NaturalPoint TrackIR 4: Pro i TrackClip Pro

Da li možete da zamislite gedžet koji bi doživljaj u letačkim/trkačkim simulacijama podigao na osetno viši nivo od VR kacige? Ja nisam mogao, dok nisam probao TrackIR, infracrveni detektor pokreta koji prevazilazi dva osnovna ograničenja zbog kojeg su VR kacige odavno postale istorijska fusnota komercijalno neuspešnog igračko-periferijskog inženjeringa: težinu i limitirani broj osa koje reaguju na pokret. Iako ovo zvuči kao fragment izlaganja PR menadžera kompanije koja ga proizvodi i prodaje, budite sigurni da je u osnovi apsolutno oduševljenje.

TrackIR 4: Pro kompanije NaturalPoint sastoji se iz dva dela: infracrvenog emitera i prijemnika nalik na web kameru koji kačite na površinu u visini čela, naspram glave (gornju ivicu monitora, recimo) i pasivnog reflektora koji montirate na širit kačketa (za igrače koji koriste slušalice i imaju problema sa „opremanjem” kape i njih u isto vreme postoji verzija prijemnika koja se fiksira na „rajf” slušalica – TrackClip Pro). Emiterska jedinica koristi interfejs USB 2.0 i ne zahteva dodatno napajanje, dok je „čeoni” deo potpuno pasivan i sastoji se od lima sa tri reflektujuće površine. Upravljački softver u korelaciji sa igrom prati pokrete vaše glave i usmerava vaše vidno polje na tačku koju u tom trenutku posmatrate. Stvar otprilike funkcioniše kao PoV šeširić na džojstiku kojem su dodate još tri ose: „yaw”, visinska i dubinska. Zamislite, na primer, da igrate MS Flight Simulator u virtuelnom kokpit modu: upotrebom džojstika sa PoV šeširićem mogli biste da se osvrćete na sve strane, ali uz TrackIR možete da se „unesete” u ekran i bacite bliži pogled na neki instrument sa sitnim kazaljkama; možete da izvrnete glavu dubinski i postrance i, recimo, bacite pogled na neki instrument zaklonjen Yokeom, izvijete vrat nagore i dobijete bolji pregled piste prilikom sletanja, za šta bi vam u „normalnom” modu smetao motor... TrackIR funkcioniše kao potpuno prirodna „ekstenzija glave” i ne zahteva nikakvo navikavanje. Uređaj je manje-više koristan i u trkačkim igrama (isprobali smo ga u GTR 2), mada ćete stopostotnu upotrebnu vrednost imati samo u letačkim simulacijama.

Emiterska jedinica koristi infracrvene zrake za praćenje pokreta, sa „vidnim” poljem od 46 stepeni i brzim sempling rejtom od 120 FPS. Softver poseduje presete za podržane igre, mada svaki profil možete kalibrisati po svom nahođenju, modifikujući, na primer, odnos ugaonog pokreta glave i njegove manifestacije u igri. Time možete postići da, recimo, mikropokretima vrata šibate 190° vidnog polja u željenom pravcu, ili potpuno suprotan ekstrem koji podrazumeva mahnito klimanje.

Osnovna mana sistema jeste činjenica da funkcioniše samo u igrama koje poseduju TrackIR podršku: u ovom trenutku ih ima sedamdesetak i većina spada u žanr letačkih ili simulacija vožnje. TrackIR 4: Pro reklamira i podršku za pucačine u prvom licu, mada to, zasad, funkcioniše samo u Armed Assaultu. Listu podržanih igara možete dopunjavati funkcijom Update iz tracking softvera, mada još nema naznaka o široj implementaciji podrške za FPS žanr. Uređaj je sposoban i za klasičnu, dvoosovinsku emulaciju miša, mada je ta opcija usled nedovoljne osetljivosti gotovo neupotrebljiva. Potencijalnih problema možete imati ukoliko spadate u igrače koji koriste stolicu/fotelju sa točkićima i vole da se vrpolje dok igraju, što može dovesti do decentralizacije PoV-a i glupih situacija nalik na posmatranje kokpita iz pozicije sa zadnjicom van aviona.

TrackIR 4: Pro privukao je pažnju Vojske Srbije, koja planira uskoro da opremi trenažnu učionicu sim-paketom koji će se sastojati od seta TrackIR, džojstika Saitek X52 Pro i PC-ja sa instaliranim simulacijom Lock-On: Modern Air Combat. Isečak iz pres-konferencije SV i kraće izlaganje kapetana prve klase Nikole Mihajlovića na tu temu možete pogledati na www.youtube.com/watch?v=QRCtnFGeEKg, a neposredni primer upotrebe dotične kombinacije na www.youtube.com/watch?v=Z9EM1Fs3chk.

Kod domaćeg uvoznika, komplet koji se sastoji od TrackIR 4: Pro, TrackClip Pro i kačketa košta oko 230 evra, što nipošto nije zanemarljiv faktor i uređaj svrstava u žanr najskupljih igračkih periferija. Za kupce koji pre svega cene veličinu robe u koju ulažu toliki novac, neki elitni force feedback volan (ili Yoke) u masnom pakovanju zapremine pola kubnog metra može predstavljati naoko veću vrednost od tanušnog sistema koji staje na dlan jedne ruke. Takvim likovima preporučujemo da se sete stare narodne izreke: nije bitna veličina, već kako ga koristiš. TrackIR 4: Pro u potpunosti negira potrebu za posedovanjem multimonitorske platforme kod hard-core simulacionih entuzijasta, što može da predstavlja dobro opravdanje za investiciju koja prerasta u uštedu.

Miodrag KUZMANOVIĆ