Promena servera-posrednika i anonimno surfovanje

Kako ne bismo trošili redove na očigledno, ako slučajno ima nekog ko nije upoznat sa pojmom proxy servera, neka se ovog trenutka uputi na Wikipediju i apsolvira obavezno štivo. U suštini, postupak promene aktuelnog proxyja se zasniva na čeprkanju po opcijama izabranog web browsera, što nije težak, koliko je dosadan posao. Naravno, ovde ne govorimo o podešavanju i korišćenju jednog za vek vekova, već o relativno čestim promenama istog. Ukoliko ste na fakultetu ili na poslu pod određenim „kompanijskim” serverom pa treba da žonglirate na lokalni ili natrag na direktnu vezu, ili da birate „rutu preko Valjeva” i „rutu preko Šapca” – ovaj program može da vam uštedi mnogo vremena.

Iako je veoma jednostavan za korišćenje, po instalaciji se prilaže i nekoliko detaljnih tutorijala koji služe za upoznavanje korisnika sa osnovama programa. Pored objašnjenja čemu šta služi i „korak po korak” uputstva za standardna podešavanja servera, daleko popularniji je Flash tutorijal posvećen nečem zanimljivijem – anonimnom surfovanju. Za sve navedeno je zadužena jedna instanca programa, pri čemu je potrebno promeniti režim rada sa Manual Switching na Finder Mode ukoliko planirate da se pozabavite pronalaženjem „slobodnih” servera.

Pošto je obično nameštanje i promena „lokalnih” prilično pravolinijsko, zadržimo se na pretraživanju proxyja za anonimni surf. Ako vam nije do čitanja tooltip teksta komandi u toolbaru ili do posete menijima, obradovaće vas postojanje čarobnjaka. Prva stvar u postupku na koji se svodi bilo automatizovana procedura ili ručno „akcijašenje” jeste pretraživane Interneta za potencijalnim servisima. Rezultat ovog upita biće pozamašna lista servera sa zemljama porekla i pratećom adresom. U nastavku je neophodno njihovo filtriranje, te se drugi korak vezuje za testiranje izabranih. Kao rezultat početne pretrage često se javlja više od hiljadu unosa, pa je poželjno odabrati određenu cifru kako ne biste čekali večnost radi provere.

Po pokretanju test procesa vrši se automatska kategorizacija proxyja u one koji rade, one koji obezbeđuju anonimnost, „opasne”, potom pojedine koji ne rade, pa i one koji iziskuju određenu autorizaciju. Završna faza je izbor nekolicine servera sa što manjim vremenom odziva i prebacivanje istih u granu ProxySwitcher. Poslednji korak ima za cilj dodavanje izabranih u pop-up meni samog programa, koji se inače smešta u Systray. Odatle se ponovo može pozvati „centrala” ili jednim klikom jednostavno odabrati neki od favorizovanih proxyja.

Pored opisane, profesionalne, možete probati i standardnu i lite varijantu programa. Razlike između prve dve su neznatne, dok je cena naravno na strani potonje. Mogućnost dodavanja sopstvenih proxy lista, SSL podrška i integrisani SOCKS v4 server teško da opravdavaju razliku od 20 dolara. Što se tiče Lite varijante, za nju se slobodno može reći da je „očerupana” do gole kože. Pored odsustva anonimnog pristupa Mreži, ova varijacija poseduje nešto reklamnog materijala i tek opciju-dve, te praktično nije ni vredna pomena.

Miloš KNEŽEVIĆ