS 0.4.3 (gna.org/projects/grub4dos). Ovo je ponovo univerzalni Loader predviđen za rad pod Windows i DOS sistemima. Iako zvuči kao prava stvar, složenost tekstualnog konfigurisanja ovde maksimalno dolazi do izražaja, te ga nikako ne preporučujemo manje iskusnim korisnicima.

Acronis Disk Director Suite 10.0 – OS Selector

Prva stvar koju moramo istaći je da ovaj program zahteva aktivnu internet konekciju kako bi se „odomaćio” na vašem hard disku. Iako skidanje možete vršiti na bilo kom računaru, instalacija mora biti praćena odobravanjem nekolicine „poziva” matičnog sajta. Ukoliko želite da izbegnete ovu situaciju, kao u našem slučaju – sa laptopom bez pristupa Netu, program je potrebno inicijalno instalirati na online računar. Sâm Disk Suite nije problematičan, već je za brisanje postojećeg MBR sektora zadužena naknadna instalacija OS Selectora, kao kod PatitionMagica. Rešenje je jednostavno kopiranje svih fajlova iz novonastalog Acronis foldera, dodavanje fajla „\Windows\System 32\snapapi.dll” i njihovo adekvatno prebacivanje na notebook. Sledeći korak je eksportovanje vrednosti iz registra, sa lokacije „HKEY_LOCAL_MACHINE/Software/Acronis”, odnosno identične sekcije pod „HKEY_CURRENT_USER”. Čuvanje ovih vrednosti postiže se desnim klikom na odgovarajuću granu i izborom stavke Export, za čim sledi pokretanje dva novodobijena fajla na laptopu.

Bilo da ste se „pomučili” kao mi u prethodnom primeru ili ste jednostavno na istom računaru želeli boot menadžer, ovaj modul mora se zasebno pokrenuti. Rezultat kratke instalacije je restartovanje računara i podizanje grafičkog okruženja s mogućnošću dodavanja novih i izbora već instaliranih operativnih sistema. Iako na matičnom sajtu jasno piše da je Acronis OS Selector u stanju da se izbori sa svim popularnijim sistemima, startno je, nažalost, upotrebljiv samo za varijacije Microsoftovog čeda. Za ostale je potrebno ispoštovati GAG ili BootPart proceduru: instalaciju „maternjeg” boot menadžera na prvi sektor date particije.

Od stavki vrednih hvale treba pomenuti jednostavno kloniranje particija, dodavanje do 100 unosa na listu, pa čak i instaliranje više verzija Windowsa na jednu particiju. Ne treba zaboraviti ni odličnu deinstalacionu proceduru u kojoj se bira OS koji će se nadalje samostalno podizati, dok se OS Selector spontano dezintegriše sa diska.

• • •

Kao što se da primetiti, „samo” sedam programskih ostvarenja ušlo je u uži krug za testiranje. Razlog za eliminaciju kod većine se svodi na iracionalnu potrebu za disketnim jedinicama prilikom instalacije ili isuviše ograničenu trial metodologiju. Ako i pored opisanih ostajete nedorečeni, predlažemo da bacite pogled na EasyBCD 1.7.1 (neosmart.net/dl.php?id=1) i Gujin (gujin.sourceforge.net), respektivno za Windows i Linux populaciju.

U slučaju da već posedujete PartitionMagic na disku, ima smisla oprobati i BootMagic. U suprotnom ga ne preporučujemo, jer poseduje tek najosnovnije mogućnosti, a da ne pominjemo visoku cenu celog Norton paketa. Slična je situacija i sa Acronis OS Selectorom, koji ipak pruža nešto više funkcionalnosti. Na zaleđu ostaje i GAG sa mnogo potencijala, ali i dalje u senci iskusnijih igrača.

Ukoliko i postoji dilema oko aplikacija koje su u vrhu, poslednje mesto je 100% osigurano. Povodom „kvaliteta” BootParta možemo komotno otvoriti online peticiju za zabranu rada programskog tima na svim budućim aplikacijama. S druge strane, prva tri programa lako će naći svoje korisnike – GRUB i LILO su na strani slobodnog softvera, dok će OSL2000 odlično poslužiti zagriženim korisnicima Windowsa. Ovaj menadžer navodno je shareware, ali jedina stvar koja vas na to podseća jeste adekvatna poruka u uglu ekrana. Ne postoje zaključane opcije koje umanjuju upotrebljivost programa, kao ni vremensko ograničenje demoa, te ga preporučujemo zbog neosporne jednostavnosti.

Miloš KNEŽEVIĆ

	OSL- 2000	Boot- Magic (Partiti- onMagic)	Boot- Part	LILO	GAG	GRUB	OS Selector (Disk Director)
Osnovne karakteristike
Tekstualni meni	■	■	■	■	■	■	■
Grafički meni	■	■	■	■	■	■	■
Tajmer	■	■	■	■	■	■	■
Instalacija iz Windowsa	■	■	■	■	■	■	■
Podržani OS	9x/Me/NT/ 2K/XP/Vista	2K/XP	NT/2K/XP	GNU/ Linux	(preko CD-a)	GNU/ Linux	98/Me/NT/ 2K/XP/Vista
Boot
Floppy disk	■	■	■	■	■	■	■
CD-ROM	■	■	■	■	■	■	■
Hard disk	■	■	■	■	■	■	■
Sekundarni HD	■	■	■	■	■	■	■
Logičke particije	■	■	■	■	■	■	■
USB	■	■	■	■	■	■	■
Podržani sistemi
DOS	■	■	■	■	■	■	■
Windows 3.1x	■	■	■	■	■	■	■
Windows 9x	■	■	■	■	■	■	■
Windows Me	■	■	■	■	■	■	■
Windows NT	■	■	■	■	■	■	■
Windows 2000	■	■	■	■	■	■	■
Windows XP	■	■	■	■	■	■	■
Windows Vista	■	■	■	■	■	■	■
GNU/Linux	■	■	■	■	■	■	■
Mac OS X	■	■	■	■	■	■	■
*BSD	■	■	■	■	■	■	■
Solaris	■	■	■	■	■	■	■
SCO OpenServer (SCO UNIX)	■	■	■	■	■	■	■
UnixWare	■	■	■	■	■	■	■
OS/2	■	■	■	■	■	■	■
BeOS	■	■	■	■	■	■	■
QNX	■	■	■	■	■	■	■