Programiranje za decu

Da li znate da postoji oko 170 „dijalekata” programskog jezika Logo? Hm, ovo baš i nije najbolji način da započnemo tekst – preformulisaćemo. Neka podignu ruku svi oni koji su čuli za programski jezik Logo! Neka, nema razloga da se stidite zbog toga što nemate ni najblažu predstavu o čemu to pričamo, sve ćemo lepo objasniti. Logo je osmišljen, verovali ili ne, pre okruglo 40 godina (1967). Želja njegovih projektanata bila je da se konstruiše radno okruženje koje će zainteresovanima (prvenstveno deci) omogućiti da upisivanjem smislenih rečenica, umesto zaguljenog programskog koda, izrađuju jednostavne programe i na taj način se zainteresuju za učenje programiranja i računare uopšte. Programiranje nije lako čak ni danas, kada postoje brojne vizuelno orijentisane alatke koje ceo proces čine nepodnošljivo jednostavnim, a kamoli pre 20, 30 ili 40 godina. Logo zbog svoje unikatne strukture (čitaj, sintakse) ne možemo porediti ni sa jednim drugim programskim jezikom, čak ni sa BASIC-om, koji je za njega po složenosti doktor nauka.

Čemu ovako opširan uvod i kakve veze cela škrabancija ima sa programom Scratcth, pitate se... Iako smo odavno ušli u eru vizuelnog programiranja, nešto tako jednostavno i zabavno kao Logo nismo imali prilike da vidimo. A nekmoli još na nivou prilagođenom najmlađima. Zbog toga je pojava Scratcha na sceni još vrednija – dobili smo simpatično programsko okruženje koje, iako nema nikakve veze sa Logom, veoma podseća na njega. Što je najvažnije, sve je do te mere vizuelno i organizaciono dobro uklopljeno da će i stariji poželeti da se vrate u detinjstvo (istinitost ove tvrdnje na svojoj koži su osetili i neki članovi naše redakcije koji su sa svojim podmlatkom provodili sate „skrečujući” uzduž i popreko).

Koliko je ovaj programski jezik popularan govori i činjenica da Scratch komuna trenutno broji gotovo 38.000 članova (da biste preuzeli program nije potrebna nikakva registracija). Dosad je izrađeno i, na oficijelnom sajtu javnosti na uvid ponuđeno blizu 33.000 projekata, izrađeno je preko 490.000 skriptova i načinjeno blizu 180.000 sprajtova. Zašto su u svetu poludeli za Scratchom, govori i podatak da je za snalaženje u njegovom radnom okruženju dovoljno da dete nauči da koristi miš i poseduje osnovno znanje engleskog jezika (program je preveden i na nemački, španski, francuski, italijanski, mađarski, ruski, rumunski...). Autori tvrde da svaki klinac i klinceza stariji od osam godina bez problema mogu naučiti osnove ovog programskog jezika. A šta se sve može izrađivati? Različit interaktivni sadržaj, jednostavne igre, muzički orijentisani programi, animacije... Naravno, deca se neće opterećivati nepotrebnim informacijama, niti će od njih biti zatraženo da savladaju komplikovane tehnike programiranja, već je sve tako osmišljeno da im „usadi” ideju o osnovama u sferi programiranja i dizajna.

Programiranje u Scratchu svodi se na postavljanje proizvoljnog broja objekata (sprajtova) na radnu površinu (desni gornji deo ekrana) i njihovu kontrolu putem programskog skripta. Upravo ovo je najzanimljiviji deo programa, pošto se od korisnika ne traži upisivanje naredbi, definisanje promenljivih i učenje zakonitosti koje sintaksa svakog programskog jezika zahteva. Naime, sve komande i naredbe predstavljene su u obliku programskih blokova (nalaze se sortirani u krajnjem levom delu ekrana) koje je samo potrebno prevući do prozora u kojem se gradi skript. Blokovi su podeljeni u osam različitih kategorija koje su definisane tako da korisnik već po njihovom imenu može da zaključi o domenu primene. Rad sa zvukom, brojevima, definisanje varijabli, detektovanje akcija korisnika itd. Naravno, dozvoljeno je učitavanje eksterno uskladištenih grafičkih fajlova, muzike (podržane su i MP3 numere, između ostalog)... Program ima odlično napisan Help, dok se sa oficijelne stranice mogu preuzeti dodatna pojašnjenja i gomila primera na osnovu čega se iz prve ruke može naučiti kako stvari funkcionišu.

Po rečima autorskog tima, Scratch bi do kraja godine trebalo da se pojavi i u verziji za operativni sistem Linux. Lepa vest je i da je čuvena kompanija Lego prepoznala vrednost projekta i svim zainteresovanima omogućila besplatno korišćenje unikatnih slika iz svoje kuhinje. Pravac na „skrečovanje”!

Vladimir PISODOROV