Virtuelni desktop sistemi Za slučaj da ima onih koji nisu upoznati sa pojmom virtuelnih radnih stanica, evo jedne besomučno uprošćene definicije: jedan računar – više operativnih sistema, i to istovremeno. VMware WS obezbeđuje plodno tlo za testiranje ili jednostavno korišćenje više različitih verzija Windowsa, GNU/Linux sistema, ali i drugih juniksolikih ostvarenja.Prednost ovakvih jedinica je, pored činjenice da vam nije potrebno više računara, olakšano rukovanje celim sistemom. Apsolutno sve što je potrebno za rad prosečnog OS-a stavlja se u folder koji korisnik odabere, te kreiranje instant bekapa nikad nije bilo lakše. Još jedna u nizu prednosti jeste jednostavno zaustavljanje rada mašine kada i ako se ona zaglavi. Ne treba zaboraviti ni testiranje novog softvera, koji se može u potpunosti ukloniti pozivanjem ranijeg screenshota sistema, pa i izlišnost cross-over programa. Postupak rada sa virtuelnim stanicama nije se znatno promenio. Prvi korak je alokacija memorije, podešavanje procesora i mrežnog adaptera, a za sve postavke najčešće je dovoljno izabrati Typical. Sledi izbor sistema koji će biti kreiran, a ponuđene su sve Windows varijacije od 3.1, preko 9x, Me, NT, do 200x Server edicija. Novell Netware je ponuđen u verzijama 5 i 6, Solaris u „bojama” devetke i desetke, dok je za GNU/Linux svet rezervisana skromna lista od sedam popularnijih distribucija. Pohvalno je da je ostavljen prostor za druge distribucije jednostavnim izborom Linux kernela i arhitekture na kojoj se zasnivaju. Poslednju granu čine ostali sistemi, među kojima su i MS-DOS i FreeBSD. Sledi izbor foldera u kojem će se kreirati mašina, pa i podešavanje mrežnog priključka. Prva i najčešće korišćena solucija jeste direktno povezivanje sa „majčinskim” operativnim sistemom, ali tu su i NAT podešavanja, kreiranje privatne mreže na hostujućem računaru ili jednostavno nedozvoljavanje pristupa Internetu gostujućoj mašini. Poslednja stvar je određivanje maksimalnog kapaciteta u GB koji se može alocirati, sa dozvoljenim seckanjem u fajlove od dva gigabajta radi lakšeg čuvanja kopija. Po završetku kreiranja jedne ovakve stanice, možete se zaputiti na fino podešavanje uređaja. Tu su određivanje količine RAM-a koji će biti dodeljen gostujućem sistemu, izbor audio i video hardvera, nameštanje hard diska, optičkih i flopi uređaja, pa čak i broja procesora. Još jedna od prednosti ovakvog pristupa je montiranje ISO slika ili IMG i FLP fajlova u zamenu za disketne i optičke drajvove. Sigurno ste shvatili da nije dovoljno izabrati željeni operativni sistem iz padajućeg menija i podesiti sve što smo naveli – neophodno je imati i instalaciju dotične stvari. Po ubacivanju butabilnog diska u drajv i pokretanju virtuelne mašine preostaje vam samo da uživate u podizanju BIOS-a i začetku instalacije.U odnosu na prethodne verzije VMWS-a napredak je načinjen na više frontova, pri čemu autori ističu podršku za USB 2.0, rad sa više displeja i naravno Vistu „na talonu”. Od ostalih pogodnosti implementiran je Remote pristup, pa i integracija Visual Studio i Eclipse okruženja. Za kraj sitnica koju treba naglasiti – kombinacija tastera ’Alt’ i ’Ctrl’, koja ima za cilj otpuštanje kursora miša iz „virtuelnog sveta”. Kao što je i logično, po pokretanju jednog nematerijalnog operativnog sistema tastatura i miš automatski postaju njegov sastavni deo. To znači da nema prečice ’Alt-Tab’ za povratak u realnost, a isto važi i za pomeranje kursora miša van granica Desktopa pokrenutog u Workstationu. Miloš KNEŽEVIĆ | | |
