AMD Phenom 9600 Black Edition

Mnogi su bili iznenađeni kada je AMD letos promovisao svoju novu liniju procesora namenjenu entuzijastima – Black Edition. Premijeru je ispratila prilična doza skeptičnosti s obzirom na to da su u pitanju „samo malo drugačiji” procesori koji se već godinama nalaze na tržištu, a da stvar bude gora, AMD se nije proslavio sa prvim Black Editionom, verzijom Athlona 64 X2 6400+, koji se dao „ubrzati” svega 10–20%.

Ipak, „iz druge”, ovaj koncept je profunkcionisao jer je AMD za „popravni” izbacio Black Edition verziju Athlona 64 X2 5000+ koji je zahvaljujući 65 nm procesu izrade i prilično niskoj „startnoj” frekvenciji omogućio mnogo bolje rezultate. Ovo je doprinelo i značajnijoj potražnji i znatno boljem imidžu Black Edition zamisli.

Već smo jednom pisali šta znači „crna oznaka” na AMD procesoru, ali nije zgoreg ponoviti. Osnovno, ono što ove modele izdvaja od standardnih jeste otključan procesorski množilac. U neku ruku, Black Edition procesori slični su FX modelima, probrana jezgra kojima nije postavljena blokada na promenu množioca. S druge strane, Athloni FX i ubuduće Phenomi FX po pravilu su najbrži, dok se u Black Edition varijanti može naći i procesor iz sredine ponude.

U svakom slučaju, nakon dva pomenuta Athlona 64 X2, nedavno je stigao i prvi Phenom u Black Edition varijanti. Prvi crni četvorojezgarni AMD procesor baziran na trenutno najjačem modelu, Phenomu 9600, kao on ima funkcionalna sva četiri jezgra čiji je radni takt 2,3 GHz (množilac 11,5), dok NorthBridge radi na 1,8 GHz. Osnovni takt je, naravno, 200 MHz, a memorijski kontroler po defaultu treba da radi sa DDR2-1066 memorijama. Ovde moramo pomenuti da ovo nije uvek slučaj, tj. da je AMD priznao da postoji problem kada Phenomov memorijski kontroler radi na DDR2-1066 specifikaciji, zbog čega sa mnogim ovakvim memorijskim modulima Phenomi ne mogu da rade na više od 800 MHz. U svakom slučaju, Phenom 9600 Black Edition, osim po otključanom množiocu ne razlikuje se od standardnog Phenoma 9600, pa ćemo se mi koncentrisati na priču o množiocu i tome kako ga iskoristiti za povećanje performansi.

Ko je probao da overklokuje neki Athlon zna da je to prilična komplikacija zbog nekoliko međusobno „uslovljenih” frekvencija. Kod Phenoma situacija je još za nijansu komplikovanija. Kod AMD-ovih quadcore modela postoji čak pet različitih frekvencija o kojima se mora voditi računa prilikom overklokovanja.

Prva je tzv. referentna frekvencija, i ona je po defaultu 200 MHz, a sve ostale frekvencije izvode se njenim umnožavanjem. Manje upućeni korisnici često je nazivaju i frekvencijom magistrale, dok se u nekim BIOS-ima čak naziva i Processor Clock. Najverovatniji razlog za sve ove greške jeste činjenica da se podizanjem referentnog kloka automatski menjaju sve radne frekvencije procesora i njegovog memorijskog kontrolera. Ipak, svi ovi nazivi su netačni, ovaj „osnovni” takt naziva se „referentni” u AMD-ovoj terminologiji.

Druga frekvencija o kojoj treba brinuti jeste ona na kojoj radi HyperTransport. Kod AMD Phenoma ta frekvencija je 1,8 GHz (efektivno 3,6 GHz – DualDataRate) i za nju postoje posebni množioci, zbog čega se može smanjivati i uvećavati. Generalno ima veoma mali uticaj na performanse, a može da uzrokuje priličnu nestabilnost, pa je treba držati u propisanim okvirima.

Treća frekvencija je frekvencija NorthBridgea, što je jedna od velikih novina koju je doneo Phenom. Takt procesora razdvojen je od takta memorijskog kontrolera, „Crossbar Switcha” i trećestepenog keša. U slučaju modela Phenom 9500 i 9600 (običan i Black Edition), „severni most” radi na 1,8 GHz, dok procesori rade na 2,2 GHz, odnosno 2,3 GHz.

Sledeća frekvencija koja se dobija iz „referentne” jeste takt memorije, tačnije memorijskog kontrolera, a konačno, tu je i frekvencija samih jezgara. Zasad postoje modeli čija jezgra rade na 2200 MHz (množilac 11x) i 2300 MHz (množilac 11,5).

