Samsung SyncMaster 245T, LG L246WH

Jedan od najboljih primera da je veličina uvek bitna upravo su monitori. Koliko god da je velik, uvek bismo hteli malo veći (Joj! – prim. ur.). Ipak, izgleda da to ne važi preko 24 inča jer smo u još jednoj prilici da testiramo ovolike monitore shvatili da povećanje preko ove mere prestaje da bude olakšanje i postaje problem. Više o tome na kraju teksta.

S obzirom na skoriji pad cena panela, monitori dijagonale preko 20" postaju sve pristupačniji širem krugu ljudi, te smo se odlučili da prikažemo „komada dva” TFT LCD monitora, impozantne veličine, dijagonale 24”, po relativno pristupačnoj ceni. Naravno, u pitanju su modeli Samsunga i LG-ja, jer su oni najbolje i najviše zastupljeni na našem tržištu. Tim S predstavlja 245T, a tim L model L246WH.

LG L246WH

L(ife’s) G(ood)ov L246WH nismo mogli da nađemo na britanskom sajtu ovog proizvođača, pa smo se uputili na sajt ljubitelja kobasica, kiselog kupusa i piva – nemački, gde je dotični model odmah prikazan u sekciji „Business und office”, a tu je već bilo interesantnog štiva... Osim veličine, koju smo znali, i rezolucije, koju smo pretpostavljali (1920 x 1200), pročitali smo da ovaj monitor koristi TN (twisted nematic) panel, za razliku od Samsunga, te da su mu i ostale karakteristike nešto bolje nego kod konkurenta. Ovo je prvi TN veći od 22" s kojim se srećemo pa nas je veoma zanimalo kako se ova tehnologija pokazala u novoj ulozi. Odziv je deklarisan na 5 ms, svetlina je 400 cd/m², a kontrast iznosi 1500:1, sa uglovima gledanja od 170 stepeni na obe ose, a to je po 8 stepeni lošije nego kod Samsungovog modela. Postolje ovog modela je klavircrne boje, kružnog oblika i slične težine kao neki monitori manjih gabarita, pa bez većih problema izlazi na kraj sa težinom displeja. Prednja strana ekrana je čista, ne postoje nikakvi dugmići, samo nekolicina natpisa, i obojena je u mat crnu (?!). Monitor nas nekako podseća na Frankenštajna, jer izgleda kao da je sklapan iz delova više različitih monitora. Jedini detalj koji odskače na prednjoj masci nalazi se pri donjem desnom uglu i podseća na siluetu ptice raširenih krila u letu, a svetli plavo kada je monitor uključen... Da, to je status lampica. Tasteri za navigaciju kroz meni nalaze se sa donje strane, okruglog su oblika, kratkog, odsečnog hoda i ima ih ukupno sedam. Izrada ekrana je... da pronađemo pravi izraz... loša, mada bismo mogli da upotrebimo i oštriju reč. Samo kućište je čvrsto i ne pokazuje znakove uvijanja, ali plastika nije idealno uklopljena pri dnu, a ono što nikako ne možemo da preskočimo jeste panel koji ima lufta – pomera se! Pritisnite ga u jednom uglu – on škljocne, pritisnite ga u drugom, dijagonalnom uglu i ponovo čujete „škljoc”. Iskreno se nadamo da je ovo usamljen slučaj sa našim primerkom, a kako će se odraziti na sliku – videćemo. Na poleđini ima dovoljno otvora za ventilaciju, jer ovo „čudo” ima potrošnju veću od 100 W. Od konektora nalazimo AC IN, DC OUT (napajanje za dodatne zvučnike, ne dobijate ih uz monitor), HDMI/ DVI (integrisan u jednom konektoru), Component, D-Sub i USB, njihov „nastavak” je na levoj strani ekrana, sa unutrašnje strane, i na kraju Speaker Out i dva USB konektora. Monitoru je moguće podešavati visinu i nagib; toliko o ergonomiji, mada je i ovo dovoljno. Sistem za manipulisanje kablovima solidno je rešen, u vidu tričetvrt prstena koji ispada kada povučete polugu. Monitor se rotira po X osi (doduše, prvo krene ekran pa tek onda postolje), ali pivot opciju ne poseduje. Kutija sadrži sve potrebne kablove za povezivanje monitora sa kompjuterom. Unutra se nalazi i grafičko uputstvo, pored korisničkog – koje dolazi na CD-u, u kojem se opisuju različite mogućnosti povezivanja ovog monitora sa brojnim drugim uređajima.

