Opticon H19A, Opticon OPN 2001, Motorola Micro Kiosk 1200

Osnovne mogućnosti upotrebe bar-kodova svima su nam poznate, jer to viđamo svaki dan, od trafike do megamarketa. Upotreba bar-kod čitača posebno se raširila od kada svako prodajno mesto u zemlji ima fiskalnu kasu. Takozvana POS oprema (Point of Sale – mesto prodaje) tako se napokon odomaćila i u našim prodavnicama. Međutim, upotreba bar-koda uglavnom se svodi na puko registrovanje trenutka prodaje, odnosno prosto beleženje činjenice da se nešto iznosi iz radnje. Evo primera uređaja koji su u osnovi bar-kod čitači, ali omogućavaju neke napredne primene.

Motorola Micro Kiosk 1200

Veći prodajni objekti, pre svega megamarketi, primenjuju bar-kod i na druge načine. Pored toga što se bar-kod čitači koriste i u magacinima, i sami potrošači mogu da vrše skeniranje. Tako u većim marketima postoje tzv. proverivači cene (Price Checker), jednostavni uređaji sa bar-kod čitačem i malim ekranom čiji je jedini zadatak da jednostavno ispišu cenu proizvoda koji im se prinese i skenira.

Mikrokiosci su napredna verzija uređaja namenjenih kupcima. Pre svega, imaju veći, kolorni ekran, tako da su sposobni da prikažu mnogo više informacija o proizvodu čiji je bar-kod prinet na skeniranje. U pitanju su hardverski znatno ozbiljniji uređaji, zapravo čitavi računari u malom. Dakle, poenta mikrokioska jeste prikaz mnogo više informacija o proizvodu, uključujući i fotografije, grafikone, tabele...

Primer ove vrste uređaja je Motorolin Micro Kiosk 12000. U pitanju je računarčić sa ekranom rezolucije 320 x 240 tačaka, koji radi pod operativnim sistemom Windows CE .NET 4.2. Sa ostatkom informacionog sistema prodajnog objekta povezuje se žično (serijska ili Ethernet veza) ili bežično (WiFi) i pri svakom skeniranju šalje upit centralnoj bazi podataka, tako da uvek prikazuje ažurne podatke.

U domaćoj praksi, nažalost, ovakav uređaj ostaće redak jer je prodavcima ažuriranje baze, očigledno, komplikovano i po pitanju dva osnovna podatka (naziv, cena...), a da ne pričamo o dodatnom tekstu i slikama. Doduše, u objektima koji imaju hiljade i hiljade artikala, ažuriranje neke opširnije baze zaista jeste ozbiljan posao.

Opticon OPN 2001

Za rad na terenu, odvojeno od računara, za skeniranje bar-kodova koriste se ručni terminali. Kao primer toga dokle je stigla minijaturizacija ovih uređaja može da nam posluži uređaj sa oznakom OPN 2001 japanske firme Opticon. Ova kompanija je, inače, vodeći svetski proizvođač optičko/elektronskih komponenti. Spravica je dimenzija 60 x 30 x 16 mm i u suštini je bar-kod čitač, sa memorijom i časovnikom. Jedno punjenje ugrađene baterije omogućava skeniranje oko 1000 bar-kodova. Uređaj upisuje broj koji pročita sa bar-koda, vrstu prepoznatog bar-koda i vreme očitavanja. Jednostavnim povezivanjem na računar preko USB-a, podaci mogu da se prebace i koriste za dalju obradu. U praksi će neki magacioner, na primer, za tili čas popisati čitav magacin.

Opticon H19A

Još jedan interesantan uređaj, takođe iz Opticona, nosi oznaku H19A i predstavlja PDA uređaj koji radi pod operativnim sistemom Windows Mobile 6 Professional, ali je on i mobilni telefon, GPS prijemnik i bar-kod čitač – sve u jednom uređaju. Naravno, nije nimalo jeftin.

Za vezu sa drugim uređajima H19A može da koristi USB, Bluetooth i WiFi standarde povezivanja. Uz funkciju mobilnog telefona, tu su i GPRS i EDGE za prenos podataka. Pored svih programa koji dolaze kao sastavni deo operativnog sistema Windows Mobile, uređaj fabrički poseduje još samo GPS softver iGo My Way za mape, koji i interfejs i sintezu govora („sad skrenite levo”) ima na našem jeziku.

Nećemo se mnogo zadržavati na detaljnijim karakteristikama ovog ipak veoma specifičnog uređaja. Mnogo je važnije čemu on može da posluži.

Laserski čitač bar-kodova nalazi se na gornjoj strani uređaja, a na obe bočne stranice je po jedan taster sa oznakom „Scan”. Kao i kod većine drugih bar-kod čitača, nakon skeniranja se isporučuje niz prepoznatih brojeva kao da su jedan po jedan otkucani na tastaturi. Na primer, ako otvorite „beležnicu” i skenirate bar-kod, niz brojeva će jednostavno biti ubačen na mesto kursora. Zato je, zavisno od planirane delatnosti, ovakav uređaj potrebno opremiti odgovarajućim softverom koji će nešto „pametno” uraditi sa skeniranim bar-kodovima, odnosno prihvaćenim brojevima koje oni sadrže.

Pošto je u pitanju uređaj malih dimenzija (kao nešto veći mobilni telefon), idealan je za rad na terenu. Na primer, prodavac može da prodaje neku robu direktno iz kamiona i da pomoću Opticona H19A beleži vrstu robe, vreme i mesto. Uz dodatni softver na uređaju, svaka transakcija može i odmah da se pošalje u sedište firme. Slično tome, radnici neke kurirske službe mogu da beleže svako stanje koji vodi ka uručenju neke pošiljke (broj pošiljke, vreme, mesto; pokušana isporuka, uspela isporuka i slično). Pored kontrole savesnosti kurira, to omogućava, recimo, i da klijenti „prate” pošiljke online.

Tihomir STANČEVIĆ