Jedan „kolačić” može, drugi ne može

Pojam „kolačića” je zaista interesantna stvar. S razlogom su neophodni za neke stavke na temu webmail klijenta ili login formi različitih sajtova, za potrebe čuvanja informacija na lokalnom disku. Često su i sastavni deo određenih online transakcija u kojima je takođe neizbežno ostaviti „elektronski trag” na matičnom računaru. Realno, u većini slučaja su sasvim nepotrebni, ali web masteri često praktikuju njihovo implementiranje. Odgovori korisnika variraju na trasi od jednostavnog izbora Deny na sve, do oberučke prihvatanja svih kolačića na koje browser naleti. Oni sa više živaca često se oslanjaju na ručnu selekciju neophodnih i redovne posete Privacy tabova u okviru opcija za Firefox ili Internet Explorer.

Sreća pa je tu Cookie Jar, jer kad on pojede „kolačić”, događa se neverovatna promena! Cookie Jar postaje presretač „kolačića”! Njegovo korišćenje ne može biti jednostavnije. Prilikom startovanja se pronalaze svi postojeći „kolačići” i korisniku se pruža mogućnost da ih razvrsta u dve kategorije: dozvoljene i nedozvoljene. Dok ne dobiju „pozivnicu” za jednu od ponuđenih kategorija, svi se mogu pronaći na prvom prozoru, u okviru Undecided Cookie Jar sekcije. Pored podrazumevanog premeštanja iz jedne „tegle” u drugu, tu je i mogućnost brisanja izabranih „kolačića”, kao i pražnjenja punog skupa nedozvoljenih.

O dodatnim pogodnostima nema šta da se kaže (jer ih nema), osim da se pomene brzo brisanje odabrane kategorije. Naime, prilikom podizanja Windowsa moguće je automatski obrisati sadržaj nedozvoljenih ili „nesvrstanih kolačića”, pa i svih zajedno. Malo je čudno to što se program „ne diže” sa operativnim sistemom, niti postoji mogućnost uključivanja takve opcije, pa nije baš najjasnije šta je autor ovim želeo da postigne. Ručno dodavanje izvršnog fajla u Startup kao ni čeprkanje msconfigom nije urodilo plodom, te zaista ostaje pitanje šta je pisac hteo reći.

Kad smo već kod stvari koje nisu za pohvalu, ne možemo a da ne pomenemo podršku isključivo za Internet Explorer. U vreme kada Firefox suvereno hara i polako preobraćuje okorele Microsoftove korisnike u svoj tabor, prosto je nezamislivo da se „zov lisice” zanemari. Oko trećine „tržišta” web browsera je u sigurnim rukama Mozille, ali ovde se nažalost ne mogu pronaći „kolačići” korišćeni u istoj.

Što se tiče operativnih zahteva, Cookie Jar iziskuje Visual Basic Runtime biblioteke. Trebalo bi da se po defaultu već nalaze negde u „skromnom” Windows folderu, a ako to nije slučaj, malo „guglanja” i stvar je rešena. Ovo programče ima jasnu namenu, ali i očigledne nedostatke, pa ako vam tako nešto odgovara, tu je za „dž”.

Miloš KNEŽEVIĆ