Samsung predstavlja T seriju monitora, koja je uvek važila za ekskluzivn(ij)u zbog kvalitetnog panela i tankih ivica koje su sada postale standard. Specifikacije su na visokom nivou, što se moglo i očekivati. Prirodna rezolucija od 1920 x 1200 omogućava Full HD (1080p) podršku. U kombinaciji sa S-PVA panelom, uz kontrast od 1500:1 i odziv od 6 ms (GtG – Gray to Gray), ovo obećava sliku zavidnog kvaliteta, sa jednako kvalitetnom reprodukcijom video materijala, u čemu dodatno pomaže MPA. M(otion) P(icture) A(ccelerator) je tehnika koju koristi ovaj monitor kako bi smanjio efekte „duhova” i kašnjenja. Uglovi gledanja iznose 178° po obe ose, dok mogućnost rotiranja ekrana na sve načine povećava ergonomiju. 245T poseduje veličanstven broj priključaka, te je na njega moguće povezati sijaset različitih uređaja – od onih sa analognom konekcijom do onih koji koriste digitalni način povezivanja. Ambalaža u kojoj stiže je glomazna, kao i monitor koji se nalazi u njoj. Dimenzije iznose 506,5 x 460 x 250 mm (š x v x d) pa je bukvalno potrebno odvojiti mesto gde bismo ga smestili. U pakovanju se nalaze RGB, DVI, USB, strujni kablovi, ali ne i HDMI, koji standardno dolazi uz LG-ja.

Samsung SyncMaster 245T

Monitor izlazi iz kutije u jednom delu, ne moramo ga sastavljati kao u slučaju L246WH. Izuzetno je težak, ali i lep. Postolje je klasičnog, kružnog oblika, mat crne boje oivičeno klavircrnom i okreće se. Nosač izgleda kao auspuh DTM automobila – u početku je ravan, pa se pred kraj uvija nagore. Na njemu je krupnim sivim slovima ispisan naziv proizvođača, a kada podižete monitor, on izgleda kao da izlazi iz futrole kojoj je pozadina ukrašena naborima u obliku latiničnog slova V. Sam ekran je mat crn, tankih ivica. Prednju masku krasi osam okruglih tastera urađenih u svetlucavocrnoj. Jedan od kojih je nešto veći, uokviren hromiranim prstenom i simbol na njemu svetli bledoplavo – verovatno nije neophodno da napišemo o kom tasteru je reč. Ostali služe za navigaciju kroz meni, ali o njima nešto kasnije.

Profil monitora deblji je od standardnog, ali je bilo potrebno negde smestiti svu silnu elektroniku, kao što su recimo čak četiri USB porta i tri kompozitna priključka s leve strane. Centralni deo pozadine ekrana uokviren je klavircrnom lajsnom, dok je ostatak reljefnog oblika, čime se efektivno skrivaju otvori za ventilaciju. Sleva nadesno možemo videti Power prekidač, strujni ulaz, HDMI, DVI (HDCP), RGB, video, S-video i USB ulaz, kao i audio i 12 V izlaz za napajanje (u slučaju da dokupite zvučnike). Impresivno, nema šta. Izrada ekrana je dobra, mada bi mogla da bude i bolja – štednja se ipak oseća na delu. Najlošiji utisak ostavio je „oklop” nosača jer zveči, uvija se i savija. Prsten na mestu na kojem se spaja sa ekranom izgleda kao da je naknadno ubačen iz nepoznatih razloga, a ne kao celina sa monitorom. Ni tasteri nas nisu impresionirali. Naime, iako su precizni, postoji luft u njihovom hodu.

I, kako je zaista, u prirodi, kada se ova dva golijata uporede?

