Mac OS X 10.5 Leopard

Šesta iteracija Appleovog operativnog sistema za Mac računare

Godinama unazad, bolje reći već pune tri decenije, tim iz Kupertina unosi inovacije na polju hardvera, operativnih sistema i softvera uopšte, i nema nameru da od toga odustane. Naravno, reč je o Appleu, kompaniji sa specifičnim stilom i jasnom vodiljom – biti ispred svih.

Pored mnogih drugih softverskih i hardverskih novotarija, krajem prošle godine iz Appleovih laboratorija izašla je i šesta iteracija operativnog sistema Mac OS X sa nazivom Leopard i oznakom 10.5. Pre nego što vidimo šta tu ima novog, odnosno unapređenog, da se malo upoznamo sa razvojem ovog odličnog OS-a.

Sve je počelo marta 2001. godine kada je Apple promovisao naslednika svog Mac OS-a (koji je dogurao do verzije 9.2) i, umesto da samo promeni verziju, promenio je i ime u Mac OS X, interno ga nazvavši Cheetah. Za razliku od Mac OS-a, Mac OS X je baziran na Unixu. Ovaj novi operativni sistem, pored brda inovacija doneo je i novi, mnogo lepši korisnički interfejs Aqua. Ipak, nije sve išlo tako glatko kako su Stiv Džobs i kompanija hteli. Bilo je tu veoma malo programa pisanih baš za njega i vrlo mnogo „kernel panic” poruka, pa je iste godine početkom jeseni izbačena nova verzija, 10.1, nazvana Puma. Ubrzo zatim, januara 2002. godine Apple objavljuje da će Mac OS X biti podrazumevani OS na svim novim Appleovim računarima, a pred kraj leta iste godine izlazi i Jaguar. Stivu Džobsu i ostalim čelnicima kompanije izgleda se svidelo da verzije operativnog sistema nazivaju po velikim mačkama, pa su tako posle Jaguara oktobra 2003. godine prezentovali i Mac OS X 10.3 Panther. Ključni momenat u celoj priči je 29. april 2005. godine, kada Apple objavljuje prelazak sa PowerPC na x86 Intel arhitekturu i izbacuje Mac OS X 10.4 Tiger, koji radi na obe platforme.

Da bismo lepo sagledali šta to novo donosi Leopard, poći ćemo od onoga što korisnik prvo vidi kad se operativni sistem učita, a to je desktop ili radna površina. Ono što se odmah može videti jeste promenjena pozadina (Apple je konačno odustao od preliva plavih tonova), prozirni meni i novi 3D izgled Docka. Pored novog izgleda, Dock donosi i jednu novinu koje se zove Stacks. Svi povremeno neki dokument snimimo na desktop, u nedostatku bolje ideje. Vremenom se na njemu stvori džungla fajlova koja počinje da nas nervira. Leopard ima rešenje za to: pored korpe za otpatke automatski su napravljena dva stacka. Jedan za dokumenta, a drugi za fajlove preuzete sa Interneta, koje Leopard automatski smešta u njega. Stack se otvara prostim klikom na njega i može da prikazuje fajlove u vidu lepeze ili u vidu mreže ukoliko fajlova ima mnogo. Nove stackove možete jednostavno napraviti prostim prevlačenjem bilo koje fascikle, uključujući i sistemske, iz Findera.

Finder, kao osnovni fajl-menadžer, ostao je manje-više isti, s tim što je dobio poboljšani i funkcionalniji sidebar koji liči na onaj iz iTunesa. Stavke u sidebaru sada su grupisane po kategorijama i možete da podešavate šta želite da vidite, a šta ne. Pored boljeg sidebara, Finder je dobio i novi sistem za pregled datoteka, Cover Flow, takođe preuzet iz iTunesa. Sem što lepo izgleda, veoma je zgodan ako tražite neku sliku ili dokument. Kad smo već kod pretraživanja, i Spotlight je poboljšan tako da sada možete kombinovati ključne reči sa AND, OR i NOT da biste suzili rezultate pretrage, da tražite tačnu frazu navedenu u navodnicima, pretražujete po datumu i opsegu koristeći „<” i „>” a, što je veoma zgodno, možete da ga koristite i kao kalkulator.

Ljudi koji u velikoj meri koriste računar gotovo uvek imaju problem da zapamte kako su nazvali neki dokument, ali otprilike znaju njegov sadržaj. Otvaranje jednog po jednog dokumenta i pregledanje može da bude izuzetno zamorno zato što, ukoliko se ni ne sećate da li je to bio PDF, Pages, Word ili možda XLS dokument, morate da otvorite i brdo programa da biste našli to što tražite. Ovde na scenu stupa Quick Look – jednostavnim pritiskom na razmaknicu prikazaće vam se dokument, bez učitavanja programa kojim je napravljen. Tako možete i da gledate filmove.

Ono što je godinama nedostajalo korisnicima Appleovih računara jesu višestruke radne površine. Ovaj nedostatak naročito se oseća kada istovremeno radite sa puno dokumenata ili programa i prosto se javlja potreba da ih nekako logički grupišete. Leopard ovu funkcionalnost uvodi pod imenom Spaces, a pored toga što možete da podesite koliko radnih površina želite, možete i da odredite koja će se aplikacija otvarati na kojoj radnoj površini.

