Iako se tako ne čini, franšiza Virtua Tennis sa nama je već gotovo devet leta. Davno beše ta 1999. godina, kada se igra premijerno pojavila na tržištu u izvedbi za arkadni aparat Sega Naomi. Srećnici koji su posedovali Dreamcast već su početkom 2000. godine bili u prilici da u najboljem tenisu uživaju u kućnom okruženju, dok su vlasnici PC-ja na to zadovoljstvo morali da sačekaju sve do 2002. godine.

Virtua Tennis ljubitelje belog sporta na prvu loptu opčinio je predivnom grafikom, odličnom animacijom pokreta (što je do tada bila naučna fantastika u žanrovskim ostvarenjima) i, što je najvažnije, jednostavnim gameplayom. Da biste uživali u čarima igre ne morate biti tenski ekspert jer se izvođenje udaraca obavlja pomoću svega dva tastera – jedan služi za top-spin, drugi za lob. Izbor radnih režima više je nego zadovoljavajući pa stečeno iskustvo na više načina možete proveriti u okršajima protiv računara ili prijatelja (omogućeno je učestvovanje do četiri ljudska igrača). Naravno, ne treba posebno napominjati da okosnicu igre čini famozni World Circuit režim i gomila mini-igara čijim se kompletiranjem boostuju preformanse vođenog igrača. Storiju o prvom poglavlju serijala Virtua Tennis završićemo podatkom da se u igri pojavljuje osam licenciranih igrača sa ATP liste – Džim Kurijer, Karlos Moja, Jevgenij Kafeljnjikov, Tomi Has, Mark Filipusis, Tomas Johanson, Tim Henman i Sedrik Pjolin.

Moreplovcima iz Sege nije trebalo puno vremena da shvate kako bi valjalo što pre iskoristiti povoljan vetar koji im je duvao u leđa zahvaljujući ogromnom uspehu igre na tržištu. Nastavak se tako na rafovima prodavnica pojavljuje već 2001. godine u izvedbama za arkadni aparat i Dreamcast (nesrećna verzija za PlayStation 2 doći će godinu dana kasnije). Virtua Tennis 2 doneo je toliko poboljšanja da su igrači masovno balavili od sreće ispred prodavnica čekajući u redovima da bi kupili primerak. Modeli igrača ne podsećaju više na konstruktikone izdubljene iz drveta, omogućeno je izvođenje slajs udaraca, u režimu World Tour možete voditi igrača čiji ste izgled i predispozicije sami odredili, izvođenje je neznatno ubrzano... Ipak, najznačajnije poboljšanje odnosi se na podatak da su u vatru „bačene” i pripadnice lepšeg pola (to je automatski omogućilo odigravanje i miks dubl mečeva). Pored sestara Vilijams, tu su još i Monika Seleš, Aranča Sančez-Vikario, Lindzi Devenport, Meri Pirs, Aleksandra Stivenson i, tada još naša, Jelena Dokić. Muški line-up takođe je doživeo određene izmene, pa su umesto Marka Filipusisa, Tomasa Johansona i Džima Kurijera svoje mesto pod virtuelnim suncem našli Patrik Rafter, Tomas Enkvist i Magnus Norman. Prava je šteta što ovaj deo serijala nikad nije portovan na PC, jer u velikoj meri predstavlja bazu na kojoj je koncipiran Virtua Tennis 3 koji je isti razvojni tim očima javnosti prezentovao prošle godine.

Vladimir PISODOROV