Sada kad smo se upoznali sa kompleksnošću Phenoma, da se vratimo našem test primerku. Phenom 9600 Black Edition ima otključane množioce za NorthBridge i jezgra. Pod pojmom „otključani” podrazumeva se da se oni mogu slobodno podizati iznad nominalnih vrednosti, čime se menja takt severnog mosta i četiri jezgra. Kod običnih procesora, oni se mogu samo obarati. S obzirom na kompleksnost Phenoma, bilo bi pogrešno reći da se ubrzava ceo procesor jer, ukoliko se ne menja referentni takt – takt memorije, L3 keša i HT linka se ne menja, a sve ovo se nalazi unutar Phenom procesora.

Promenom množioca moguće je podignuti frekvenciju bez menjanja referentnog takta, pa je ovo i najbezbedniji i najsigurniji overklok, jer se omogućava promena posebno procesora, posebno NorthBridge čipa.

Naš test primerak podvrgli smo nizu testova različitog tipa kako bismo utvrdili njegov maksimalni overklok bez dovođenja u pitanje stabilnosti. Nakon iscrpnog testiranja ispostavilo se da procesor radi na maksimalno 2,6 GHz, što se nikako ne može smatrati spektakularnim overklokom i, kao i u slučaju „rodonačelnika vrste” Athlona 64 X2 6400+ Black Edition, dovodi u pitanje čitav koncept.

Probali smo da otkrijemo i koji je to najviši takt NorthBridgea koji ovaj primerak procesora može da izvuče. Ispostavilo se da je to 2,2 GHz, što je sasvim solidan overklok u odnosu na fabričkih 1,8 GHz. Problem je u tome što su dobijena ubrzanja veoma mala, dok se, s druge strane, disipacija toplote znatno povećava, zbog čega izvlačimo zaključak da se sa maksimumom za Northbridge ne treba igrati jer prosto nije vredno uloženog vremena i truda. Najveći dobici javljaju se u radu sa memorijom, jer se podizanjem frekvencije Northbridgea podiže i radna učestalost L3 keša, i to se jasno vidi u rezultatima koje daje Sisoft Sandra 2008 SP1.

Ostalim testovima više prija podizanje takta jezgara, pa ipak preporučujemo da se „termalni budžet” potroši pre svega na povećanje radnog takta jezgra procesora. Pojam „termalni budžet” odnosi se na činjenicu da se Phenom procesori mnogo zagrevaju i da gornju granicu overklok rezultata često diktira preveliko zagrevanje tj. disipacija toplote. U tom slučaju, da vam se procesor ne bi previše zagrevao, bolje je suzdržati se od o/c Northbridgea i svaki dodatni stepen Celzijusa utrošiti na takt jezgara.

No, ukupan procenat ubrzanja teško da može da pređe 15%. To je malo i masa korisnika će već na ovaj podatak odmahnuti glavom. Svestan da overkloking potencijal njegovih quadcore procesora nije velik tj. da trenutna arhitektura teško prelazi 2,6–2,7 GHz, AMD je odlučio da Phenom 9600 Black Edition prodaje po ceni identičnoj „standardnom” Phenomu 9600. Budući da mnogo kupaca koji se trenutno odlučuju za quadcore procesore spada u red „naprednih” tj. entuzijasta, ovaj potez ima smisla. Po istoj ceni kupac dobija procesor sa kojim će se lakše „poigrati” u cilju postizanja boljih performansi. Dobronamerni kažu da je ovo AMD-ov poklon svojim zadovoljnim korisnicima, dok oni skloniji „velikom belom” kažu da je na ovakav izbor, otključavanje trenutno najboljeg procesora, AMD prosto nateran i navode ga kao jedan od očajničkih poteza da se malo poprave prodajni rezultati prvog „četvoroglavog” AMD modela.

Mi se ne bismo priklonili nijednoj od ovih ideja, već bismo prosto izvukli svoju korist, jer ako je suditi po slučaju našeg test procesora, kupac dobija Phenom 9900 po ceni Phenoma 9600. Pri tom Phenom 9900 tek treba da se pojavi na tržištu, dok „crni” Phenom 9600 treba da je već dostupan u vreme dok čitate ovaj tekst.

S obzirom na to da je AMD-ova ponuda procesora sa četiri jezgra i dalje vrlo oskudna, svaki nov član je dobrodošao. 9600 Black Edition nije mnogo brži od ostala dva procesora koji se trenutno mogu naći, ali je i dalje najbrži, makar do pojave 9700 i bržih modela. Cenovno je vrlo prihvatljiv i sposoban je da se uhvati „u koštac” sa konkurentskim modelom, zbog čega je svakako vredan pažnje. Ako ste povrh toga ljubitelj AMD procesora i računar koristite za zahtevne aplikacije koje su sposobne da uposle sva četiri jezgra u Phenomu, ovo bi mogao da bude vaš sledeći procesor, u ovde prezentovanoj crnoj ili, pak, klasičnoj, „zaključanoj verziji”.

Saša UZELAC