Diskutabilna vrednost dugo priželjkivanog „paketića”

Dugo očekivani servisni paket za Vistu najzad je stigao. Iako je prošlo više od godinu dana, „šire narodne mase” moraće da se strpe do sredine marta, pošto je SP1 trenutno dostupan samo MSDN pretplatnicima. Kao što to obično i biva, stvar je brzo „procurela” na torrent sajtove, te smo za potrebe testiranja preuzeli paket oko 430 MB „bratski deljenog” softvera.

Prva stvar koju valja naglasiti jeste da je ovo generalno jedna ogromna zakrpa sistema. Za razliku od SP2 koji je XP-u pružio Firewall, Vista SP1 donosi veoma malo vidljivih promena. Arhiva sadrži sve updatove koji su se dosad pojavili (s izuzetkom poslednja dva meseca), veliki broj bagova i sigurnosnih propusta je ispravljen, a osvežena je i lista novog hardvera. Dodata je podrška za fajl sistem exFAT (posvećen USB uređajima), kao i Extensible Firmware Interface (EFI). Sigurnost konekcija TCP/IP protokola IP6 je na znatno višem nivou, što važi i za druge mrežne protokole na temu P2P, Remote Assistance, pa i bežičnih vidova umrežavanja. Među stvarima koje se navode je i bolja podrška za proizvođače softvera, a u slučaju Desktop pretrage, Google je izvojevao bitku da se integrisani Search mehanizam lako može zameniti eksternim alatom.

Postoje naznake da će ovaj servisni paket moći da se preuzme i modularno putem Windows Updatea. To dalje znači da će korisnici skidati samo one stavke koje njihovom konkretnom sistemu nedostaju, smanjujući time mrežni saobraćaj i trajanje operacije. U našem slučaju, koristili smo pomenuti samoraspakujući fajl, instalacija je potrajala nešto više od sat vremena, a za to vreme računar se više puta restartovao. Ipak, proces je u potpunosti automatizovan, tako da je bez ikakve dodatne intervencije uskoro osvanuo novi ekran dobrodošlice.

Servisni paket smo testirali na laptopu sa Intelovim procesorom na 1,6 GHz, 512 MB RAM-a, hard diskom prve SATA generacije od 40 GB i integrisanom UniChrome Pro VN800 grafikom, što je sve jedva dovoljno za pokretanje Vista Home Premium izdanja, naravno bez interfejsa Aero. Testirali smo osnovne servise operativnog sistema kao i brzinu podizanja odnosno isključivanja računara pre i posle instalacije famoznog SP1.

Jedan od atributa koje Microsoft ističe je i poboljšano vreme podizanja i isključivanja sistema. U našem slučaju srednje vreme potrebno za dizanje Viste bilo je 35 sekundi pre, odnosno 29,5 po instalaciji SP-a. S druge strane, isključivanje sistema pokazalo je drastično usporenje sa inicijalnih 47 na čak 69,5 sekundi.

Drugi vid testiranja koji smo obavili u vezi je s brzinama kopiranja, kreiranja i otpakivanja arhiva. Za ovu namenu koristili smo po jedan fajl od 100 MB i 1 GB i 2048 fajlova od po 256 KB. Rezultate prikazane u tabeli uzmite s rezervom, jer iako smo za vrednost za vreme uzimali prosek tri pokušaja, naši nalazi osciliraju kao i kod većine korisnika koji su oprobali ovaj paket. Statistika drastično varira i u više recenzija koje smo našli na Internetu, iako Microsoft insistira na tome da je ovo jedan od znatno poboljšanih segmenta sistema.

Evidentna su manja poboljšanja u radu sa fajlovima srednje veličine, kao i sa grupama manjih fajlova. Ipak, vreme potrebno za (de)kompresovanje manjih fajlova toliko je loše u oba slučaja da rezultati i nisu prikazani u tabeli. Podle deset minuta „zapakivanja” 2048 fajlova, progres bar se pomerio jedva za nekih 5%, a „očekivano vreme završetka” iznosilo je više od jednog sata! Ukoliko je za neku utehu, dekompresija ovakvih arhiva skoro je dva puta brža sa instalacijom ovog servisnog paketa.

Vista Service Pack 1 predstavlja mali korak u pravom smeru. Iako postoji veliki broj nekonzistentnosti i propusta koji su ostali, veći deo kôda implementira se direktno „ispod haube”, sistem se optimizuje i dosad otkriveni sigurnosni propusti se premošćavaju. Podizanje sigurnosnog nivoa sistema na viši nivo po sebi je već dovoljan razlog za instalaciju, ali ipak je možda najbolje rešenje preuzimanje samo zasebnih delova preko servisa Windows Update.

Miloš KNEŽEVIĆ