Većina nas nema naviku da bekapuje svoje podatke, zbog čega smo se često „češali gde nas nije svrbelo”. Apple je u Leopard ugradio neverovatno efikasan i lak za korišćenje bekap sistem. Time Machine po uključivanju praktično sve radi sam, tako da ne morate da razmišljate. Ovom alatkom možete bekapovati sve, ali bukvalno sve. Ono što je zanimljivo jeste da možete u bilo kom trenutku da se „vratite u prošlost” i dobijete svoj Mac onakav kakav je tada bio. Koristeći Quick Look i Time Machine možete videti i koji je sadržaj nekog dokumenta bio u prošlosti, pa ukoliko vam odgovara, možete ga vratiti. Možete vraćati sve što vam padne na pamet: kontakte, pojedinačne fajlove, cele direktorijume. I naravno, možete vratiti čitav računar u prethodno stanje, ukoliko je baš neophodno. Jedina mana vremenske mašine jeste to što zahteva da imate eksterni hard disk koji će se koristiti za bekap.

Ostale standardne alatke i programi koji stižu uz Mac OS X kao što su Safari, Mail, Address Book, Calendar i ostale aplikacije, sve su došle u novim verzijama, sa manje-više redizajniranim interfejsom i pokojom novinom. Jedina inovacija vredna pomena, ali nažalost ne za korisnike kod nas, jeste ta što sada možete da dobijete detaljnu mapu sa Google Maps za adresu iz Address Booka. Što se tiče samog izgleda korisničkog interfejsa, Aqua je još uvek aktuelna, ali sada izgleda mnogo modernije i prijatnije. Zanimljivo je da je Apple konačno napustio „trakastu” mustru za pozadinu prozora i dijaloga, koja je posle dužeg rada umarala oči. Sada je pozadina jednobojno siva, a sve boje su zasićenije tako da ekran više ne izgleda isprano.

Pored onoga što se „vidi”, Leopard donosi i brojne novine ispod haube. Mac OS X 10.5, za razliku od svojih prethodnika, u potpunosti je sertifikovan UNIX operativni sistem, koji zadovoljava i Single UNIX Specification (SUSv3) i POSIX 1003.1 standard. Sada garantovano više neće biti problema pri korišćenju Leoparda tamo gde se zahteva strogo poštovanje UNIX standarda. Pored UNIX sertifikacije, novi OS donosi i potpunu podršku i za 32-bitne i 64-bitne aplikacije. Sada sve biblioteke dolaze u obe verzije. Novi kernel je sada, kao i čitav sistem, optimizovan za procesore sa više jezgara.

Što se tiče bezbednosti, firewall sada možete da podešavate posebno za svaku aplikaciju, a sva bezbedna komunikacija sa NFS klijentima i serverima sada se odvija putem MIT Kerberosa.

Sa stanovišta razvoja programa, Leopard donosi Cocoa mostove za Ruby i Python sa punom Xcode i Interface Builder podrškom. Takođe, sada se mogu pored aplikacija pisanih u objektnom C-u, skriptovati i aplikacije pisane programskim jezicima Ruby i Python. Ruby on Rails je takođe u potpunosti podržan. Naravno, Xcode i Interface Builder nam dolaze u novim verzijama, redizajnirani i znatno poboljšani. Pored ova dva glavna alata, stižu i dva nova alata, Dashcode i Instruments. Prvi je pandan alatu Xcode i služi za razvoj Dashboard widgeta, a drugi je odličan profajler. Detaljniji opis razvojnih alata ostavićemo za neku drugu priliku.

Izlazak nove verzije operativnog sistema uvek izaziva zabrinutost zbog kompatibilnosti sa postojećim softverom. Na svu sreću, ovakvih programa je veoma malo i njihovi izdavači užurbano rade na izbacivanju novih verzija ili zakrpa koje će im omogućiti da stabilno rade pod novim operativnim sistemom.

Instalacija Leoparda, kao i instalacije njegovih prethodnika, teče glatko i brzo. Instalacija od „nule” je potpuno bezbolna, međutim, ukoliko radite upgrade, na nekim računarima može doći do manjih problema. Najopasnije je ukoliko ste koristili neke „application enhancere” kao što je recimo ShapeShifter: tada vam se može desiti da se instalacija jednostavno zaglavi. Pre nego što se odlučite na upgrade, obavezno proverite da li su svi vaši programi, a naročito oni sistemski, kompatibilni sa Leopardom.

Sa aspekta stabilnosti u radu, Leopard je čvrst kao stena. Svi programi rade glatko i ne prave nikakve probleme. Jedino, doduše veoma retko, može da vam se desi da se Finder sruši, ali to samo ukoliko ste uključili Magic Menu prilikom instalacije StuffIt Deluxe verzije 11. Ovo verovatno nije problem Findera već „prljavo” napisanog Magic Menua, jer se ovaj problem javlja i na ranijim verzijama Mac OS X-a i to mnogo češće. Pošto je u međuvremenu izašla verzija 12, verovatno se ovaj problem više neće javljati.

Kad uzmemo u obzir performanse i odziv sistema, i pored mnogo vizuelnih efekata ne oseća se nikakva lenjost sistema, čak se može reći da neke stvari rade i brže. Veliku hardversku zahtevnost Leoparda anuliraju novi kernel verzije 9, kao i optimizacija za višejezgarne procesore i stiče se utisak da Leopard brže radi od svog prethodnika. Ovo se najčešće oseća kod operacija sa diskom zahvaljujući boljim algoritmima pristupa i keširanja podataka.

Na kraju, Mac OS X 10.5 možda ne predstavlja revoluciju kao što je to bio slučaj sa verzijom 10.0 i verzijom 10.4 koja je donela podršku za Intelove procesore, ali svakako predstavlja ogroman evolutivni skok već ionako odličnog operativnog sistema, i kao takav predstavlja pravi izbor za vaš (Mac) računar.

Toplica TANASKOVIĆ