Od LG-ja, posle fijaska u izradi, nismo očekivali ama baš ništa, međutim – prilično kvalitetna slika za monitor sa TN panelom, što nas je prijatno iznenadilo. Čak ni isijavanje duž ivica nije bilo previše primetno, tek toliko da kažete da se vidi. Zaista iznenađujuće. Slika vuče na zelenu, crna nije baš crna, a bela je bledunjava, boje izgledaju isprano... Kako slika drugačije i da izgleda kada se pored nje nalazi monitor čiju sliku prikazuje S-PVA panel? Zaista treba videti svojim očima razliku i shvatiti u čemu je prednost, ali i tolika razlika u ceni. Jedna od slika koju smo posmatrali imala je na sebi pretežno crvenu boju i slikana je u mraku. Gde na LG-ju počinju da se gube detalji i sve se suviše naglo stapa u senku, tu se kod Samsunga još razaznaju oblici i mrak postepeno „jede” objekat na slici. Čak se i sitniji detalji u centru slike, osvetljeni blicem, bolje razaznaju kod 245T nego kod 246WH. Samsung ima nešto nežniju sliku, dok je kod LG-ja ona oštrija. Ovo se najbolje vidi kod sitnijih fontova i na to ima uticaj skala prikaza boja, da ne napominjemo da su crna i bela kod Samsunga najpribližnije moguće tim bojama. Boljka monitora sa S-PVA panelima jeste vreme odziva i proizvođači to pokušavaju da otklone, bolje reći zamaskiraju, raznim trikovima. Kod Samsunga se to zove MPA i zaista ne čini ništa što smo mi mogli da primetimo da bi pomoglo boljoj reprodukciji filmova, sem što se u statičnim scenama primećuje blago podrhtavanje slike, te je LG u ovoj oblasti u prednosti. Moramo napomenuti da, ma koliko to ludo zvučalo, LG ima bolje uglove gledanja (možda zato što već ima lošiju sliku pa se razlika toliko ne primećuje?). Samsung je u našim uslovima testiranja bio osetljiviji na gledanje „iskosa”.

LG-jev meni za podešavanje monitora je jednostavan i sadrži najosnovnije opcije koje vam mogu zatrebati. Kao Advanced opcije mu dođu uključivanje PiP (Picture in Picture – slika u slici), podešavanje pozicije tog prozora (četiri predefinisane lokacije) i uključivanje/isključivanje statusnog LED-a. Samsungov monitor poseduje grafički meni sa pregršt opcija, među kojima je i nekoliko kojima nismo otkrili svrhu, ali daju dozu ekskluzivnosti (podešavanje jačine osvetljavanja, status LED-a, safety screen kada koristite PiP...). Što se tiče podešavanja same slike, opcija ima na pretek, pa će i najzahtevniji korisnici uspeti da prilagode sliku ovog monitora svojim potrebama. Među njima ima i nekih predefinisanih podešavanja koja previše utiču na kvalitet slike, pa nam zaista nije jasno kako su se tu našla.

Zaključak? Samsung je bolji monitor, da li ste to hteli da čujete? Stvarno je iluzorno porediti ih, možda jedino ako se držimo osnovne karakteristike, a to je veličina. Po svemu ostalom, ova dva monitora nemaju dodirnu tačku, a ona je još dalja kada uporedimo njihove cene – u tom slučaju, jedan stoji na vrhu Golije, a drugi u podnožju. Koliko nas je LG na početku razočarao, toliko je posle popravio utisak i dozvolio da možemo da ga preporučimo, uz uslov da obavezno dobro pregledate sliku pre nego što ga kupite. Kod Samsunga za tim ne postoji potreba, osim one standardne u potrazi za (ne)mogućim mrtvim (sub)pikselom. Ako ste u mogućnosti da odvojite toliko novca za monitor, u poređenju sa ovim LG-jem izbor je lak.

Svakako, ovo je najviše što preporučujemo. Kad dijagonala pređe 24 inča, monitor postaje preveliki za gledanje sa normalnog odstojanja. Neko će reći da ga treba još odmaknuti, ali tada pikseli postaju premali da bismo ih videli i sve gubi smisao jer se veći monitor u daljini praktično smanjuje.

Rezolucija 1920 x 1200 daje približno 2,3 miliona tačaka za prikaz informacija i to je maksimum koji 90% korisnika može imati pred očima na svom stolu. Neki poslovi su izuzetak (finansijski stručnjaci, dizajneri, inženjeri), ali njima često ni dva monitora od 30” nisu dovoljna. Ipak, oni ne surfuju, ne gledaju filmove niti se igraju na celoj „radnoj površini” istovremeno, kao što radimo mi obični korisnici. Stoga, ne prelazite 24 inča ako kupujete monitor za sebe. Veći montori su potrebni samo da bi ih više ljudi gledalo istovremeno, ali tu već prelazimo u domen LCD i plazma televizora. Nije slučajno što oni startuju tek od 26 inča...

Vojislav VUJANIĆ