Samo nebo je granica?

Ako niste imali priliku da se bavite razvojem softverskih alata, onda ne znate koliko to povremeno može da bude naporan i težak (čitaj, uzaludan) posao. Da biste produkt vašeg rada uspešno plasirali na tržištu, pre svega morate imati dobru ideju, kvalitetan koncept, ukusno/funkcionalno dizajniran upravljački interfejs – da ne pominjemo to da morate da znate kako skicu sa papira da pretočite u programski kod... Potrebe razmaženih korisnika teško je zadovoljiti, a da ne pričamo o tome da se uvek čini da je konkurencija jedan korak ispred vas. E, sad, ako se razvoj najobičnije programske alatke može pretvoriti u noćnu moru, šta mislite kako je ljudima koji se bave „zidanjem” operativnih sistema? U pitanju su timovi stručnjaka koji danonoćno drežde ispred monitora i bave se osmišljavanjem novih gedžeta, ispravljanjem bagova, implementiranjem novih ideja... Pa, opet, ni neograničeni budžeti ni fleksibilni rokovi ne pomažu mnogo – dan kada prvi korisnik izvrši instalaciju novog OS-a obično označava početak mučenja za ljude iz tehničke podrške kompanije koja ga je plasirala na tržište.

Kada bismo živeli u utopijskom okruženju, operativni sistemi nicali bi kao pečurke posle kiše. Svako bi mogao da odabere platformu koja mu najviše odgovara, koristi je jedno vreme i onda, čim se pojavi nešto zanimljivije, pređe na jeftiniji, veći, šareniji, bolji proizvod. Nažalost, zbog svega što smo pomenuli, tako nešto skoro (nikad?) neće biti moguće. Tokom godina koje su ostale za nama bili smo svedoci propadanja brojnih obećavajućih varijacija na datu temu, među njima i velikih projekata poput IBM-ovog OS/2 (seća li se neko ovog operativnog sistema?). Ipak, izuzeci od pravila uvek postoje, a zahvaljujući njima svetlo na kraju tunela tinja – iako nam je potreban teleskop prilične snage da bismo ga ugledali.

Proteklih 10 godina programer entuzijasta Robert Szeleney potpuno sam (da, zvuči neverovatno) bavi se razvojem operativnog sistema SkyOS. U pitanju je sistemski softver koji se ne oslanja ni na jedan poznati operativni sistem i čiji je kod napisan „od nule”. Autor ne skriva da je u procesu osmišljavanja pokupio tu i tamo pokoju „caku” iz trenutno aktuelnih rešenja, ali tvrdi da je svaka linija kôda unikatna i specijalno napisana za ovu priliku. Na prvu loptu, SkyOS neodoljivo podseća na mešavinu Linuxa i Mac OS-a, ali ipak koristi svoj grafički interfejs koji je autor „inventivno” nazvao SkyGI (SkyGraphicalInterface). On omogućava upotrebu tema, donosi osenčene, zaobljene i animirane prozore, podržava podešavanje intenziteta transparencije istih, laku izmenu pozadina, ali i izdavanje komandi putem naročitih pokreta mišem (tzv. mouse gestures). Launch bar smešten je pri vrhu ekrana i odatle se može izvršiti pokretanje instaliranih programa, otvaranje sistemskih podešavanja i ostale uobičajene stvari. Korisnici ovog operativnog sistema neće se preterano usrećiti bibliotekom postojećih softverskih alatki pošto je ona prilično siromašna, ali raste iz dana u dan i može se nadograđivati posećivanjem tzv. „prodavnica softvera”. Naime, autor je osmislio unikatan način nadogradnje koji podrazumeva pristup specijalizovanim portalima na Internetu (trenutno ih ima tri) koji hostuju softver za ovaj operativni sistem – direktno iz radnog okruženja. Na licu mesta možete videti koji naslovi su se u međuvremenu pojavili, da li je neka od verzija programa doživela update, a biće ponuđene i opcije za automatsko preuzimanje i instalaciju. Bilo kako bilo, za SkyOS trenutno su dostupni Mozilla Firefox i Thunderbird (oba programa u verzijama 1.0), Gaim, Pixel, GIMP, Blender, pa čak i emulator ScummVM i igre kao što su Quake (prva tri nastavka), Doom...

SkyOS je 32-bitni multikorisnički multitasking operativni sistem koji dolazi u tzv. LiveCD pakovanju. U prevodu, to znači da njegove mogućnosti možete isprobati bez prethodne instalacije – bootovanjem direktno sa optičkog nosača podataka. U tom slučaju neke instance paketa neće biti dostupne (na primer, podrška za štampanje, pojedini programi...), ali je korisno što se instalacija može pokrenuti direktno sa desktopa. Proces je više nego pojednostavljen (kao vožnja automobilom jednosmernom ulicom) i na našoj test mašini (Duron 1,2 GHz, 384 MB RAM) trajao je svega tridesetak minuta. Treba napomenuti da ovaj operativni sistem koristi specifičan fajl sistem – SkyFS, koji predstavlja 64-bitnu evoluciju OpenBFS fajl sistema. Inače, iz SkyOS-a moguće je čitati FAT 12/16/32, Ext 2/3 i BFS particije, a zanimljivo je da ne postoji podrška za NTFS komplemente. Takođe, operativni sistem prepoznaje optičke medije narezane isključivo po ISO 9660 standardu.

Mnoge će sigurno zanimati kakva je situacija kada je reprodukcija multimedijalnog sadržaja u pitanju. Po defaultu, dobija se podrška za oko 60 audio/video kodeka, tako da se bez većih problema može izvršiti „puštanje” datoteka zabeleženih u formatima AVI (podržani su i XviD i DivX kodek), MPEG, WMV, MP3, WAV... Naravno, na ekranu moći ćete da gledate i važne vam fotografije. Takođe, bitno je reći da je omogućena podrška za širok krug hardverskih dodataka – sistem prepoznaje više od 1000 tipova štampača (čak i one koji se povezuju sa računarom putem USB kabla), paletu CD/DVD rezača, (S)ATA uređaja, USB miševa, tastatura, hard diskova i memorija, čipsetova proizvođača AMD, Intel, Nvidia, SIS, VIA, najrasprostranjenijih mrežnih, grafičkih i zvučnih kartica... Nažalost, instaliranje eksternih drajvera nije moguće pošto naprosto – ne postoje.

SkyOS daleko je od gotovog proizvoda koji možete koristiti pri svakodnevnom radu, ali u svakom smislu podržavamo napore njegovog autora. Hardverska podrška je solidna i tu ne bi trebalo da bude većih problema, a ono što definitivno nedostaje jeste veća paleta programskih alata. Dobar fajl menadžer, fleksibilnija multimedijalna podrška, snažan Office paket, podrška za narezivanje CD/DVD medija (ne samo „kontejner” fajlova)... Onda ćemo moći da pričamo... S druge strane, ono što bi moglo da vas spreči da se poigrate sa ovim ostvarenjem jeste čudan sistem registracije. Naime, autor sve korisnike koji se odluče za kupovinu beta verzije OS-a (trenutno, sve verzije su beta verzije) automatski promoviše u svoje beta testere. Uplaćivanjem registracione naknade stičete pravo na sva buduća beta izdanja (navodno, izlaziće na svake dve nedelje), ali i finalnu verziju koja će se pojaviti... kad se pojavi.

Vladimir PISODOROV